"Zatvorenik X" - najveća tajna Izraela

Možemo samo da pretpostavimo šta je prolazilo kroz glavu agenta Mosada Bena Zigiera rođenog u Melburnu noći kada je oduzeo sebi život u ćeliji unutar najobezbeđenijeg zatvora u Izraelu 15. decembra 2010.

Suočen sa zaostavštinom izdaje, jedinstvenom u istoriji izraelske tajne službe, Zigier je sigurno razmišljao o događajima koji su ga naveli da nenamerno izda zemlju koju je voleo i kojoj se zakleo na vernost.

Njegovi snovi o slavi su raspršeni a njegova nada o iskupljenju

je izgubljena.

Zigier je bio smešten u zatvoru Ajalon u Ramli, gradiću jugoistočno od Tel Aviva. Stražari ga nisu primetili u njegovoj ćeliji skoro ceo sat.

Zigiera su stalno pratile tri kamere smeštene u ćeliji koja je bila napravljena tako da spreči svaki pokušaj samoubistva i koja je prvobitno bila namenjena Jigalu Amiru, fanatiku koji je ubio premijera Izraela Jicaka Rabina 1995. godine.

Podeljena u dva dela, ćelija je imala dnevni boravak sa malom kuhinjom i kupatilo.

Kada su čuvari napokon ušli u ćeliju, pronašli su Zigierovo beživotno telo.

„Naš posao je bio da ga izolujemo, a ne da ga držimo u životu“, izjavio je jedan od čuvara koji je bio prisutan u sobi u tom trenutku.

Zigier je i čuvarima bio poznat jedino kao „zatvorenik X“ a njegova ćelija nije imala broj a ni ime.

Zahvaljujući sudskoj zabrani, mediji nisu smeli da objave bilo kakvu informaciju u vezi sa Zigierom, a želja porodice da njegova smrti ostane tajna značila je da su mediji dolazili samo do malih fragmenata cele priče.

Informacije u vezi sa njegovom smrću toliko su bile misteriozne da su čak i pojedini članovi parlamenta u Izraelu sumnjali da je u pitanju bilo ubistvo a ne samoubistvo.

Međutim, sada, nakon meseci istrage, otkriveno je po prvi put da je Zigier nesvesno prešao liniju koju nijedan agent pre njega nije smeo da se usudi i pređe.

Istraga je počela pozivom birou Fairfax Media u Jerusalimu u oktobru 2009. godine u okviru istrage tima novinara lista Špigl.

Istraga je uključivala sakupljanje informacija u Izraelu, Libanu, Italiji, Velikoj Britaniji i Australiji, kao i intervju se bivšim prijateljima, poslovnim partnerima, agentima nekoliko bezbednosnih agencija i vlada, kao i razgovor sa Zigierom neposredno pre njegovog hapšenja.

Ovo je priča o tragičnom padu pasioniranog vernika, mladog čoveka koji je toliko stremio životu heroja da je usled svojih nedostataka voljno odao osetljive podatke neprijatelju. Njegov potez predstavlja presedan i jedno od najvećih kršenja bezbednosti u istoriji Izraela.

Odrastajući u predgrađu Melburna, Ben Zigier imao je srećno detinjstvo, a njegova porodica pripadala istaknutim članovima jevrejske zajednice.

Nakon završetka univerziteta, Zigier se preselio u Izrael, gde je završio u gradiću Kibuc Gazit.

Trenutno u ovom gradu, blizu granice sa Libanom, živi 500 ljudi a među njima se nalazi i četrdesetogodišnji Daniel Lejton, visok i upečatljiv čovek sa nepogrešivim akcentom jednog Australijanca.

„Ben je bio neverovatan. Radostan, prijateljski nastrojen i topao čovek“, izjavio je Lejton.

Lejtonu je i dalje teško da zamisli svog prijatelja zatvorenog u Ajalonu, a još manje da je nekada bio agent Mosada.

Još jedan od Zigierovih prijatelja bio je Ljor Brend, koji je stanovao zajedno sa njim i Lejtonom u Kibuc Gazitu.

Brend opisuje Bena kao „izuzetno pametnog čoveka koji je bio spreman da brani Izrael po svaku cenu“.

Ben je po dobijanju državljanstva usvojio hebrejsko ime Ben Alon nakon čega je završio i vojnu obuku u Izraelu.

