Da li su metroseksualci pobedili?

Od 1994. godine kada se britanskom magazinu “Independent” prvi put upotrebio termin “metroseksualac”, mnogi muškarci su prigrlili trend koji stoji iza tog pojma.

Oni se ne stide da neguju izgled za koji bi neki rekli da je “za devojčice”. Interesantno je da to ne važi samo za “gradske momke”.

I u manjim sredinama mlađi muškarci se utrkuju u tome ko će imati lepši i uži bodi i glatkiju kožu.

Na kraju prve decenije 21. veka metroseksualnost, odnosno želja nekih muškaraca da budu privlačni svima (pa i drugim muškarcima) postala je potpuno normalna.

Ranije je smatrana perverznom, patološkom i težnjom koju morate zadržati za sebe.

Metroseksualnost ne podrazumeva da muškarac postane “gej” ili “ženskast”. Ne prepoznaje se po posećivanju kozmetičara ili nošenju tašni.

Metroseksualnost je potreba da muškarac postane sve – kako sebi, tako i ženama.

Reč je o tome da su muškarci konačno shvatili da ako žene mogu da usvoje “muškobanjasto” ponašanje, zašto ne bi i oni naučili nešto od suprotnog pola?

Tako je Džejms Bond u filmu “Kazino Rojal” postao svoja sopstvena “Bond devojka”, a časopis “Men's Health” najprodavaniji muški magazin 2010. u Velikoj Britaniji.

Tačno je, međutim, da reč “metroseksualac” pod hitno treba menjati, jer se za nju vezuje suviše stereotipa. Isto važi i za reči “heteroseksualac” i “homoseksualac”.

Pritom i mediji strahuju da pored reči “muškarac” stave reč “lepota” da slučajno neko ne bi pomislio da je reč o gej magazinu, ili sajtu.

Zapravo je većina čitalačke i internet publike mnogo zrelija od uredništva.

Reč “metroseksualac” će se raspasti kada “muževnost” i “heteroseksualnost” više ne budu bili sinonimi.

Uspon muškog ponašanja i ukusa koji se karakteriše kao metroseksualan možda je najviše doprineo slabljenju predrasuda koje su važile za homoseksualce.

Bilo da smatrate da je to ispravno ili ne, jedno je sigurno – ovi “bronzani” reprezentativci muškog sveta će se održati još dugo.

Šta vi mislite o metroseksualcima?