Hlamidija – rizična za oba partnera

Ova bakterija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom. Prenošenje bakterije hlamidije se takođe može desiti putem vaginalnog porođaja sa inficirane na novorođenče.

Kada se ne leči, hlamidija može trajno da ošteti polne organe i da dovede do steriliteta i kod žena i kod muškaraca- kaže ginekolog dr Zora Dević.

Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti hlamidiju. Što je veći broj seksualnih partnera, veći je rizik od infekcije. Hlamidija kod žene može inficirati cerviks i urinarni trakt, a takođe može da uzrokuje i zapaljenje karlice kada dospe u kanale materice.

S obzirom da grlić materice kod tinejdžerki i mladih devojaka nije potpuno zreo, one su u posebnom riziku od infekcije, ako su seksualno aktivne. Sa druge strane, hlamidija kod muškarca može da inficira urinarni trakt i deo muškog genitalnog trakta koji sprovodi spermu od testisa do semevoda, a posledica mogu biti upala semenih kanalića, otekline ili zapaljenje testisa.

Inkubacioni period kod hlamidije traje od jedne do tri nedelje. Simptomi mogu da budu veoma blagi, skoro neprimetni. Kod žena nema simptoma u 70-80 odsto slučajeva. Ukoliko ima simptoma, to su: peckanje pri mokrenju, pojačan vaginalni sekret, bol u donjem delu leđa, neuobičajen bol prilikom seksa, vaginalno krvarenje između ciklusa.

Hlamidija kod muškaraca takođe može ostati prikrivena, bez simptoma, a ako postoje peckanje pri mokrenju, sekrecija iz penisa, upaljeni ili natečeni testisi, bolovi u testisima...

Ta bolest može biti pravilno dijagnostikovana jedino od strane doktora, a to zahteva odgovarajući hlamidija test koji se radi u laboratoriji.

Sa Univerziteta Kembridž stiže vest da je otkriven brzi test na hlamidiju kod muškaraca i to iz urina. On u 84 odsto slučajeva otkriva bakteriju nudeći hitar i bezbolan način dijagnoziranja te seksualno prenosive bolesti.
Doktor Helen Li sa britanskog Univerziteta Kembridž, koja je razvila ovaj test, naglašava da on omogućava muškarcu da u jednoj poseti lekaru dobije i dijagnozu.

Testiranja inficiranosti kod muškaraca dosad su bila relativno nepouzdana, a uz to i veoma neprijatna i bolna, jer je bilo potrebno uzeti bris iz mokraćnog kanala. Priče o takvim “zahvatima” odvraćale su muškarce od testiranja na hlamidiju, a drugi, neinvazivni testovi su skupi, tehnički komplikovani i potrebno je da prođe više dana dok se ne dobije rezultat.

Zbog toga hlamidija kod muškaraca često nije dijagnozirana, pa je prenošena na partnerke kod kojih je moglo da dođe do ozbiljnih komplikacija.

Piše: J. Barbuzan, Dnevnik.rs