Da li se žrtvujete više nego što treba?

Postoje dva tipa žrtvovanja: patološko i zdravo. Ima ljudi koji koriste nezdravo žrtvovanje da bi sačuvali brak (ali ljubav i neiskrenost nisu dobri prijatelji); ljubavnici koji pokušavaju da budu u sporednoj ulozi u vezi da bi se izborili sa moći i izbegli odbacivanje; deca koja se razboljevaju u pokušaju da „izleče” vezu svojih roditelja; direktori koji su na ivici samoubistva zarad sopstvenih ciljeva. Nezdrava žrtva je često dobronamerna ali nikad zaista ne uspe.

Zdrava žrtva je druga priča. Da bi ste bili srećni u vezi, na primer, morate biti voljni da žrtvujete strah radi ljubavi, nezavisnost radi bliskosti, odbrambene sisteme zarad radosti, ljutnju zarad praštanja. Da biste bili uspešni na poslu trebalo bi da umesto što držite sve pod kontrolom budete otvoreni za novine i žrtvujete stalni posao radi istinskog uspeha. Zdrava žrtva vam pomaže da ostavite nešto što ne funkcioniše da biste prigrlili ono što stvarno uspeva.

Dakle, koliko se nezdravo žrtvujete u ovom trenutku? Ponekad su te navike tako nesvesne da smo mi poslednji koji ih prepoznamo kod sebe. Ako ste voljni da žrtvujete patološko žrtvovanje na dobrom ste putu da unapredite svoj život i iskusite veću radost, ljubav i bogatstvo.

Da li ste iskreni prema sebi?

Priča o žrtvovanju obično počinje u porodici. Osnovna žrtva je odlazak od autentičnog, neuslovljenog „ja” do prilagodljive i dopadljive verzije vas samih. Veoma rano naučite šta osvaja osmehe, aplauz, odobravanje, ljubav... i obratno. Biti prilagodljiv je normalno i zdravo, ali preterivanje u ovome može da izazove naviku nezdravog žrtvovanja u budućnosti.

Pomeranje od autentičnog „ja“ do dopadljivog „ja“ jeste korak unazad koji vas tera da jurite sreću van sebe samih. Drugi simptomi uključuju osećaj ni\e vrednosti, strah od odbacivanja, povlačenje i, na kraju, nevoljenosti i neuspeha.

Prepustite se: Duboko razmislite da li ste iskreni prema sebi. Prvo se zapitajte šta to, zapravo, znači. Pogledajte koliko je dobro slušati svoje srce, pratiti unutrašnji glas, verovati sebi i biti autentičan. Razmislite u kojim stvarima biste mogli da budete iskreniji prema sebi.
Zabeležite sve strahove koji se pojavljuju i zapitajte se da li su realni ili su strahovi bez osnove? Budite spremni da ne budete „dobri“, „fini“ i „dopadljivi“ da biste mogli da budete realni i da bi drugi ljudi mogli da vide ko ste zapravo.
Zapamtite: kada ste iskreni prema sebi, ne možete ni druge da izneverite.

Da li osećate krivicu kada ste srećni?

Nezdrava žrtva je često vođena pogrešnim strahom da je to što ste srećni sebično. Ako verujete u ovaj strah onda će previše sreće učiniti da to osećate kao loše, nepravedno, bogohulno i bićete ubitačni za druge. Da li je ovo stvarno istina? Ne možete biti dovoljno depresivni da biste usrećili nekog; ne možete biti dovoljno bolesni da bi neko drugi ozdravio; ne možete biti dovoljno siromašni da biste nekog učinili bogatim; i ne možete izneveriti svoje srce da biste sačuvali tuđe.

Prepustite se: Da biste prestali da verujete kako to što žrtvujete svoju sreću čini sve druge srećnijim napravite spisak osoba koje su vam stvarno zahvalne za vaše postupke. Trebalo bi da ovo potraje oko dve sekunde! Potom, razmotrite sledeću tvrdnju: „Moja sreća je moj poklon drugima.“ Razmislite kako ovo možete primeniti na sebe, kako vam vaša sreća može pomoći da više volite druge. Odbacite stav da je biti srećan sebično i javiće se nove mogućnosti za napredak i radost.

Da li se ponašate kao staratelj u vezi?

Uloge u vezama su obično projekcija prvih uloga koje smo stekli tokom detinjstva. Ako u porodici postoji neko ko je žrtva i mučenik, onda će svi morati da nose sa nezdravim žrtvovanjem. Obično će ukućani pokušati da „izleče“ mučenika, često se usput nezdravo žrtvujući da bi to postigli. Autentično, neuslovljeno „ja“ je izgubljeno onda kada preuzmete posao/ulogu pomagača, dobrog deteta, mirotvorca, izlečitelja, odgovornog, odraslog, vrednog, jačeg, nevidljivog deteta i - mučenika.

