Brač - smaragdno, belo, azurno

Za početak, interesantno je da diljem Hrvatske postoji bar desetak aerodroma, od kojih je na primorju locirano bar pet. JAT ne prevozi putnike iz Srbije u Hrvatsku, pa čak ni u sezoni. Ukoliko ne idete na tačno određena mesta duž pruge (a pogotovu ukoliko ste se odlučili za ostrva) ni voz vam neće biti upotrebljiv (sem ukoliko ste ljubitelj presedanja uz vucaranje prtljaga, na putovanjima koja nisu prekomorska). Ukoliko uz to niste sigurni ni u bezbednost putovanja sopstvenim vozilom ili nemate sreće sa low-cost rezervacijama, kao solucija vam preostaje jedino 13-časovni put autobusom u jednom pravcu. Takođe, zanimljivo je da u Srbiji možete u svakoj menjačnici zameniti dinare za npr. australijske dolare ili japanski jen, dok ćete susednu nacionalnu valutu moći da dobijete tek ukoliko otputujete u Hrvatsku i eure zamenite za kunu (u povratku, naravno, tražite žvake umesto kusura). Da li bi to što u Beogradu mogu lakše zameniti dinare za funtu, kupiti direktnu avionsku kartu i brže stići do Londona nego do prvog zapadnog primorskog komšije trebalo nešto da mi govori o (dobro)susedskom u međunarodnim odnosima? Verovatno da dâ.

Dakle, do Brača iz Beograda najjednostavnije (i jedino) autobusom preko Zagreba, pa hop preko Velebita, do Knina, Drniša, Splita i napokon do Makarske. U ovom pitoresknom gradiću podno Biokova ukrcaćete se na trajekt (stare ali još uvek dobre) Jadrolinije (link na www.jadrolinija.hr), kojim ćete oko 45 minuta ploviti do pristaništa Sumartin na Braču.

Sumartin (www.dalmacija.net)

Stupanjem na tlo Brača, vaša faktička otcepljenost od kopna napreduje i u duševnu otcepljenost od nervoze, gunđanja i inih nezadovoljstava. Energija dalmatinskog kamena prošaranog maslinama i lijanderima, okruženog azurno plavim, prečistim morem uvućiće vam se u stopala i prostrujati do temena brzinom munje. Vaši živci će biti anestezirani mirisom borovine, a umor razbijen sveprisutnom aromom morske soli.

Dostupni podaci govore da je Brač u periodu krede bio deo kopna, da bi se kao ostrvo kakvo poznajemo formirao u holocenu. Danas, sa susednim ostrvima Hvarom i Šoltom pripada području južne Dalmacije i po veličini predstavlja treće po redu ostrvo na čitavom Jadranu. Maestral, mediteranska klima i odsustvo bilo kakve teške industrije (čitaj – odsustvo zagađenja), dodaje težinu inače opčinjavajućem utisku koji ostavljaju mirisi borovine i lavande, stenovite plaže, kristalno čisto more i pogled koji s jedne strane puca na Split, Omiš, Makarsku i gorostasno Biokovo, a sa druge na Hvar i Šoltu. Susedni Hvar, kao najsunčanije ostrvo u Hrvatskoj, privlači ljubitelje mora i istorije, ali prednost imaju lokalni i svetski jet-stetteri. Iako u neposrednoj blizini, Brač je tiša varijanta na kojoj će mir naći svi oni koji ne ljube glamur i svoj odmor zamišljaju daleko od vreve.

Obzirom na njegovu veličinu, na Braču ćete lako zaboraviti da ste na ostrvu. Ukoliko ste dinamičan tip i ukoliko ne želite da ostanete uskraćeni za posete primorskim mestašcima, lokalnim turističkim i agro-atrakcijama, automobil je apsolutni must. Gunđaće oni koji su navikli na jeftine taxi-kombije u Crnoj Gori kojih je u sezoni više nego mušica, jer su oni na Braču retki i dosta skuplji. Gunđaće i oni koji su navikli da se sa jedne živopisne crnogorske plažice prebacuju na drugu tzv. taxi-brodićima, jer ni toga na Braču nema. Ove momente vezane za prevoz bi mogli da pripišemo i (ne)isplativosti takvog posla, obzirom na veličinu ostrva i udaljenost ostrvskih naselja, ali pre je zbog toga što većina turista uglavnom pristiže opremljena sopstvenim morskim i/ili drumskim lađama. Mada se mondenska klijentela mahom sjatila na Hvaru, ni na Braču naime nije bilo teško uočiti imućnije turiste, od kojih je retko ko govorio nekim od lokalnih jezika.

Italijani, Nemci, Slovaci, Česi, Nemci, Englezi. Iako rasuti po celom ostrvu, stranci, jet-set i oni koji žele da budu viđeni mahom se koncentrišu u Bolu, manjem mondenskom gradiću. Iako u Bolu paralelno sa starom gradnjom - vilama lepoticama - nastaju čuda moderne mediteranske hotelske arhitekture, alarm na vašem čulu ukusa se nijednom neće upaliti (što vam se recimo često može desiti na centralnim beogradskim ulicama).

