Velški korgi: Lukavi čuvar stoke

Nastanak korgija je veoma nejasan i nema pravih pisanih svedočanstava o njihovom poreklu. Smatra se da su jedna od najstarijih rasa psa koja je nastala u Velsu, pokrajini Ujedinjenog Kraljevstva.

U rukopisima iz 12. veka pominju se govedarski psi, ali se ne može sa sigurnošću tvrditi da su to današnji korgi ili njihovi preci. Pretpostavlja se da su na nastanak ovih pasa uticale skandinavske rase, kao što je švedski valhund, koje su u Britaniju došle zajedno sa osvajačima Vikinzima tokom 9. i 10. veka.

Na formiranje rase i njenih karakteristika kakve danas poznajemo imali su uticaja psi špic tipa, koje su sa sobom na područje Velsa u 11. veku doveli flamanski trgovci.

Korgiji su uzgajani i upotrebljavani kao govedarski psi. Oni na vrlo specifičan način teraju goveda. Ne trče oko životinja da bi ih terali ili okupili u grupu. Oni goveda grickaju i štipaju zubima za donje delove nogu, i na taj način ih teraju dalje. Osim što su 'specijalizovani' za teranje goveda, korgiji se koriste i za teranje ovaca i velških ponija. Oni su i jedna od retkih rasa koja se koristi za teranje jata gusaka. Uz sve to, korgiji su bili pomagači u lovu i čuvari domaćinstva.

Ime rase je takođe teško utvrditi, kao i njeno poreklo.

Ozvaničenje

Postoji više tumačenja termina korgi. Po jednom, na velškom reč “cor” znači patuljak, dok nastavak “gi” znači pas, tako da ime rase znači pas patuljak ili patuljasti pas. Dugo su umesto imena korgi, upotrebljavana imena „Ci-llathed“ što na velškom označava dvorišnog psa dugog tela, a takođe i ime „Ci Sawdlo“ koje mu je dato zbog osobine da goveda tera grickajući ih za pete.

Korgiji su kao rasa prvi put zvanično prikazani 1925. godine, a na Kraftu su 1927. godine izlagani u dve klase, razdvojeni po tipovima. Od 1934. pa do danas zvanično su priznate dve rase korgija: velški korgi kardigan i velški korgi pembrok.

Svaka od rasa dobila je ime po pokrajini u Velsu gde je prvobitno uzgajana. Pembrok je brojniji i zastupljenji kao rasa, za razliku od kardigana. Tako je 1934. Engleski kenel klub registrovao 250 pembrok korgija i 59 kardigan korgija. A tokom 1967. registrovano je 4459 pembrok velških korgija i samo 197 kardigana.

Razlikovanje

Onima koji se nisu upoznali sa rasom, u prvi mah će se učiniti da je jedina razlika između kardigana i pembroka u dužini repa. Kardigan se odlikuje dugim “lisičjim” repom, dok pembrok ima mali, zakržljao rep ili je potpuno bez njega. Naravno, razlika nije samo u repu već i u veličini, obliku tela, i boji. Kardigan je krupniji od pembrok korgija. Prosečna visina u grebenu je 30 cm. Težak je oko 15 kg. Telo mu je četvrtasto. Dosta je dug u odnosu na visinu (za oko 40 posto). Glava mu podseća na lisičju. Velike i zaobljene, uspravne uši, međusobno su udaljene oko 8 cm. Odnos ličnog i lobanjskog dela je 3:5. Stop je naznačen. Oči su srednje velike. Zubalo je potpuno makazastog zagriza. Nosna pečurka je crna. Rep je dug, nalik na lisičji i doseže do zemlje. U pokretu nošen u ravni sa leđnom linijom ili vrlo malo iznad nje. Dlaka je srednje dužine, ravna, oštre teksture, sa dobro razvijenom poddlakom. Kod kardigana su dozvoljene sve boje sa belim oznakama po telu, ili bez njih, s tim da bela ne sme dominirati.

Pembrok je za razliku od kardigana niži i manji pas. Visina mu je od 25 do najviše 30 cm. Prosečna težina 10 do 12 kg. Format tela je pravougaon, srednje dužine, lisičje glave, ušiju srednje veličine. Crne nosne pečurke, očiju srednje velikih i okruglih. Odnos ličnog i lobanjskog dela glave je 3:5. Pravilnog i potpunog makazastog zubala. Poželjno je da rep bude prirodno kratak. Ranije se i kupirao. U zemljama u kojima je kupiranje zabranjeno, odgajivači favorizuju pse sa prirodno kratkim repom ili one koji su potpuno bez repa. Psi koji imaju rep nose ga u ravni sa leđnom linijiom, dok u pokretu može biti nošen i iznad leđne linije.

Dlaka je srednje dužine i ravna, nikada meka i kovrdžava, sa dobro razvijenom poddlakom. Crvene je boje, boje samurovine, žuto-smeđe, crne sa paležima sa belim oznakama na grudima, vratu i nogama, ili bez oznaka. Dozvoljena je i poneka bela oznaka na glavi i njušci.

Karakter

Korgi je vrlo inteligentan, lukav i svestran pratilac. Radoznao je, razigran i zabavan. Može biti i zaštitnički nastrojen. Veoma je dobar i privržen deci. Danas se manje koristi kao ovčarski i govedarski pas. Od vlasnika zahteva da mu posveti svakodnevna pažnja i društvo. Voli šetnje, kao i druge aktivnosti na otvorenom.

Sa socijalizacijom i obukom treba otpočeti u najranijim danima života, dok je još štene, kako biste na kraju imali poslušnog i vaspitanog psa. On se lako obučava, a i sam pokazuje želju i volju za učenjem. I jedna i druga rasa uspešno se obučavaju i koriste kao psi u agiliti takmičenjima.

Kardigan i penbrok korgi su dugovečne i dosta vitalne rase. Od zdravstvenih problema koji prate pse ove rase, ističu se displazija kukova i laktova, kao i diskus hernija. Prosečan životni vek im je 11 do 13 godina. U većini slučajeva, polni nagon kod kuja se javlja na svakih 6 meseci. Pri štenjenju nema većih komplikacija i uglavnom se štene same, bez pomoći vlasnika i veterinara. Na svet donose 6 do 7 vitalnih mladunaca.

Od priznavanja 1934. pa do danas standardi obeju rasa nisu se mnogo menjali. Standard za kardigana je zaveden pod brojem 38 i na snazi je od 1987. godine. Standard penbroka pod brojem 39 je izmenjen 2010. kad je definisan način na koji može biti nošen rep, bez menjanja ostalih delova standarda. Obe rase svrstane su u 1. FCI grupu (ovčarski psi i psi terači stoke, osim švajcarskih pastirskih pasa), sekcija 1 (ovčarski psi). Ne podleže ispitu u radu.