Sušeno voće - čuva zdravlje i greje

Naime, suvo voće zbog izuzetne vrednosti treba konzumirati u svako doba godine, a naročito zimi. Ovo se posebno odnosi na suve šljive, grožđice, suve smokve, kajsije i brusnice. Za suvo voće nutricionisti tvrde da je prepuno svih hranljivih sastojaka, kao što su belančevine, vitamini, minerali i vlakna.

Redovnim jedenjem sušenog voća sprečićete i konzumiranje nezdravih namirnica, a pritom ćete osnažiti i svoje zdravlje. Sudeći po tome šta se sve nalazi u njemu, stariji ljudi su očigledno bili mudri kada su govorili da na stolu uvek treba da stoji činijica suvog voća ili orašastih plodova.

Vrednost suvog voća se pre svega ogleda u bogatstvu mineralnim materijama, a naročito kalijuma i magnezijuma. Primera radi, u 100 grama suvog voća prosečno ima 600 do 800 miligrama kalijuma, a u suvim kajsijama čak 1.370. U sto grama suvih banana, još više - 1.490 miligrama. Kajsije imaju i rekordnu količinu beta-karotena - 4.620 miligrama u 100 grama ovog sušenog voća.

Suvo voće ima i zavidnu količinu grožđa, a predstavlja i savršeni antioksidansni koktel, sa vitaminima C, E i beta-karotenom, kao borcima protiv slobodnih radikala. Ipak, ovih vitamina je nešto manje u odnosu na voće u svežem stanju, jer tokom sušenja stradaju, kao i folna kiselina.

Kao hiperkalorična hrana, osušeno voće je vrlo zahvalno zimi, jer obezbeđuje dodatnu energiju za borbu protiv hladnoće. S obzirom da ovaj izvor energije veoma brzo stiže u krvotok, posebno se preporučuje sportistima posle napornih treninga. Jedino se ne preporučuje osobama koje žele da smršaju.

U našim krajevima, kao suvo voće prednjači suva šljiva. Ova voćka od davnina predstavlja jednu od najkorišćenijih namirnica u ishrani, jer reguliše varenje i otklanja opstipaciju. Zna se i da snižava holesterol, pa tako štiti srce. Ženama se preporučuje da svakoga dana uzimaju deset do dvanaest suvih šljiva, koje će pomoći da se spreči gubitak koštanog tkiva, uzrokavnog opadanjem nivoa estrogena. Takođe, suve šljive su zahvalne u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda za dijabetičare, pošto sadrže šećerni alkohol sorbitol. Osim toga, savršen su dodatak cerealijama u doručku, u kolačima, a od njih može da se pravi i pire, kao namaz za jutarnji tost.

Zbog intenzivnog žvakanja, suvo voće na ovaj način podstiče varenje, kao i cirkulaciju u predelu glave. Sušene banane i jabuke treba uzimati kao alternativu slatkišima, jer predstavljaju savršen štit u stresnim situacijama. Najbolje je ovo voće iseckati sitno i pomešati sa jogurtom ili muslijem za doručak. Sa druge strane, sušena brusnica predstavlja pravi prirodni antibiotik za uništavanje štetnih bakterija i gljivica u telu. Čaj od sušene brusnice efikasno deluje i na helicobacter pylori, bakteriju odgovornu za nastanak čira na želucu. Takođe, smanjuje rizik od pojave bolesti zuba i desni. Pomaže i pri obnovi vida, smanjuje šećer u krvi i preventivno deluje na očuvanje srca i krvnih sudova.

Za one koji imaju problem sa visokim pritiskom najbolja pomoć su suve kajsije, koje u sebi skoro da nemaju soli, ali zato imaju dosta kalijuma, koji smanjuje volumen krvi i visoki pritisak drži pod kontrolom. Za prevenciju anemije najbolje je konzumirati suve smokve, jer samo četiri ove voćke dnevno čine četvrtinu preporučene doze gvožđa, a kako biste pojačali dejstvo, kombinujte smokve sa sokom od narandže, prirodnim izvorom vitamina C, koji pomaže apsorpciji gvožđa iz biljnih izvora.

Važno mesto među sušenim voćem zauzima i višnja. Ona je jedan od retkih prirodnih izvora melatonina, sastojka koji kontroliše unutrašnji sat u organizmu i reguliše spavanje. Naučnici koji su se bavili istraživanjem njenih svojstava preporučuju da osobe koje pate od nesanice jedan sat pre spavanja popiju čaj spremljen od suvih višanja. On, takođe, pomaže i kod izbacivanja kamena iz bubrega i mokraćne bešike.

Foto: Rawich / freedigitalphotos.net