Plaža Zlatni Rat, Bol (www.photocroatia.com)

Utisku doprinosi i opuštajuća šetnja čistim, dugim, popločanim šetalištem uz more, a pod borovima, koje vas na koncu dovodi do čuvene bolske peščane plaže Zlatni Rat. No, pošto je pre vas ta staza do lokalnog zlata od ranog jutra dovela još bar desetak hiljada kupača, ukoliko niste ljubitelj koncentracije polugolih homo sapiensa ravnoj onoj koja postoji sredinom avgusta na Adi Ciganliji, prizor plaže koja s razlogom krasi većinu razglednica sa hrvatskog primorja neće vam delovati toliko primamljivo.

Iako Bol šljašti mondenskim sjajem – štiklice, preskupe sunčane naočare i pun make-up na plaži, luksuzne jahtice i gliseri - da bi se otkrile tajne pravih zvezda, kao i svugde drugo, na Braču je potrebno zavući se na sasvim suprotni, zavučeni, tihi i boroviti kraj ostrva. Iza Sutivana, putićem uz more, u potrazi za plažom, nabasaćete na utvrđenu vilu koju je pazario i u kojoj odmor sa porodicom provodi superstar Džon Malkovič.

Vila koja pripada Džonu Malkovièu

Onaj ko ne raspolaže SFRJ uspomenama, u početku će malo teže razlikovati imena gradića na ostrvu – trebalo je razlučiti Supetar od Sumartina, a sve to od Sutivana. Lokalni meštani će vam objasniti da su imena skraćenice od Sveti Petar, Sveti Martin i Sveti Ivan. Bračem su kroz istoriju tutnjali i svoje tragove ostavljali Iliri, Grci, Rimljani, Sloveni, Mleci, Turci, Francuzi, Austrougari, Italijani i Nemci. Poslednje napade Brač je pretrpeo 14. i 15. novembra 1991. godine, kada su rakete sa brodova JNA usidrenih pred ostrvom gađale Split i zapadni deo Brača (okolinu Milne i bračku stranu Splitskih vrata). Uprkos uzbudljivim istorijskim događajima na Braču su očuvane mnogobrojne crkve i palate starog bračkog plemstva koje svedoče o lepotama renesansne kulture i umetnosti. Meštani se neretko diče i podatkom da je brački kamen bio korišćen pri zidanju Dioklecijanove palate u Splitu i Bele Kuće u Vašingtonu.

Jedan od braèkih kamenoloma (www.photocroatia.com)

Onima kojima, posle razgledanja kulturne baštine, nije dovoljno samo zurenje u bonacu, šmekanje usidrenih brodica, lađica, jahtica i prekomorskih trajekata i lizanje sladoleda tokom švrćkanja po listom ukusno uređenim rivama primorskih naselja, na raspolaganju stoje brojne pitoreskne, rustične konobe razbacane po ostrvu. U ovim konobicama sladokuscima se nude pršut, paški i brački sir iz ulja, masline, jagnjetina na gradele i domaće vino uz pogled na maslinjake, vinograde i/ili brački krš. Jedna od njih nalazi se na ujedno najvišem vrhu Brača i svih ostrva u Jadranu, Vidovoj Gori (778 m). Sa njenog vidikovca možete posmatrati okolni pejzaž i slobodno urlati „I am the king of the world“. Kada se jednom budete popeli gore shvatićete i zašto.

Lokalno stanovništvo je ljubazno i nikad nećete čutu lošu reč na svoju jasnu ekavicu. Kroz duži razgovor jasno se nijansiraju tri stava međ meštanima – stariji će rado porazgovarati sa vama o svemu i svačemu i uz to vam za sretan put pokloniti bocu maslinova ulja; sredovečni će uljudno, ali otvoreno diskutovati o bivšim i sadašnjim političkim pitanjima u odnosima Srbije i Hrvatske; mladi će pak sa zanimanjem slušati stranca koji govori njima sličnim jezikom, interesovati se za izgled srpske valute, izgled ćiriličnog pisma i postavljati pitanja o Beogradu i Srbiji uopšte. Najvažnije - razgovor vam niko neće uskratiti.

Istorija, kultura, prirodne lepote, modus vivendi – upoznavanje svih slojeva prošlih i sadašnjih života na ovom ostrvu garantuje da ćete se sa odmora u Dalmaciji vratiti drugačiji. A momenti koji nas menjaju se pamte do kraja života.

(Fotografije: www.adria-island.org, www.dalmacija.net, www.photocroatia.com, www.hrvatska.net, privatna arhiva) BRAČ - LETO U BROJKAMA

Vreme putovanja autobusom Beograd – Makarska – 13 sati
Površina Brača – 395 km2
Litar benzina – 8 kuna
Bezalkoholna pića u kafiću – 8 – 20 kuna
Litar maslinovog ulja – 70 kuna
Najviši vrh Vidova Gora – 778m
Karta za trajekt Makarska – Sumartin (odrasli) – 28 kuna
Prosečna temperatura mora leti – 24C
Ogrlica od korala – 120 kuna
Daljina Beograd – Makarska – oko 900 km
Splitski Radio Riva – 93,6 MhZ
Drvena narukvica – 40 kuna
Trokrevetni apartman sa klimom, Sutivan – 55 € dnevno
Pošip (0,7 l) – oko 100 kuna
Japanke – 40 kuna
Karta za trajekt Makarska – Sumartin (automobil) – 100 kuna
Dnevne novine – 6 kuna
Lopta za vodu – 20 kuna
Strip Alan Ford – 15 kuna
Povratna autobuska karta Beograd – Makarska – 65 € (1 Euro – 7,2 kune)