Prepustite se: Pogledajte svoju porodicu. Identifikujte koju je ulogu imao svaki njen član dok ste odrastali, uključujući i sebe. Zapitajte se da li još uvek igrate istu ulogu u emotivnim vezama, sa prijateljima, na poslu ili u svom duhovnom svetu. Koliko vas to košta?
Igrajući ulogu osećate se nezainteresovano i beživotno, kao da deo vas fali. Pokušavate da budete pozitivni, ali osećate da ste bačeni u stranu, da vas ne cene i ozlojeđeni ste.
Zapamtite: Uloge određujemo sami. Niko nije rekao da morate da ih preuzmete. Vreme je da napravite drugačiji izbor.

Da li se bojite da ćete previše dati u vezi?

Nezdrave žrtve koje ste napravili u prošlosti a niste ih prevazišli mogu da vas potpuno odbiju od vezivanja. Ili mogu da vas spreče da napravite sledeći korak u posvećivanju i zbližavanju u sadašnjoj vezi. Ljubav traži da date sve i da nema osećaja gubitka. Međutim, kada se patološki žrtvujete, dok se dajete osećate se kao gubitnik. Zašto je to tako? Delom zato što je nezdravo žrtvovanje pokušaj da date a da ništa ne dobijete za uzvrat. Takođe, to je i deo tajnog plana da „date kako biste dobili“ („Ako ti predam sebe, zadržaćeš me, zar ne?“).

Prepustite se: Kada igrate ulogu „onog koji daje“, obično završite igrajući „onog koji gubi“. Vaše veze se neizbežno završe sa osećajem jednostranosti. Ljudi, izgleda, uzimaju više nego što daju. Suviše gubite sebe u odnosu. Prvi korak ka prevazilaženju uloge „onog koji daje“ jeste da je pažljivije analizirate. Na primer, možda ćete shvatiti da previše davanja krije osećaj manje vrednosti, želju da zadovoljite, strah od odbijanja, želju za kontrolom, odupiranje dobijanju sa druge strane i manjak stvarnog prisustva i otvorenosti sa vaše strane.

Da li možete da postavite sebi pitanje o tome šta zapravo želite?

Patološko žrtvovanje vodi ka disfunkcionalnoj nezavisnosti. Ako ste DNO (Disfunkcionalno Nezavisna Osoba) pokušavate da živite sami bez ičije pomoći. Ovo je način da kažete svetu: „Ne treba mi ništa“. A zapravo imate mnogo potreba, samo ih potiskujete. Zašto? Verovatno zbog toga što pokušavate da izbegnete razočaranja iz prošlosti kada neke vaše potrebe nisu ispunjene. Neizbežno dođete u situaciju kada imate više potreba od većine, ali ih zamaskirate tako što ste jaki, darežljivi, što ste kul, nezavisni, cinični, zauzeti i neiskreni prema sebi.

Prepustite se: Ako prestanete da se ovako ponašate osetićete se mnogo življim, otvorenijim i ispunjenijim. Kada zatražite ono što želite, dajete šansu drugima da vm se približe, da vas upoznaju i zavole. Sposobnost da oprostite i ostavite po strani stare rane pomoćiće vam da izbegnete izolaciju i patološko žrtvovanje. Umesto da očekujete od ljudi da vam čitaju misli i znaju vaše želje i potrebe, možete im to jednostavno reći. To podrazumeva emotivni rizik, ali rizik koji se isplati. Tek tada ćete biti spremni za pravu vezu.

Da li vam je lako ili teško kada dobijate od drugih?

Nezdrava žrtva omogućuje vrstu davanja koja blokira primanje. Obično su dva razloga za to. Prvi je osećaj niže vrednosti. Vaš sistem samovrednovanja stvara kriterijum koji određuje koliko ćete dopustiti da dobijate od drugih. Kod onih sa naročito niskim stepenom samouverenosti dobijanje od drugih stvara osećaj dužnosti, obavezu da uzvrate.
Drugi je ponos. A ispod ponosa se krije konkurentnost, superiornost, samoljublje i druga mračna osećanja. Ponos kaže da je dobijati od drugih nepotrebno i znači poraz.

Prepustite se: Ne postoji uskraćivanje bilo čega, samo manjak volje da primimo od drugih. Da bismo bili otvoreni za dobijanje moramo se prvo osloboditi straha. Dovršite sledeću izjavu 10 puta: „Kada dobijam nešto bojim se da...“ Analizirajte svaki strah i zapitajte se da li imate razlog da se stvarno plašite ili je to samo neodređen strah. U najmanje 90 odsto slučajeva to su strahovi koji „rastapaju“ trenutak u kom im dajete na značaju. Zatim, odlučite da primate od drugih bez rezervi.

Da li govorite „da“ a mislite „ne“?

