Akita Hačiko: Priča o najboljem čovekovom prijatelju

Hačiko: Priča o psu (Hachi: A Dog's Tale)! Bilo da se radi se o japanskom originalu ili američkom rimejku, jedan je od najboljih ( ako i ne najbolji) film o psima, ali i o životinjama.

Reč je o filmu zasnovanom na istinitom događaju, zahvaljujući kojem su akite, rasa kojoj Hačiko pripada, postale popularne širom sveta. Priča o psu Hačiku priča je o prijateljstvu čoveka i psa. Glavni akteri kako u filmu tako i u stvarnom događaju, su Hidesaburo Ueno, profesor na tokijskom Univerzitetu, i njegov pas - akita Hačiko.

Od 1924. kad su postali prijatelji, pas je profesora svaki dan pratio do železničke stanice Šibuja u Tokiju, gde ga je i dočekivao. Sve do jednog dana u maju 1925. kad se profesor nije vratio s posla.

Na poslu je dobio moždani udar i preminuo. Profesor se na stanicu nije vratio više nikada, ali njegov pas se uprkos tome na stanicu vraćao svaki dan i tako 10 godina. Verovatno za Hačika niko ne bi saznao da lokalne tokijske novine nisu napisale članak, odnosno priču o psu koji uporno čeka svog vlasnika.

Hačiku je popularnost vrtoglavo rasla, a upravo zahvaljujući njemu i profesorovom prijatelju, akite kao rase još i danas postoje (iako im je pretilo izumiranje).

Podstaknut pričom o Hačiku profesorov prijatelj napravio je popis svih akita. Došao je do zaključka da ( ključujući Hačika) postoji još samo njih 30.

Inspirirsni pričom o psu Japanci su nastavili s uzgojem, a uz japansku danas postoji i američka akita.

Takođe, još za njegova života Hačiku je u Tokiju podignut spomenik, a događaju je prisustvovao sam pas.

Hačiko je uginuo 8. maja 1935. Japanci su ga proglasili nacionalnim simbolom. Nacionalni muzej čuva njegove posmrtne ostatke, a uz sve do sada navedeno (uključujući nekoliko knjiga, dokumentaraca i dva filma) Hačikovo ime nosi ulaz u železničku stanicu na kojoj je Hačiko čekao svog profesora.

Japanci, ali i ljubitelji životinja širom sveta Hačika ni danas nisu zaboravili.