Odlazak na posao pre 10 sati ujutru je zaista pravo mučenje za telo

Cirkadijalni ritam, ili unutrašnji telesni sat, predstavlja biološke tajmere koji diktiraju način na koji naše telo funkcioniše. Taj genetski unapred programirani ciklus reguliše naše opažanje vremena, funkcije mozga, nivoa energije i proizvodnje hormona, piše Healthy Food House.

Dakle, rano buđenje i rad pre 10 sati muče naše telo i negativno utiču na prirodnu ravnotežu organizma.

Keli objašnjava da ljudi ne mogu da promene svoje 24-časovne ritmove, i ne mogu da nauče da ustanu u određeno vreme, jer jetra i srce imaju različite obrasce.

Početkom 20. veka, kada je uveden osmočasovni radni dan, niko nije razmatrao prirodni ljudski sat.

Kao rezultat, doktor Keli tvrdi da to utiče na fizičke, emocionalne i performanse sistema i na taj način oštećuje telo. Ljudi treba da počnu da rade u 10 sati. On takođe dodaje da su ljudi hronično lišeni sna i da je to zapravo međunarodno pitanje.

Štaviše, nedelja sa manje od šest sati sna svake noći dovodi do promena u funkcionisanju gena. On smatra da će efekti rada biti drastično poboljšani ako napravimo jednostavne promene u vremenu kada počinjemo i završavamo posao.

Foto: Nomadsoul1/Depositphotos

Doktor Keli, ali i drugi neuronaučnici, ističu važnost razumevanja funkcionalnosti organizma u različitim uzrastima, posebno kada se radi o ciklusima spavanja.

Nedostatak sna počinje u adolescenciji, jer su tinejdžeri biološki predodređeni da zaspe oko ponoći.

Oni, dakle, nisu stvarno budni sve do 10 ujutro ujutro, a zbog strogog rasporeda škole u ranim jutarnjim satima, oni gube srednju vrednost od 10 sati sna nedeljno. Zapravo, oni imaju tendenciju da ostanu budni duže tokom noći vikendom, tako da se suočavaju sa poteškoćama da se stalno prilagođavaju ranom postepenom ciklusu spavanja koji je strukturiran za 55-godišnjaka.

Jedna britanska škola je testirala teoriju doktora Kelija da bi škole trebalo da počnu od 10.00 sati. Nakon nekog vremena, značajno su se popravile ocene učenika, kao i njihova prisutnost i opšta produktivnost.

Zato, ako odlučimo da primenimo takve promene na sve sfere modernog društva, ljudi će nesumnjivo postati produktivniji, sretniji, zdraviji, puni energije i radosti, umesto da budu umorni, pod stresom i zavisni od kafe.