Snaga misli

Često oko sebe viđamo osobe koje u svakoj oblasti rade prave stvari: zdravo se hrane, redovno vežbaju, u vezi su punoj razumevanja i uživaju u svom poslu. Pa zašto onda takvi ljudi imaju probleme kao što su upalne bolesti creva, problematična koža, glavobolje i depresija? A zašto su, opet, neki drugi koji ne mare previše za ono što jedu, piju više nego što je preporučljivo i ne odvajaju se od daljinskog upravljača, dobrog zdravlja? Opšte je prihvaćeno da pola zdravlja zavisi od genetike, ali šta je s drugom polovinom? Mogu li stavovi, misli i uverenja da doprinesu zdravlju ili da ga pak naruše?

Misli stvaraju složenu biohemijsku aktivnost koja za uzvrat stimuliše ceo niz receptora u mozgu. To uzajamno delovanje rezultira promenama u strukturi tela. Razumevanje načina na koji se stvara zdrava „ishrana“ mislima i uverenjima može imati velik uticaj na naše zdravlje. Svi smo naučeni da jedemo zdravo, ali malo se pažnje posvećuje hrani za um, iako i misli mogu da utiču na zdravlje.

Hemija emocija

Institut za mentalno zdravlje u SAD-u među prvima je otkrio tajnu neuropeptida, važnih za ovu priču. Endorfini su tip neuropeptida koji se proizvode kada se smejete i vežbate, a opisuju ih kao morfijum koji proizvodi mozak. Oni stvaraju osećaj užitka koji, naučno je dokazano, direktno utiče na imunološki i hormonalni sistem, pa samim tim i na celo telo.

Dok su se nekada emocije smatrale nusproizvodom uma, stručnjaci danas prepoznaju njihov uticaj i na specifične hemijske procese koji se odvijaju u telu, a ne samo u mozgu. Naime, receptori u mozgu za pomenute peptide isti su oni koji reaguju na viruse. Hoće li se virus „primiti“ na receptor zavisi od zasićenosti receptora peptidima. Drugim rečima, ako u mozgu ima dovoljno materija koje podstiču dobro raspoloženje, za viruse neće biti mesta, pa će bolest izostati. To bi moglo da bude objašnjenje zašto su neki ljudi u vašoj kancelariji konstantno bolesni, dok drugi, i u vreme gripa, ostaju netaknuti.

Kao što svakog jutra slušate vremensku prognozu, zamislite da svakog jutra izmerite svoju emotivnu temperaturu. Ako se ustanovi da je to dan koji obećava frustraciju, nervozu i mogućnost „pucanja“ pod pritiskom, bilo bi dobro da isplanirate mnogo zabave i smeha kako biste nadoknadili peptide koje je uništio stres. Znate li kako je dobar osećaj videti sunce posle mnogo dana kiše? E pa, i vašem telu potrebno je emotivno sunce da bi postiglo neophodnu ravnotežu.

Zdrave misli

Istraživanja s američkog Univerziteta Jejl upozoravaju da vaše buduće zdravlje i osećaj blagostanja uveliko zavise od toga koliko sami sebe smatrate zdravim. To znači da sama misao da niste dobro ima uticaj na vaše sveukupno zdravlje.

U programima koje sprovode na Harvardu i Stenfordu, ljudi s bolestima opasnim po život menjaju svoje navike i poglede na svet. Prilagođavaju ishranu, češće vežbaju, ali i paze kako i o čemu razmišljaju. U mnogim ispitivanjima pokazalo se da su ti isti ljudi počeli mnogo bolje da funkcionišu, da se osećaju bolje, a pri tom i žive duže od najoptimističnijih prognoza koje su im dali lekari.

Jedno istraživanje sprovedeno u Australiji pokazalo je da je način na koji je obolelima rečeno da imaju melanom uticao na njihov doživljaj bolesti. Preporučeno je da lekari pacijentima objasne da će im biti pružena najbolja nega, jer se ispostavilo da takva informacija i te kako utiče na njihovo samopouzdanje i rezultat lečenja.

Američka istraživanja potvrđuju da je ovaj način saopštavanja loših vesti najpoželjniji. Grupu pacijenata obolelih od melanoma uključili su u šestonedeljni program u kojem su ih edukovali o zdravlju, tehnikama za umanjivanje stresa i veštinama za rešavanje problema povezanih s dijagnozom. U toj grupi zabeležena je manja smrtnost nego u onoj koja nije prošla taj program.

Poenta ove priče jeste da ne čekamo da se razbolimo, već da obratimo pažnju na svoje misli. Mnoga medicinska stanja, rak, artritis, čir, dolaze s očekivanjem kako će se bolest razvijati u zavisnosti od onog što ste pročitali, iskusili s prijateljima i porodicom, kao i što vam mediji kažu da bi trebalo da očekujete. Vaše misli na taj način već su „uprljane“. Zato vežbajte pozitivizam ili barem prihvatanje činjenice da ne znate šta vas očekuje. To nepoznato može da bude i pozitivno. Naučnici kažu da su te svesno uslovljene misli snažan most između uma i tela, jer telo ne može tačno da napravi razliku između stvarne ugroženosti i ugrožavajućih „događaja“ koji se zbivaju isključivo u glavi. Stoga, pokušajte da nahranite svoj um informacijama koje će ojačati, a ne oslabiti telesni doživljaj. To ne znači da morate da odlutate u zemlju fantazije nego da telo napunite mislima i emocijama koje podržavaju njegovo zdravlje i podstiču ozdravljenje. Vaša vera u tretman koji dobijate takođe ima uticaj na njegovu efikasnost.

