Da li su glupi ljudi srećniji?

Šta ne znate, ne može vas povrediti – sve dok to ne saznate. Da li pametniji ljudi vuku za sobom dodatni prtljag lošeg raspoloženja? Ako znate više, da li ste u nemogućnosti da vidite svetliju stranu života?

Studija iz 2005. godine o inteligenciji i emotivnom zdravlju, sprovedena na Edinburškom univerzitetu, nije našla vezu između pameti i sreće. Prema rezultatima, veća inteligencija je mač sa dve oštrice kada se radi o sreći. Sa jedne strane pametniji ljudi će sebi obezbediti bolji život ali sa druge, oni će konstantno težiti postizanju većih ciljeva i nikada neće biti zadovoljni trenutnim stanjem.

Kvalitet života, prema rezultatima istraživanje, više doprinosi sreći od inteligencije. Visoko inteligentni ljudi verovatno neće imati kvalitetniji život od prosečno inteligentne osobe. S obzirom da kvalitet života zavisi od mnogo činilaca poput mesta gde živimo, obrazovanja I socio-ekonomske pozadine, na ovo pitanje se ne može dati lak odgovor. Ako je sreća interna emocija, koja vrsta unutrašnjeg, urođenog kvaliteta doprinosi njoj?

Odakle sreća dolazi?

Svako od nas može da nabroji stavari koje nas čine srećnim. Za nekog je sreća unapređenje na poslu, novi auto ili ljubav. Ali, činjenica je da kada se radi o sreći, oko polovine jednačina za njeno postizanje svode se na biologiju.

Geni koje smo nasledili od roditelja pomažu u određivanju nekih osobina ličnosti. Istraživači su otkrili da te genetske odrednice čine polovinu onoga što smatramo srećom. Naučnici ne misle da je neki gen odgovoran za ljudsku sreću, već skup njihovih delova.

Kako bi otkrili kakav tip ličnosti doprinosi srećnijem životu, psiholozi su razgovarali sa skoro hiljadu blizanaca. Njihove genetske sličnosti dozvoljavaju naučnicima da izdvoje zajedničku karakteristiku koja doprinosi sreći. Psiholozi su otkrili da manje stresne, visoko društvene i savesne individue imaju najveću mogućnost za vrlo srećan život. Takođe, optimistični ljudi koji imaju jake interpersonalne veze – uglavnom su vrlo zadovoljni načinom na koji žive. Sa druge strane, pesimisti i nedruštveni se teže uklapaju i samim tim imaju lošiji kvalitet života.

Dok inteligencija nema veliku ulogu kada se radi o sreći, ona ipak utiče na sposobnost koncentrisanja na dobro. Čak je pokrenuta nova grana psihologije koja traži način kako da ljudi treniraju sebe da budu srećni.

Pozitivna psihologija želi da otkrije kako pozitivne emocije, poput optimizma, zahvalnosti i sabranosti, doprinose opštoj sreći i zadovoljstvu. Logično je da će ljudi biti srećniji kada uvežbaju te emocije. Provodite vreme sa drugima, budite ljubazni, obavljajte svoje zadatke i bićete zadovoljni i ispunjeni. Odatle se logički nadovezuje činjenica da vas sreća može učiniti pametnijima. Neurološke studije pokazuju da pozitivne emocije doprinose širem i kreativnijem razmišljanju. Dužina našeg života, takođe, zavisi od pozitivnih emocija. Srećniji ljudi, dokazano, žive duže. Zar to nije razlog za osmeh?