Kako vas farmaceuti obmanjuju

Pre gotovo deset godina u moje jednolične pripravničke dane u zagrebačkoj PR agenciji ucrtao se jedan projekat. Klijent je bila jedna velika međunarodna farmaceutska kuća koja nam se obratila kako bi u Hrvatskoj promovisala novi lek. Ne sećam se njegovog delovanja niti kampanje u kojoj sam učestvovala (u zanemarljivoj ulozi asistentkinje asistentu vođe kampanje), ali sećam se simpatičnog mladića koji je katkad navraćao u našu kancelariju.

Uvek je bio u žurbi, na večitom proputovanju iz jednog jadranskog letovališta u drugo, s jednog kongresa u Johanesburgu na drugi u Sao Paolu. Njegovo radno mesto, svakako pojednostavljeno, svodilo se na animiranje hrvatskih doktora i u miru kakvog kongresa s pogledom na more predstavljanje svih beneficija novog medicinskog čuda njegove kompanije. Njegov posao tada mi se činio neverovatno glamuroznim. Epizoda bi verovatno bila zaboravljena da je iz mog sećanja nije izvukla afera britanskog farmaceutskog giganta GlaxoSmithKline (GSK). Prošlog leta kompanija je kažnjena sa tri milijarde dolara zbog civilne i kriminalne prevare nakon što je priznala niz optužbi, uglavnom vezanih uz nezakonitu promociju lekova na recept i izostanak objave bezbednosnih podataka.

Pojednostavljeno: GlaxoSmithKline potkupljivao je lekare poklonima i putovanjima, trošio milione dolara kako bi ih primamio na sastanke u luksuznim odmaralištima, skrivao podatke o nekima od svojih najpopularnijih lekova i slično. Slučaj je, svakako, izazvao zgražavanje, ali ne zadugo. Nakon izvinjenja obećali su da su protivzakonite taktike deo prošlosti. “Globalna farmaceutska zajednica fundamentalno se promenila u poslednjih nekoliko godina; tamo gde smo činili greške, pokušali smo da ih ispravimo”, rekao je Stiven Vajthed, čelna osoba britanskog Udruženja farmaceutske industrije ABPI (The Association of the British Pharmaceutical Industry), čiji članovi opremaju britanski zdravstveni sistem NHS sa čak 90 posto lekova. I da, Vajthed je bivši šef za odnose s javnošću GlaxoSmithKlinea. Njegove bivše kolege, osramoćene tokom prošlogodišnjeg suđenja, ostale su deo industrije.

Kris Fibaher, na primer, postao je predsednik Uprave kompanije Sanofi, treće na listi najvećih farmaceutskih kompanija u Evropi. Žan Pjer Garnije, u vreme nezakonitih aktivnosti GSK-a bio je predsednik njene Uprave, danas je na istom mestu u švajcarskoj farmaceutskoj kući Actelion. Njegov, pak, kolega koji je bio zadužen za promociju i marketing ostao je na svom radnom mestu u GlaxoSmithKlineu.

Kazna od tri milijarde dolara za farmaceutskog diva bila je, čini se, tek nešto više od kazne za prebrzu vožnju. “Medicina je slomljena!”, tvrdi dr Ben Goldejkr, autor novog književnog hita “Bad Pharma” indikativnog podnaslova: “Kako farmaceutske kompanije obmanjuju lekare i škode pacijentima”.

Britanskoj javnosti poznat je po svojoj kolumni “Bad Science” (Loša nauka) u dnevnom listu The Guardian i istoimenom bestseleru u kojem je napao gotovo sve oblike medicinske struke, od farmaceutskih kompanija do akupunkture, od homeopatije do vitamina. Njegova često humoristična, katkad šokantna studija prodata je u više od 400.000 primeraka u 18 zemalja (uključujući i Srbiju) i našla se na prvom mestu top-liste najprodavanijih online knjižare Amazon.

Njegova nova knjiga “Bad Pharma”, koja dolazi s manje humora i ozbiljnijom kritikom, “zauvek će promeniti način na koji ćete doživljavati svoju kućnu apoteku”, rekao je autor koji je nakon studija medicine na Oksfordu neko vreme radio s pacijentima, a danas je akademik na polju epidemiologije na London School of Hygiene & Tropical Medicine i česti gost televizijskih i novinskih emisija.

Četristo stranica Goldejkrove knjige vrti se oko sledeće tvrdnje: “Lekove su testirali ljudi koji ih proizvode, u loše osmišljenim ispitivanjima, na beznadežno malom broju čudnih, nereprezentativnih pacijenata i analizirani su korišćenjem tehnika koje su dizajnirane tako da preteruju s iznošenjem beneficija lečenja”, piše.

Goldejkr navodi da se rezultati ispitivanja koji ne pogoduju farmaceutskim kompanijama jednostavno sakriju od doktora i pacijenata. Za 40 godina svoje karijere, jedan doktor čuje o onome što radi ad hoc, od prodajnih predstavnika, kolega i medicinskih publikacija. Ali, njegove kolege, baš kao i publikacije, često su tajno na platnom spisku farmaceutskih kompanija.

"Akademska istraživanja koja svi doživljavaju objektivnim često planiraju i pišu ljudi koji rade direktno za kompanije. Ponekad je čitav akademski list u vlasništvu jedne farmaceutske kompanije”, upozorava Goldejkr.

Na njegovoj crnoj listi su uglavnom farmaceutske kompanije i potplaćeni državni regulatori dok su lekari i pacijenti njihove žrtve, smatra autor.