U ovoj malo naciji okruženoj neprijatejlski nastrojenim zemljama, jedna agencija bila je spremna da prihvati ljude poput Bena u svoje redove: Institut za obaveštajne i specijalne operacije, poznat u svetu kao Mosad.

Uključen u nemilosrdnu borbu iz senke protiv svojih neprijatelja, najnovije akcije Mosada uključuju ubistvo komandanta Hezbolaha, ubijanje brojnih operativaca Hamasa i ubistvo barem pet iranskih nuklearnih naučnika u Dubaiju.

Stalno na oprezu i u potrazi za najtalentovanijim ljudima u Izraelu, na početku prošle decenije Mosad je počeo po prvi put javno da regrutuje svoje članove promovišući ideju o „poslu života“.

Ovo je privuklo Zigierovu pažnju nakon čega je odlučio da se prijavi na konkurs posredstvom Google mejla koji se nalazio na dnu jednog od oglasa.

Za agenciju kao što je Mosad, vrlo je važno da može da šalje agente neprimećeno iza neprijateljskih linija, a za Bena je ovo bila prilika da za sebe ostvari i dodatni bonus – pristup stranom pasošu koji nema nikakve veze sa Izraelom.

Kao deo intervjua, Mosad sve kandidate podvrgava psihološkom testiranju kako bi otkrio moguće mane i karakteristike koje bi mogle da ih diskfalifikuju.

Decembra 2003. godine Zigier je dobio vesti kojima se nadao i zvanično je primljen u jednogodišnji program koji je podrazumevao učenje tehnika poput falsifikovanja rezimea i manipulisanja ljudima.

Do početka 2005. godine već je bio na svojoj prvoj misiji. Poslat je u Evropu sa ciljem da se infiltrira u kompanije koje posluju sa zemljama poput Irana i Sirije.

Sudeći prema izvorima obaveštajaca, Zigier je takođe pratio i prilike na Balkanu.

Jedan izvršni direktor istočnoevropske kompanije sa poslovnim interesovanjem za Bliski Istok, uključujući tu i Iran, potvrdio je da je zaposlio Zigiera na položaj računovođe.

On je Bena opisao kao „izuzetno inteligentnog“ čoveka koji nije imao nikakve veze sa informacijama koje je naveo u svojoj biografiji ali koji je bez većih problema uspevao da brzo savlada sve zadatke.

Međutim, nakon lakog savladavanja poslovnih dužnosti i obavljanja svih obaveza do 11 ujutru, Zigier je polako počeo da gubi interesa za svoj posao.

Zbog očiglednog talenta, doneta je odluka da se preseli na novu funkciju koja se ticala odnosa sa mušterijama. Ben je na početku uživao u svojoj novoj funkciji, ali je vremenom primećen isti šablon. Interesovanje mu je opadalo toliko da je njegov odnos sa mušterijama doveden u pitanje.

Usled nedostatka posvećenosti poslu Zigier je otpušten.

Beta/AP Photo/Oded Balilty

Do sredine 2007. godine Zigier je, u očima svojih pretpostavljenih, obavljao svoje dužnosti bez ikakvog uspeha. Nije bio u stanju da pruži ono što je Mosadu bilo potrebno, tako da je premeštan sa terena u kancelariju.

„Nije bio preterano dobar, ali ni preterano loš, bio je osrednji agent“, izjavio je jedan od izvora u Izraelu koji je bio upoznat sa njegovim slučajem.

Unutar sedišta Mosada, agencija je podeljena u tri glavna sektora.

Kešet, što znači duga, je prva sekcija i zadužena je za nadgledanje i sve druge vidove tajnog sakupljanja informacija.

Kesarea, nazvana po lokalnoj drevnoj rimskoj naseobini, je dom udarnoj igli Mosada, muškarcima i ženama spremnim da izvršavaju napade van granica Izraela.

Najveća sekcija zove se Comet, što znači raskršće. U pitanju je birokratski deo Mosada, manje glamurozan sektor koja se bavi analiziranjem podataka.

Prekomanda u ovaj sektor za Zigiera je predstavljao veliki udar.

Nekada podeljen u više manjih, usko stručnih timova, Comet je poslednjih decenija reorganizovan, a ljudi su spojeni u veće timove. Informacije su tako bile dostupne većem broju ljudi.

