Đurine žute minute

Telekom Srbija, LUNA TBWA i B92 sa zadovoljstvom predstavljaju početak emitovanja novog serijala humorističkih minijatura pod nazivom „Đurine žute minute“. Milionima televizijskih gledalaca u bivšoj Jugoslaviji u sećanju je ostala kultna humoristička serija „Top lista nadrealista“. Posebno atraktivan deo tog serijala činili su skečevi Branka Đurića Đure – „Đurine kućne čarolije“.
Posle duge pauze Đura je rešio da oživi format nezaboravnih „čarolija“, ovaj put pod nazivom „Đurine žute minute“. Uz podršku Telekoma Srbija, beogradska agencija LUNA TBWA proizvela je serijal humorističkih minijatura (trajanje 3 – 5 minuta) u kojem Đura, nastupajući kao stručnjak za „velike boljke globalizacije u organizmu malog čoveka“, u prostoru svoje kuhinje demonstrira niz neverovatnih rešenja za razne probleme s kojima se svakodnevno suočava savremeni Balkanac. Sva rešenja su, naravno, savršeno nepraktična, ali na neodoljivo komičan način parodiraju fetiše potrošačkog društva i masovne kulture.

Zvezda od Vardara do Triglava

U maloj, uvek doteranoj i namirisanoj zemlji Sloveniji Branko Đurić Đura (odnosno Đuro) je veeelika zvezda. Đura je zvezda ne samo u deželi, nego od Vardara do Triglava, ali je u njegovoj novoj domovini to stanje najakutnije. Jasno vam je to iz prve, po ponašanju konobara kad se s njim u društvu zateknete u restoranu ili u nekoj firmi gde sekretarice, spremačice i menadžerke postaju posebno egzaltirane zbog njegovog prisustva.
Strancu se, pak, čini da je Slovenija, sa svojim diskretnim i pitomim ljudima, mesto na kojem je sasvim prijatno biti superstar, a Đura svoju slavu nosi vrlo ležerno. Kao i svi istinski duhoviti ljudi, uglavnom je ozbiljan, odmeren i nenametljiv i samo u pravim trenucima baca bisere humora. Onim naivnim, koji bi da u životu sretnu Đuru iz „Kućnih čarolija“ ili „Žutih minuta“, to, dakle, neće lako poći za rukom. Vozi besnog četvorotočkaša, trendi je skockan, plovi morem, svakoga dana u svakom pogledu napreduje u poznavanju enologije, pa time i osvešćenom uživanju u vrhunskim vinima, gaji decu, veliku i malu, ima divnu plavokosu ženu koja je, takođe, popularna - check www.tanjaribic.com.

Osim toga i vegetarijanac je, uveren da će se ubrzo, za koju deceniju najkasnije, ljudi u celom svetu pitati kako je moguće da su doskora njihovi preci jeli mrtve životinje. Preferira japansku kuhinju. Gaji i strast prema moćnim dvotočkašima što ga je umalo koštalo glave, a što je, u najboljem slučaju, moglo da odloži početak snimanja „Žutih minuta“. Nekoliko dana pre početka snimanja Đura je u velikom stilu odleteo s motora, i to ne bilo kakvog, nego jednog koji je pripadao drugu Titu, a kojeg je, onako na vozanje, Đura pozajmio od prijatelja, pasioniranog kolekcionara. Ipak, bio je, kako se to kaže, pravi profesionalac, pa je svoje apsurdne eksperimente izvodio izranjavan i ugruvan, kao da se ništa dogodilo nije.
Asistentkinjama (one dve slatke – crna s dužom i plava s kraćom kosom) stalno je ponovljao indikaciju – Gledajte me kao da sam Bred Pit! Za ulazak tih devojaka u koncepciju rimejkovanih „Kućnih čarolija“ tj. „Žutih minuta“, kriva je inspiracija nađena u glamuroznim italijanskim šou programima, u kojima je neko spadalo od domaćina uvek podržano minimalno odevenim lepoticama, koje mu se dive, vole ga, obožavaju...