Patološka žrtva je neautentična; drugim rečima, niste iskreni prema sebi. A kada niste iskreni postajete zbunjeni i ne znate šta je stvarno šta nije, šta je važno a šta nije i kad je „da“ a kada „ne“. Ovaj nedostatak jasnoće u vama stvara bol i konflikte u odnosima s drugima. Ljudi ne znaju na čemu su sa vama. Šaljete oprečne signale. Protivrečni ste. Odugovlačite sa donošenjem odluka. Niko ne zna šta stvarno osećate i želite.

Prepustite se: Želja da budete autentični i realniji u vezi sa sobom i drugima pomoćiće vam da prestanete sa patološkim žrtvovanjem. Jedno od rešenja je da obratite pažnju na reč „da“. Uzmite olovku i prazno parče papira i napišite na vrhu strane: „Moje sveto Da“. Sada ispišite sve na šta odgovarate sa „da“ u vašem životu, na poslu, i za jednu vama bitnu vezu (kasnije možete ispisati ovo i za druge veze). Što vam jasnije bude na šta odgovarate sa da, biće vam lakše da kažete da kada mislite da i ne kada mislite ne.

Šta stvarno znači biti iscrpljen?

Iscrpljenost vas tera da stanete i, iznad svega, da prestanete da se nezdravo žrtvujete. Kada se stalno žrtvujete gubite dodir sa prvobitnom energijom, potiskujete svoja prava osećanja, ne slušate svoj razum i završite tako što potisnete sebe. Simptomi patološkog zalaganja su i potiskivanje potreba, traćenje energije, konstantna zauzetost, pretrpavanje obavezama, osećanje rastrzanosti i preveliko posvećivanje. Poslednje što želite da uradite je da izneverite ljude, ali na kraju će se baš to desiti.

Prepustite se: iscrpljenost je siguran znak da se žrtvujete u svom životu. To je unutrašnja memorija koja vas moli da pokušate da prestanete da sve vreme radite sve za svakoga. Kaže vam da ne žrtvujete nebitno zarad bitnog. Uvek možete da uradite jednu stvar manje. Možda ćete osećati blagu krivicu zbog toga, ali krivica će brzo da iščezne ako sačuvate svoje nerve. Budite mudri, hrabri, zapamtite vaše sveto „da“ i odredite prioritete.

Da li vam je teško da stavite sebe na prvo mesto?

Nezdravo žrtvovanje sebe samih prisiljava nas da izostavimo sebe iz sopstvenog života. Ako mislite da u vašem životu nešto nedostaje, u pravu ste - to ste vi sami. Pravi vi. Svakog dana popunjavate listu obaveza, a vas nema nigde na njoj. Nemate prostor za sebe, ne brinete o sebi i nemate vremena samo za sebe. Neka vam bude jasno šta radite. Kada uhvatite sebe kako izgovarate: „Nikad nemam vremena da radim ono što želim“ u stvari kažete, „Nemam vremena za svoje potrebe“. A te potrebe sami sebi uskraćujete. U vama je i rešenje.

Prepustite se: „Ako bih imao dve vekne hleba, jednu bih prodao i kupio zumbul, jer on hrani dušu“, rekao je prorok Muhamed. Da biste izlečili patološko žrtvovanje morate se osloboditi navike da uskraćujete sebi stvari koje su vam potrebne. Uzmite papir i olovku i odgovorite na sledeća pitanja: „Šta me ispunjava?“, „Šta me inspiriše?“ i „Šta volim?“ Potom, obećajte da ćete prestati da se zanemarujete i da ćete se odnositi bolje prema sebi. I svi će biti srećni. Život je uvek bolji kad sebe

Da li mislite da ste srećni i ostvareni?

Sledeći korak ka uspehu i sreći u vašem životu, na poslu i u vezama zahteva žrtvu. Tačnije, zahteva da žrtvujete patološko žrtvovanje. Drugim rečima, morate naučiti razliku između davanja sebe i gubljenja sebe. Sebe gubite kada niste iskreni sami sa sobom, kada igrate određenu ulogu, kada ne tražite to što želite, kada ne raspoređujete svoje prioritete i kada se lišavate sopstvenih potreba. Zapamtite da sve što pokušavate da postignete nezdravim žrtvovanjem možete postići i bez toga.

Prepustite se: Uspeh i sreća zahtevaju da zaboravite na komplekse manje vrednosti, da prebolite svoje rane, da spustite gard i „ubijete“ ego. Što se više prepustite to će vaš život i vaša neuslovljena ličnost više doći do izražaja. Bićete prisutniji, povezaniji, otvoreniji i sposobniji da dajete sebe bez gubljenja svog „ja“. Što ste realniji i jasniji sami sa sobom i sa tim ko ste bolje ćete razumeti da davati sebe u stvari znači biti to što stvarno jeste. A tako ništa ne gubite.

Foto:

Slika2: federico stevanin / FreeDigitalPhotos.net
Slika3: Graeme Weatherston / FreeDigitalPhotos.net