Kovid 19 bilans: 5 miliona umrlih, a odrađenih 100 obdukcija

U zatvorenoj komori u najvećoj istraživačkoj bolnici na svetu, Daniel Čertov, grupa lekara i naučnika, vršili su mikroskopsku pretragu i lečenje 26-togodišnjeg muškarca.

Pacijent je otišao u bolnicu sa bolom u grudima u proleće 2020. Nije imao tipične simptome kovida 19, ali Čertov je želeo da ga proučava kao deo šire misije da razume gde u telu koronavirus ide i šta radi u svako od tih mesta.

Jer, ako ste sa slučajem kovida u Čertvovoj laboratoriji za razvoj patogena, niste tamo na lečenju; ti si predmet obdukcije.

Čovek je preminuo u bolnici i bio negativan na SARS-CoV-2,ali je podlegao virusnom miokarditisu, odnosno zapaljenju srčanog mišića. Čertovo istraživanje ukazuje na koronavirus kao krivca i nudi tragove o retkom zapaljenskom stanju koje se javlja uglavnom kod dece nakon blagog slučaja kovida 19.

Autopsija daje snimak onoga što se dogodilo u trenutku kada je pacijent umro, omogućavajući patolozima da zaključe šta se dogodilo do tog trenutka.

Upoređujući veliki broj obdukcija pacijenata sa kovidom u različitim vremenskim tokovima, naučnici mogu da počnu da sastavljaju nešto slično zapisu o putovanju virusa kroz telo i bolesti koja je nastala posle njega.

"Vlasti su bile zabrinute u prvim mesecima pandemije zahvaćenim panikom da bi seciranje pacijenata zaraženih korona virusom moglo da proširi infekciju, što je dovelo do zatvaranja najmanje polovine jedinica za obdukciju u SAD", kaže L. Maksimilijan Buja, profesor patologije i laboratorijske medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Teksasu "McGovern" u Hjustonu.

Hamburški forenzički patolog Klaus Pušel je prkosio zvaničnoj preporuci Nemačke da se izbegne autopsije, dozvoljavajući 80 sveobuhvatnih obdukcija smrtnih slučajeva u martu i aprilu 2020. Nalazi su pokazali da se SARS-CoV-2 može širiti izvan respiratornog trakta i uticati na srce, bubrege, jetra i mozak.

Studija čiji je koautor Pušel objavljena u oktobru na osnovu 17 obdukcija pokazala je da je infekcija povezana sa povećanim brojem defektnih kapilara u mozgu što može objasniti kognitivno oštećenje, deficit pamćenja i umor koji je iskusio najmanje podskup dugih Covid pacijenti. Autori su takođe otkrili da eksperimentalni lek poznat kao inhibitor RIPK1 potencijalno može da spreči štetu ako se daje pacijentima sa kovidom tokom akutne faze bolesti.

Istraživači u Norveškoj su u julu pokazali da su pojedinci koji su bili pozitivni na koronavirus osam meseci ranije imali skoro pet puta veću verovatnoću da prijave probleme sa pamćenjem od neinficiranih ljudi. Čertov iz NIH-a kaže da je zabrinut do čega bi takvi zdravstveni efekti mogli da dovedu u budućnosti.

Čertov je pomogao da se identifikuje uloga pljuvačnih žlezda u prenošenju SARS-CoV-2. On vidi vrednije tragove o distribuciji virusa po telu među više od 10.000 biouzoraka koje je njegov tim prikupio od 44 smrtonosna slučaja od aprila 2020.

Obdukcije i seciranja traju tri sata u bezbednom objektu koji je neophodan za rad koji uključuje mikrobe koje mogu izazvati ozbiljne i potencijalno smrtonosne bolesti. Bioinženjeri u kampusu NIH-a su po meri napravili kućište koje staje preko glave i ramena pokojnika da sadrži aerosole kada se ukloni vrh lobanje.

"Obdukcije su skupe"

Foto:EPA/OBERT GHEMENT

"Obdukcije su skupe procedure", kaže Linda Ajls, šef službe za forenzičku patologiju na Viktorijanskom institutu za sudsku medicinu u Melburnu. "U stvarnosti, malo ljudi želi da troši novac na mrtve ljude".

Naknade za privatne autopsije uveliko variraju, ali obično koštaju 2.000 do 4.000 dolara u Merilendu.

Lekari naručuju manje obdukcija, oslanjajući se umesto toga na jeftinije rendgenske snimke, magnetnu rezonancu i druge testove kako bi pripisali uzrok smrti pacijenta.

To znači da patolozi imaju manje iskustva u obavljanju postmortalnih pregleda. Pored toga, objekti za obdukciju su skupi za održavanje po bezbednom standardu, kaže Ajls.

Ajls, koja je završila medicinsku školu na Univerzitetu Tasmanije pre više od 20 godina, uradila je 200 do 300 autopsija tokom obuke iz patologije. "To možda ne izgleda kao mnogo", kaže ona, "ali ako to sada uporedite sa polaznicima anatomske patologije, onda je to veoma velika količina", prenosi Business week.

Godine 1918. lekari su izvršili hiljade obdukcija žrtava španskog gripa i svoje nalaze delili naširoko u ilustrovanim izveštajima, kaže Taubenberger iz Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti. "Užasno je što smo ovde sa našom sposobnošću da radimo napredne molekularne studije i napredne studije snimanja, a ipak se radi tako malo studija autopsije", kaže on. "To je zaista tragedija."