Široki povoj nikako ne može da škodi

Razvojni poremećaj kuka može da dovede do iščašenja ovog zgloba, njegovog ranijeg propadanja i invalidnosti. Zato je veoma važno da se ovaj poremećaj uoči na vreme, a rutinsko pregledanje novorođenčadi ultrazvukom omogućilo je da se iščašenje kuka javlja mnogo ređe nego prethodnih decenija.

Ali, i pored preventivnih pregleda i dostupnosti ultrazvuka, i dalje hirurzi povremeno moraju da operišu decu sa iščašenjem kukova, kaže u intervjuu za "Novosti" dr Vojislav Aleksić, specijalista ortopedije sa traumatologijom, rukovodilac odeljenja za ultrazvuk Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".

Koliko često se danas srećete sa iščašenjem kukova kod dece?

- Ovaj poremećaj je sada mnogo ređi nego ranije. Kako je ultrazvuk sve više ulazio u standardne preglede odojčadi, tako se smanjivao broj pacijenata. Otkad smo pre četvrt veka počeli sa redovnim ultrazvučnim pregledima, sigurno smo samo u našoj ustanovi pregledali više od 100.000 dece. Nekada smo imali šest operacija fluksacija (iščašenja kuka) nedeljno, a sada možda šest godišnje.

Jedan od razloga smanjenja učestalosti je i pomeranje granice preventivnog ultrazvučnog pregleda?

- Ranije su deca snimana rendgenom, i to tek sa navršenih šest meseci, kako ih ne bismo prerano zračili. Kako je ultrazvuk potpuno bezbedna metoda, možemo deci snimati kukove odmah po rođenju. Čak je bilo slučajeva da se ultrazvuk radi intrauterino. Trenutne preporuke su da se prvi ultrazvuk kukova uradi u drugom mesecu, najkasnije do trećeg. Moja preporuka je da deca koja imaju bilo kakav rizik za razvojni poremećaj kuka urade što ranije pregled kukova.

Koja su deca u rizičnoj grupi?

- Na prvom mestu ona koja imaju nekog člana porodice sa razvojnim deformitetom kuka u detinjstvu, ako je dete u materici bilo okrenuto karlično, ili je bilo manjka plodove vode. Ovaj problem se nešto češće javlja i kod dece gde postoji familijarna labavost zglobova, ili kod tog deteta postoje neki udruženi zglobno-koštani problemi poput tortikolisa, deformiteta stopala. Čak i porođaj carskim rezom i blizanačka trudnoća mogu da budu faktori rizika. Na ovim prostorima razvojni deformitet kuka se javlja češće nego u nekim drugim zemljama.

- Određeni uticaj na pojavu ovog problema ima i genetika. Neki tipovi nasleđa deluju na čašicu zgloba, drugi na zglobne veze i zglobnu čauru, urođeno plitak acetabulum (čašica zgloba kuka). U toku trudnoće i razvoja ploda postoje tri kritična perioda za zglob kuka - 12, zatim 18. nedelja i poslednji mesec trudnoće. Nekada učestalost zavisi i od spoljnih faktora. Kod kanadskih Indijanaca, koji bebe drže ispružene u kolevkama, ili u našim krajevima, gde je postojao običaj povijanja noga uz nogu, znatno češće se javljao razvojni poremećaj kuka. U SFRJ, oblast Zeta u Crnoj Gori bila je poznato endemsko područje. U Srbiji je to danas region Crne Trave.

Da li se zbog veće sklonosti razvojnom deformitetu kuka ovde još insistira na širokom povoju?

- Naš stav je da široko povijanje može samo da pomogne razvoj kukova kod dece, a nema nijednog razloga protiv. Zato preporučujemo široki povoj, dok dete ne počne čvrsto da sedi ili da se oslanja na noge. Naš cilj je da kad dete napuni godinu, taj kuk bude ne dobar, već odličan. Kukovi nose osobu celog života, i trebalo bi da budu dugotrajni i da ostanu što duže očuvani.

Ako postoji iščašenje, široki povoj, ipak, neće pomoći?

- Problem je što dete može da ima razvojni poremećaj kuka, a da to nije iščašenje. Ne postoji nijedan klinički znak za plitku čašicu. Može da se desi da takvo dete, ako ne nosi široki povoj, tek u određenim godinama ispolji problem sa kukom u punom obliku, kada više nemamo efikasne metode lečenja. U takvim situacijama pacijent već sa 30 ili 40 godina mora da dobije protezu kuka, pa da je za dve decenije menja. Mnogo operacija, patnje i troškova bez potrebe.

Kada se otkrije razvojni poremećaj kuka, koje metode su vam na raspolaganju?

- Ako se otkrije u ranoj fazi, u uzrastu deteta od mesec dana, gotovo je sigurno da će se do kraja prve godine problem rešiti. Konzervativno lečenje koje preduzimamo sprovodimo tokom prve godine, u drugoj godini izbegavamo zbog specifične osetljivosti čašice kuka. Po završetku lečenja pratimo razvoj deteta, kako bismo reagovali ako se u periodima naročito intenzivnog rasta ponovo pojave neki problemi sa zglobovima. Ako problem otkrijete tek sa šest meseci, manevarski prostor za lečenje skoro da ne postoji.

Kada se radi operacija?

- Kod dece koja kasno dođu, uglavnom zato što su propušteni pregledi, ili omašene dijagnoze, ili je lečenje bilo neadekvatno. Operacije radimo, ali ih izbegavamo pre druge godine, najbolje kada dete navrši tri. Operacijom se rekonstruiše čašica, tako što se deo kosti pacijenta prebaci na drugo mesto. Primećeno je da ako je dete malo taj "kalem" se topi, jer imuni sistem deteta nije zreo da reaguje kako treba na tu svojevrsnu autotransplantaciju.

Da li operisana deca normalno nastavljaju život?

- Operacije su u ogromnom broju uspešne, i omogućavaju da se dete i njegov koštano-zglobni sistem normalno razvija. Kasnije niko ne može da primeti da je dete imalo iščašen kuk. Ali roditeljima uvek kažemo da vode računa, jer operisani kuk nikada neće imati istu vrednost kao zdrav, iako omogućava normalan život, i da devojčice, koje su četiri puta češće pacijentkinje, mogu normalno da rađaju. Može se i očekivati da takav operisan kuk ranije propadne u odnosu na zdrav.

Izvor: Večernje novosti
Foto: Praisaeng / FreeDigitalPhotos.net