Paleo dijeta je laž

U istraživanju objavljenom u magazinu “The Quarterly Review of Biology”, naučnici su ustanovili da je biljna hrana koja sadrži veliku količinu skroba imala esencijalnu ulogu u ljudskoj evoluciji u periodu pleistocena, koji je trajao od pre 2,6 miliona godina do pre 11.700 godina.

Iako su potvrdili da je dijeta zasnovana na mesu bila od ključne važnosti za razvoj mozga pećinskih ljudi, istraživači smatraju da je hrana bogata lako svarljivim ugljenim hidratima takođe bila od velikog značaja za rast mozga.

Preciznije rečeno, kuvana hrana omogućila je putem unošenja glukoze veće snabdevanje energijom, što je pospešilo razvoj mozga i crvenih krvnih zrnaca.

Čuvena paleo dijeta isključuje mnoge forme ugljenih hidrata, onih u žitaricama, mahunarkama, industrijski obrađenoj hrani i krompirima, dok se preporučuju organska govedina (uzgoj na bazi trave), riba, plodovi mora, sveže voće i povrće, jaja, semenje, orašasti plodovi, kao i povremeno (retko) konzumiranje integralnih žitarica.
Nutricionisti preporučuju konzumiranje složenih ugljenih hidrata, odnosno namirnica poput pasulja, mahunarki i integralnih žitarica koje nivo šećera u krvi održavaju stabilnim.

Naravno, ni preterano unošenje ugljenih hidrata nije dobro za zdravlje organizma, pa se uz svaki obrok savetuje jedna porcija.