Korekcija „levkastih grudi“ od sada i za odrasle

Doskoro hirurške intervencije za ispravljanje tog deformiteta rađene su samo deci, na Dečijoj klinici u Tiršovoj ulici, a sada operaciji, i to najsavremenijom metodom, mogu da se podvrgnu i mladi punoletni pacijenti. O problemu „levkastih grudi“ i prednostima nove procedure, zaDanas govori dr Marko Kostić, specijalista dečije i grudne hirurgije, pod čijim stručnim vođstvom se po prvi put ove korektivne operacije izvode u Kliničkom centru.

-Postoje različiti deformiteti grudnog koša, i oni obično su vezani za spoljašnji izgled grudne kosti , tj. da li je ona u protruziji - izbačena (pileće grudi - pectus carinatum) ili u depresiji - uvučena, mada ima i nekih drugih, složenijih a ređih deformiteta. Ukoliko grudna kost ide ka unutra, u pitanju je Pectus Excavatum ili „levkaste grudi“. Ovaj deformitet se smatra urođenim, trećina njih se uoči već na rođenju, a tokom vremena, posebno u pubertetu, postaju jako naglašeni, dok ostali budu uočeni u toku rasta i razvoja. Kako ovaj deformitet nastaje, u medicini još nije objašnjeno, ali postoji dobro dokumentovana pretpostavka da proteoglikani II u zoni rasta rebarne hrskavice utiču da ona malo više ili jače raste, te gura grudnu kost ka unutra ili spolja. Dakle, nije sama kost deformitet, već više rebarna hrskavica, koja različitim nepravilnim rastom gura kost na pogrešnu stranu - objašnjava dr Kostić i naglašava da je genetski faktor veoma uticajan u razvoju tog deformiteta, jer se kod 35 odsto pacijenata može naći nasledna predispozicija.

Da li je korekcija neophodna

Pitanje koje se često postavlja jeste da li operaciju treba raditi, s obzirom na to da to nije anomalija koja ugrožava život. Postoje različiti stepeni deformiteta, a u 90 odsto slučajeva radi se o više estetskom deformitetu, i pacijenti koji ga imaju to prevashodno teško psihološki doživljavaju. S druge strane, postoje veći deformiteti, kada grudna kost vrši pritisak na srce i dislocira ga van normalne pozicije.

- Deformitet može biti veći ili manji, a meri se Haller-ovim indeksom, i ukoliko je on veći od 3,2 smatra se da je to apsolutni indikator za operaciju. Kod većih deformiteta pritisak na srce postoji, iako teško uočljiv na ultrazvuku, ali koliko je pacijent naviknut na to, da li mu smeta ili ne, još uvek nije dokazano. Znači, ne treba operisati svake „levkaste grudi“, već samo veće deformitete. Pre toga svakako treba pokušati fizikalnu terapiju, što ranije, dok su deca manja. Preporučuje se intenzivno plivanje i sportovi koji jačaju grudne mišiće, a ukoliko to ne pomogne, a deformitet je veliki, mi predlažemo operaciju - naglašava dr Kostić.

Kada treba raditi operaciju

Prema rečima dr Kostića, mišljenje o idealnom uzrastu za ovu operaciju menjalo se tokom vremena. U svakom slučaju, intervenciju tog tipa deformiteta nikada ne treba raditi u predškolskom uzrastu, jer se hrskavice još razvijaju.

-Ranije je ovaj zahvat rađen u periodu od sedme ili osme do dvanaeste godine. Deci je lakše uraditi operaciju, jer je grudni koš elastičniji. Ipak, postavlja se pitanje šta će se desiti kada dođe pubertet i ponovo krene nagli rast, da li će grudna kost ići u ispravljenom obliku, ili će se deformitet vratiti. Tako je vremenom ustanovljeno da je najbolje vreme za intervenciju kraj puberteta, posle petnaeste-šesnaeste do osamnaeste godine. Operacija može da se radi i sa 25 ili 30, pa i više godina, ali samo ako je grudni koš elastičan. Ukoliko nije, diskutabilno je da li je treba uopšte raditi - zaključuje dr Kostić.

Novine

-Inovacija ove operacije je minimalno invazivni zahvat, za razliku od prethodnih operacija koje su rađene sa velikim rezom posle koga ostaje i veliki ožiljak na grudima, i prepariranjem grudne kosti pektoralnih mišića i resekcijom nekih rebarnih hrskavica. Donald Nuss je smatrao da ako se zubi mogu ispraviti protezama, kao i kriva stopala kod dece putem udlaga, odnosno ortopedskih pomagala, i ovaj deformitet može da se koriguje ugradnjom šipki koje će da ispravljaju grudni koš. Nuss procedurom se prave dva mala reza ispod pazuha(obostrano), postavlja se titanijumska šipka sa stabilizatorima, koja koriguje deformitet i koja se nosi tri godine. Postavlja se jedna ili dve šipke, u zavisnosti od težine deformiteta, a rezultat je vidljiv odmah nakon zahvata - ističe dr Kostić i naglašava izuzetan značaj ovih operacija za srpsku medicinu.

Izazovi

Kao najveći profesionalni izazov dr Kostić navodi slučaj dvadesetdevetogodišnje pacijentkinje kojoj je nedavno urađena operacija.

-Pacijentkinja ima veoma veliki deformitet koji joj se naslanjao na srce i potpuno ga istisnuo na levu stranu. Prostor unutar grudnog koša je bio drastično smanjen, a grudna kost joj je gotovo dodirivala kičmeni stub. Od do sada urađenih zahvata, ovaj slučaj je bio najveći izazov, a rezultat je drastično vidljiv već nakon operacije - priča dr Kostić.

Ekipa koja radi intervenciju

Ekipu koja radi ovu intervenciju, osim dr Marka Kostića, čine još i dr Nikola Atanasijadis (grudni hirurg), dr Branislav Jovanović( dečiji hirurg iz Dečje klinike - Tiršova), kao i anesteziolozi dr Dragana Ašujić i dr Irena Mojsić. „Stalno je pripravna i kardiohir. ekipa, koja je jedna vrsta obezbeđenja same operacije. Posebnu zahvalnost dugujemo i prof dr Vesni Bumbaširević za podršku koju je svojim autoritetom dala počecima ove intervencije, kao i bivšem i sadašnjem direktoru Klinike za grudnu hirurgiju KCS prof. dr Radoslavu Jakoviću i prof. dr Draganu Subotiću, objašnjava dr Kostić.

Operacije omogućene donacijama

Ova operacija se izvodi u Srbiji od 2006. godine. U Beogradu, u Dečijoj bolnici u Tiršovoj se radi od 2008, a sada i u Kliničkom centru, gde se po prvi put operišu odrasle osobe koje ranije nisu imale gde da se podvrgnu tom operativnom zahvatu. Cela procedura omogućena je donacijama Grada Beograda od 67.000 evra kojom je finansirana nabavka opreme za VATS, koja se koristi u ovoj operaciji, a šipke- barove sa stabiliztorima i dodatnom opremom obezbedila je opština Stari grad donirajući 33.000 evra. Do sada je operisano pet osoba, a donirana oprema će obezbediti operacije do kraja naredne godine. Inače, cena jedne titanijumske šipke sa stabilizatorom kada je pacijent samostalno nabavlja je oko 1.500 evra. Zahvaljujući donaciji, s obzirom na to da je kupljena veća količina, postignuta je daleko niža cena.

Foto: freedigitalphotos.net/Praisaeng