Koliku zaštitu zaista pruža četvrta doza?

Izrael je prva zemlja u svetu koja sistematski poziva svoje građane da se vakcinišu četvrtom dozom. Naučnici su podatke objavili u ponedeljak 17. januara 2022, oko tri nedelje nakon početka kampanje u toj zemlji.

Rezultati čini se potvrđuju sumnje koje je još prošle nedelje izrazila Evropska agencija za lekove (EMA). Marko Kavaleri, koji je u EMA odgovoran za strategiju vakcinacije, rekao je na jednoj konferenciji za novinare da ne postoje podaci koji bi podržali široko dejstvo četvrte vakcine.

Primanje više buster doza u kratkom vremenskom razmaku – da ili ne?

Bez obzira na to, pojedine zemlje, poput Danske, Mađarske ili Čilea, odobrile su vakcinaciju četvrtom vakcinom. Pri tome je i direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Gebrejezus još krajem decembra izjavio da bi paušalno dopunsko vakcinisanje moglo pre da produži pandemiju, nego da je okonča.

Marko Kavaleri iz EMA ne ukazuje samo na nedostatak podataka o efikasnosti više dopunskih vakcinacija, već takođe smatra da bi česte dopunske vakcinacije mogle negativno da deluju na imunološku reakciju protiv kovida 19. To bi moglo da dovede do „zamora (imuniteta) stanovništva“, koje je već dobilo više doza cepiva.

S druge strane, iako ne postoje klinički podaci o nedvosmislenom dejstvu višestrukih vakcinacija, nema ni naučnih dokaza da česte vakcinacije mogu da vode iscrpljivanju imunološkog sistema. Ta teza, naime, nikada nije istraživana.

Šta je iscrpljivanje T-ćelija?

Kavaleri verovatno strahuje da bi ponovljeno izlaganje antitelima poput onih koja se nalaze u vakcinama, moglo da dovede do anergije T-ćelija, ocenjuje za DW profesorka Sara Fortjun, koja na Harvardskoj školi za javno zdravlje radi na katedri za imunologiju i infektivne bolesti. U imunologiji se pod pojmom anergija podrazumeva nedostatak reakcije na antigene isključivanjem imunog odgovora. Anergija T-ćelija sprečava da T-ćelije napadnu sopstveno telo. One nas dakle štite od našeg sopstvenog imunološkog sistema. A T-ćelije, čim uđu u organizam, igraju ključnu ulogu u suzbijanju kovida 19.

Sara Fortjun smatra da je Kavalerijeva zabrinutost naučno opravdana, međutim, njegov strah bi, kaže, pre trebalo shvatiti kao pitanje. Kod vakcina protiv kovida 19 još uvek nije jasno da li se taj fenomen uopšte javlja. I to ne bi trebalo da utiče na političke odluke.

EMA: Buster doza jača imuni odgovor više od očekivanog

Vakcinacija svakih nekoliko meseci nije uobičajena

Kada se neko vakciniše, antigen je možda prisutan dve nedelje i onda nestaje, kaže Rajnhard Obst, profesor na Institutu za imunologiju pri univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu. On je inače istraživao anergiju T-ćelija kod miševa.

Zamor T-ćelija kao reakcija na imunološke tretmane, mogao je, kaže, da se prati kod pacijenata obolelih od raka ili HIV-a, ali još nikada kod ljudi kao reakcija na ponovnu vakcinaciju. Pri tome Obst smatra da je, uprkos nedostatku kliničkih podataka, Kavalerijeva zabrinutost opravdana.

"Ideja o vakcinaciji na svaka četiri meseca ili čak češće je nova. To je nešto što do sada nikada nije viđeno kod drugih tipova virusa. A pomisao na (mogući) zamor T-ćelija bi trebalo da bude razlog da se napravi pauza", kaže Obst.

"Ako bi me neko pitao: Hej, da li bi se ti vakcinisao svaka četiri meseca? – ili da kažemo svaka dva meseca četiri puta zaredom – rekao bih mu: Bolje budi pažljiv i napravi pauzu’“, kaže Obst.