Snaga uverenja

U jednom engleskom eksperimentu stotini muškaraca rečeno je da dobijaju hemoterapiju, a zapravo su dobijali običan fiziološki rastvor. Bez obzira na to, 20 odsto njih izgubilo je kosu verujući da se to dogodilo zbog tretmana hemoterapijom.

U jednogodišnjem istraživanju o kvalitetu života osoba s Parkinsonovom bolešću pacijentima je rečeno da im je urađena transplantacija neurona u mozak. Kod dvadeset pacijenata to je zaista učinjeno, dok je kod drugih dvadeset obavljena lažna operacija. Jedna pacijentkinja izjavila je da je nekoliko godina bila fizički neaktivna, ali da je godinu dana posle operacije počela da planinari i kliza. Kad joj je rečeno da je operacija bila lažna, iznenadila se. Još se zanimljivija stvar dogodila s medicinskim osobljem koje je učestvovalo u eksperimentu, a koje takođe nije znalo koji su pacijenti prošli pravu, a koji lažnu operaciju. U njihovim izveštajima stajalo je da su primetna poboljšanja kod osoba koje su bile lažno operisane.

Niko tačno ne zna kako deluje placebo efekat. Kada je reč o umanjivanju bola, razlog bi mogao da bude u ispuštanju endorfina zbog verovanja da će terapija pomoći.

Bez obzira na to kako placebo deluje, jasno je da stanje uma i peptidi koji se posledično proizvode igraju važnu ulogu u zdravlju. Sa sve skupljom zdravstvenom negom, bilo bi mudro da se istraži snaga placeba kao deo wellness modela, kao i da se ljudi nauče tehnikama kojima bi mogli da iskoriste svoju snagu.

Duhovna aktivnost

I na kraju, ne zanemarite moć vere. Istraživanja idu u prilog spoznajama da učestvovanje u verskoj ili duhovnoj aktivnosti doprinosi boljem zdravstvenom ishodu. Kod takvih osoba primećen je manji nivo hormona stresa, niži krvni pritisak, nizak holesterol, pa čak i manji rizik od nekih oboljenja kao što je rak creva. To je zato što se religiozni ljudi lakše nose sa svakodnevnim stresom. Uz to, njihova razmišljanja često su dublja i okrenuta traženju smisla, čak i u teškim situacijama. Nije li to još jedan primer hranjenja pozitivnim mislima? Stoga, usmerite već sada svoj um na pravi put!

Oslobodite svoje potencijale

Izaberite zdravstvenog radnika u koga imate poverenja. Ako lekara smatraju uticajnim i pouzdanim, pacijenti će brže ozdraviti. Jedno istraživanje sprovedeno u Nemačkoj pokazalo je da kada lekari daju podršku i ohrabrenje, pacijenti lakše podnose bol. Nađite specijalistu koji veruje da dobro zdravlje zavisi od nekoliko ključnih faktora: genetike, vaspitanja, ishrane, sportskih aktivnosti, uverenja, duhovnosti i oslonca u socijalnom okruženju.

Angažujte se u svojoj okolini. Što više znate o svetu oko sebe, život će vam se činiti manje strašnim. Kada počnete da ga živite s razumevanjem, a situacije naučite da kontrolišete i da se s njima uspešno nosite, svakodnevica će vam postati manje stresna. Kada dođete do te faze, znatno ćete manje opterećivati svoje zdravlje.

Učite o svojoj različitosti i uživajte u tome. Ne postoji dvoje istih ljudi. Svako od nas proživljava grip ili prehladu s jedinstvenom kombinacijom simptoma. Naučite da verujete svom telu i budite spremni da mu date ono što mu je potrebno. To bi moglo da znači da bi neke stvari možda trebalo da radite drukčije od svoje porodice i prijatelja.

Pronađite i istražite načine isceljivanja koji podstiču vezu između tela i uma. Različite tehnike uspostavljanja te ravnoteže i harmonije kao što su joga, meditacija i vizuelizacija, postale su sastavni deo gotovo svih welness programa.

Uvedite posebnu vrstu ishrane, bogatu zdravim mislima i stavovima. Kao što ste naučeni da jedete na takav način da proteini, ugljeni hidrati i zdrave masnoće budu u ravnoteži, razmislite i o „ishrani“ koja podrazumeva puno smeha, praštanja i ljubavi. Telu je ta vrsta hranljivih materija, takođe, više nego potrebna.

Uzimajte dnevne dodatke zahvalnosti, nade i poverenja za sve što u životu imate. Ne dopustite da vas ambicija toliko ponese da izgubite sposobnost za sagledavanje najvažnijih stvari koje nam daju snagu i energiju, a koje često zbog posla zaboravljamo.

Stvorite grupu prijatelja koji će deliti i podržavati vaš način života. Istraživanja pokazuju da su ljudi s malo socijalnih interakcija tri puta skloniji bolesti. Izolacija i usamljenost štete imunološkom sistemu, pa tako gubitak voljene osobe postaje veliki izazov za zdravlje. Deleći iskustvo i emocije, možete da pomognete telu da se bolje nosi s onim što se događa. U američkom istraživanju sprovedenom na više od 7.000 ljudi pokazalo se da je verovatnoća da će osoba umreti u narednih devet godina direktno povezana s podrškom koju uživa u društvu.

Promovišite placebo efekat. Osobe koje veruju da će im se stanje poboljšati imaju veće izglede za ozdravljenje od onih koje ne veruju u pozitivan ishod situacije u kojoj se nalaze. Nemojte da zanemarite vrednost uverenja da situacija može i te kako da se poboljša.