Ovaj koncept transparentnosti imao je jednu veliku manu - osobe poput Zigiera imale su pristup velikom broju bitnih informacija, i to ih je činilo ranjivim na izdaju.

Nakon što su Libanci uhapsili nekoliko Mosadovih agenata, i usled informacije da je jedan od agenata u Melburnu u opasnosti, agencija je bila u čudu. Niko nije znao kako su ovi ljudi otkriveni.

Međutim, spomen Melburna bio je jasan signal da je agent u opasnosti zapravo Zigier.

Frustriran svojim birokratskim poslom, Zigier je tražio dopuštenje da se prijavi za masters menadžmenta u Australiji. Mosad je odobrio ovaj zahtev i do početka 2009. godine Ben je živeo u Melburnu kao Bendžamin Alen.

Početkom 2010. čelnici Mosada rešili su da vrate Zigiera u Tel Aviv, ne zato što su sumnjali da odaje informacije Libancima, već zato što su se plašili za njegovu bezbednost.

Njegovi nadređeni takođe su dobili informaciju da je Zigier prekršio protokol tako što je otvoreno govorio da je agent Mosada i želeli su da mu skrenu pažnju na potreban nivo diskrecije.

Međutim, tek po njegovom dolasku u Izrael pojavile su se sumnje da je on možda bio povezan sa hapšenjima koje je sproveo Liban.

Ono što je unutrašnja istraga otkrila bio je šok za mnoge.

Nezadovoljan poslom u kancelariji, Zigier je rešio da uzme stvari u svoje ruke i pokuša da pronađe način da rehabilituje svoju reputaciju unutar organizacije.

Usled napornog ispitivanja Ben se slomio i priznao da je tokom 2008. godine, pre odlaska u Australiju, odleteo u Istočnu Evropu kako bi se sreo sa čovekom za kog je znao da ima bliske veze sa Hezbolahom sa namerom da ga pretvori u dvostrukog agenta.

Umesto toga, čovek je svojim šefovima u Bejrutu prijavio Benov pokušaj, nakon čega je počeo da igra istu igru kao i Zigier samo unatrag. Bez Zigierovog znanja ovaj čovek je izveštavao Bejrut o svakom sastanku.

Sastanci Zigiera i njegovog kontakta iz Hezbolaha trajali su mesecima.

Kada je čovek upitao Bena da mu dokaže da je zaista pravi agent Mosada, Zigier je bez oklevanja pristao. Nakon toga počeo je da mu daje prave informacije iz Tel Aviva, uključujući i imena dva najvažnija doušnika u Libanu.

Izraelski zvaničnici koji su bili povezani sa Zigierovim hapšenjem izjavili su da je kod njega pronađen disk sa poverljivim podacima za koje sumnjaju da je hteo da preda drugoj strani.

Zigier je ukrstio puteve sa znatno iskusnijim od sebe. U jednom trenutku prešao je na tamnu stranu. Njegova sudbina, ističu zvaničnici, velikim delom je bila pitanje psihologije.

Izraelski doušnici sigurno su u prošlosti menjali strane, ali regularan agent Mosada nikada nije uradio ono što je Zigier uradio. U pitanju je gorak poraz službe. Za Hezbolah - ovo je jedna od retkih pobeda.

Zigierovi potezi predstavljaju veliki udarac za Mosad zbog sumnji u integritet ostalih ljudi agencije i način na koji su oni regrutovani.

Lior Brend, jedan od Benovih prijatelja iz Kibuc Gazita veruje da on jednostavno nije bio dorastao zadatku. Laži, tišina i ćutanje bili su previše za njega. Mosad je napravio veliku grešku njegovim angažovanjem, smatra Brend.

Šta je zaista motivisalo Ziglera? da li je u pitanju bio ranjeni ponos? Sujeta? Manjak profesionalizma? Možda bi odgovor na ovo mogli da daju njegovi roditelji, ali oni i dalje biraju da ostanu nemi.

Jedina stvar koja se može isključiti kao motiv jeste novac.

Natpis na Zigierovom spomeniku na groblju u Springvejlu možda najbolje objašnjava celu priču o „zatvoreniku X“: "Istina će mi biti jedini sudija“.