Povremena dopunska vakcinacija pomaže

Holden Meker, profesor imunologije sa univerziteta Stanford u Kaliforniji, za DW kaže da ni on nije našao naučne dokaze da više vakcinacija može da iscpri imunološki sistem. Ali on zato pominje podatke iz Velike Britanije, koji pokazuju da je efikasnije sa drugom dozom vakcine sačekati oko šest meseci.

Druge studije su takođe pokazale da je imunološkom sistemu potrebno vreme da izgradi pamćenje. To sugeriše da takozvano "osvežavajuće" vakcinisanje u kratkim vremenskim razmacima nije veoma korisno, dodaje Meker.

Ipak, naglašava, "godišnja vakcinacija protiv gripa nam ne škodi, i sve do sada ukazuje na to da je povremena vakcinacija protiv kovida 19 korisna".

Vakcine bi trebalo da ispune nemoguće zahteve

Pol Ofit, direktor Obrazovnog centra za vakcine i lekar za infektivne bolesti na Dečjoj klinici u Filadelfiji, kritički se osvrnuo na "osvežavajuće" vakcine protiv kovida 19 za kompletnu populaciju. On smatra da je to strateški pogrešno, ali ujedno kaže i da nije toliko zabrinut zbog moguće anergije T-ćelija.

S fundamentalne tačke gledišta, zdravstvena strategija koja ima za cilj sprečavanje relativno lakših oboljenja je – pogrešna. Tako se od vakcine protiv kovida 19 zahteva nemoguće, smatra Ofit. Već u trećoj fazi studije o kvalitetu vakcina firmi Moderna i Biontek/Fajzer u decembru prošle godine u SAD, postignuta je 95-procentna efikasnost protiv lakših oblika bolesti. „To je neodrživo“, kaže Ofit i dodaje da neutrališuća antitela vremenom opadaju.

On zbog toga predviđa da bi vakcinisane osobe mogle da razviju lakše oblike kovida 19.

"I to je u redu", kaže.

"Cilj je da se ne mora u bolnicu, na odeljenje intenzivne nege ili u mrtvačnicu. I vakcina je to postigla. Ali mi smo te slučajeve označili kao ’proboj’, što je po mom mišljenju bila greška u komunikaciji. Tako smo vakcini protiv korone postavili standard koji ne bismo mogli da primenimo ni na jednoj drugo vakcini (protiv respiratornih bolesti).“

Tipične vakcine protiv gripa i rotavirusa ne štite od lakših oboljenja, ali štite od srednje teških i teških, i upravo to je smisao svega, ukazuje Ofit.

Ipak, američke zdravstvene službe odobrile su dopunsku vakcinaciju kako bi se sprečila i lakša oboljenja, kaže Pol Ofit za DW. Fokus bi, međutim, trebalo staviti na davanje prve i druge doze nevakcinisanim osobama, a ne na dalje dopunsko vakcinisanje onih koji su već dobili dve doze.

"Radi se o pandemiji svetskih razmera", naglašava Ofit, "svi ćemo patiti od tog virusa, sve dok se on u čitavom svetu na stavi pod kontrolu."

Bolje postaviti prioritete: Celom svetu je potrebna vakcina

"Dokle god virus cirkuliše u svetu, potrebna nam je visokoimunizovana populacija"; nastavlja Ofit. Ali on smatra da su treća, četvrta i peta vakcina rasipanje resursa.

"To nas odvlači od onog što nam je zaista potrebno: obezbediti da ljudi dobiju prvu dozu vakcine, jer bi ona verovatno na duže vreme, čak možda i godinama, štitila od teških oboljenja", upozorava Ofit.

Najnovije studije u Izraelu i SAD pokazale su da osvežavajuće vakcine mogu da doprinesu zaštiti starijih osoba. Ofit kaže da to ima smisla za ljude koji spadaju u rizične grupe, ali da zaštita od omikrona nije dovoljan razlog da se ljudi više puta vakcinišu.

"Ljudi koji završavaju u bolnicama, ljudi koji imaju više hroničnih bolesti, stariji ili oni sa lošim imunitetom – oni bi trebalo da dobiju buster vakcine. Ali ja jednostavno ne razumem kakva je to strategija da se zbog lakših oboljenja vakcinišu mladi i zdravi ljudi."