Da li je ovo svojsvrstan nastavak „Top-liste nadrealista“, odnosno „Đurinih kućnih čarolija“?
- Od „Top-liste nadrealista“ je prošlo toliko vremena i zbog toga je sve ovo mnogo drugačije nego prije. Tema je, naravno, ista, ali toliko toga se promijenilo oko nas i „materijal“ koji nam se nudi je potpuno drugačiji.
Ovo nije prvi pokušaj da se „Top-lista nadrealista“ vrati na male ekrane...
- Ja lično nisam nijednom to pokušao, nego je to bila inicijativa koja je došla od drugih bivših članova. Ipak, „Đurine žute minute“ ne smatram realizacijom „Top-liste nadrealista“.
Šta ste smislili da privučete gledaoce da nedeljom u 20.55 budu uz B92?
- Pa, ne mogu ja sada da hvalim svoje djelo i da govorim šta je to što će ih privući. Kad već budu privučeni, onda njih pitajte...
Odakle crpite ideje za emisiju?
- Generalna ideja je došla od „Telekoma“ i od njihovih „Žutih strana“. U svakoj epizodi obrađujem neko „glupo kućno pomagalo“. U posljednje vrijeme je toliko toga na TV da je nemoguće ostati bez inspiracije.
Nedavno ste povodom promocije emisije boravili u Beogradu.
- Pa, nisam ja tako rijetko u Beogradu, samo ne dajem svaki put intervjue i ne pojavljujem se na televiziji. Inače, posjetim rodbinu i prijatelje, a ovog puta sam bio poslovno. Pored nekoliko omiljenih restorana, volim otići i na Adu Ciganliju.
Publika u Hrvatskoj i Sloveniji, osim filmskih ostvarenja, imala je uvid u vaš rad zahvaljujući seriji „Naša mala klinika“ za koju ste pisali scenario i koju ste režirali.
- Poslije slovenačke i hrvatske verzije „Naše male klinike“, trenutno smo u pregovorima i možda će se uskoro pojaviti i srpska verzija ove serije. Inače, trenutno završavam i svoj drugi cjelovečernji film - „Traktor, ljubav i r’n’r“.

Inače, „Čarolije“ su kao format nastale slučajno i, reklo bi se, iz nužde. Falilo je još malo sadržaja da bi se postigla zahtevana dužina trajanja „Top liste nadrealista“, nešto kratko a efektno. I Đura je iznašao rešenje koje je bilo više nego efektno, pa se i dan-danas prepričavaju fore o, npr. utvrđivanju pola ribice u akvarijamu – ako je poje-o, onda je muško, ako je poje-la, žensko. Na snimanju bi uvek improvizovao, a sadržaj je uglavnom bio ključno određen rekvizitom koja mu je bila pri ruci u datom momentu. A i rekvizitu bi naručivao po principu „šta mi tog trenutka padne na pamet“. Kao zreliji i odgovorniji, za „Žute minute“ se malo podrobnije pripremao, što ga nije sprečilo da iz vedra neba proizvodi fantastične trenutke.
A ima nešto što zvuči zaista smehotresno, što gledaoci „Žutih minuta“ neće videti, a posetioci Života imaju prilike da čitaju: Đurin boratovski doživljaj iz Holivuda. Na press junket-u povodom Oskarom nagrađenog filma „Ničija zemlja“, u kojem igra glavnu ulogu, Đura je u jednom danu dao desetine intervjua. I onda se pojavio jedan američki novinar, s mini-disk rekorderom, na koji je Đura slučajno bacio pogled. Revnosni predstavnik sedme sile je taj pogled shvatio kao povod da strpljivo i ljubazno objasni glumcu iz te neke egzotične zemlje kakva je to sprava. „Znate, gospodine, sve što mi budemo razgovarali biće snimljeno ovde...“ uz sve detalje koji bi dobro došli nekom slučajno oživljenom čoveku iz srednjeg veka. Đura ga je pažljivo i sa zanimanjem odslušao, odradio potom kratki intervju, da bi na kraju i sam novinaru postavio jedno pitanje: „Kažite mi, molim Vas, sviraju li još uvek Bitlsi, jesu li živi, šta se s njima dešava...?“. I na to je dobio sasvim ozbiljan odgovor.

Đurina ne tako žuta biografija

Branko Đurić je bogatu glumačku karijeru započeo ’80-ih godina kada je bio i frontmen sarajevskog benda „Bombaj štampa“. „Top lista nadrealista“ mu je donela ogromnu popularnost, ali je ostvario i niz drugih zapaženih uloga na filmu i televiziji („Ovo malo duše“, „Dom za vešanje“, „Kuduz“, „Kako je propao rokenrol“, „Video jela, zelen bor“...).

Od rata u Bosni i Hercegovini živi u Ljubljani gde je stekao status jedne od najvećih zvezda slovenačkog javnog života. Dokazao se i kao uspešan reditelj, scenarista i producent. Njegovo ostvarenje „Kajmak i marmelada“ je najgledaniji slovenački film svih vremena, a televizijska serija „Naša mala klinika“, iza koje takođe stoji kao autor i producent, već je sezonama u vrhu popularnosti i u Sloveniji i u Hrvatskoj. Poslednjih godina mogli smo ga videti i u filmovima „Mali svet“ Miloša Radovića i u Oskarom nagrađenoj „Ničijoj zemlji“ Danisa Tanovića. U Sloveniji igra i režira i u pozorištu koje je sam osnovao i kojim rukovodi.

„Đurine žute minute“ donose gledaocima Televizije B92 nedeljom u 20:55 obilje dobrog, autentičnog humora.