Koliko treba da nas brine novi soj?

Vest o novoj varijanti navela je u petak brojne države da uvedu nova ograničenja putovanja, a farmaceutske firme da još više ubrzaju rad na prilagođavanju vakcina i ustanova koliko postojeća vakcina štiti vakcinisane osobe od kovida 19.

Svetska zdravstvena organizacija u petak je B.1.1.529 ili omikron klasifikovala kao "zabrinjavajuću SARS-CoV-2 varijantu", objavivši da se može širiti brže od ostalih oblika koronavirusa.

Misterija - zašto "omikron"? Plaše se, izbegavaju... Sve ima veze sa Đinpingom

U svetu je i dalje dominantna delta varijanta. U Sjedinjenim Državama ona čini 99,9 odsto, no još nije poznato da li će omikron uspeti da 'istisne' deltu, rekao je dr. Grejem Snajder, epidemiolog i direktor odseka za prevenciju infekcija Medicinskog centra Univerziteta u Pitsburgu.

Novi soj dobio ime - omikron; Šta znamo o njemu?

Zasad se zna da nova varijanta ima više od 30 mutacija u delu virusa koje cilja postojeća cepiva, a dosadašnja ih imaju do 10. Takođe se sumnja da je u Južnoafričkoj Republici upravo zbog ove varijante porastao broj novozaraženih.

Zbog omikronovih mutacija će određene vrste lečenja kovida 19, uključujući terapiju antitelima u prevenciji i lečenju bolesti, verovatno postati nedelotvorne, rekao je dr. Dejvid Hou, profesor mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu Kolumbija.

No eksperimentalne antivirusne pilule, poput Pakslovida firme Fajzer i Merkova molnupiravira ciljaju delove virusa koji se kod omikrona nisu izmenili, zbog čega bi upravo ti lekovi mogli postati još važniji ako se pokaže da je ugrožen imunitet koji je u pacijentu nastao vakcinacijom ili preležanom bolesti.

Nepoznanice

Naučnici kažu da bi moglo proći još nekoliko nedelja pre nego što budu u stanju da definišu tip bolesti koju uzrokuje ova varijanta koronavirusa, dok ne utvrde u kolikoj je meri zarazna i koliko je već uspela da se proširi.

Neki ukazuju na to da je i neke druge varijante, isprva proglašene zabrinjavajućima, poput bete (takođe prvi put otkrivene u Južnoafričkoj Republici), na kraju zamenila delta.

No najveće pitanje i nepoznanica za naučnike je sledeće - hoće li zaštita cepivom, a poznato je da je u svetu dosad dato gotovo 8 milijardi doza, i dalje biti delotvorna i hoće li osobe koje su preležale kovid biti imune na zarazu omikronom.

Stručnjaci još ne znaju ni hoće li omikron izazvati manje težak ili još teži oblik kovida 19 u poređenju s ostalim sojevima koronavirusa.

Kako najbolje reagovati?

Omikron još nije identifikovan u Sjedinjenim Državama, no verovatno je već prisutan i tamo, smatraju naučnici.

Čak i bez te nove varijante koronavirusa, stopa zaraze kovidom u Sjedinjenim Državama porasla je u poslednjih nekoliko nedelja, uglavnom u severnim delovima zemlje. Stručnjaci kažu da je to zato što ljudi zimi više borave u zatvorenim prostorima.

Neke države odmah su odlučile da ograniče putovanja iz Južne Afrike.

Uz ograničenja koja je propisala vlada, pojedinci bi i sami trebalo da procene koliko su podložni obolevanju od kovida i da li su u opasnosti od zaraze kada donose odluke o putovanjima u vreme zimskih praznika, rekao je dr. Snajder.

I on i njegovi kolege ističu da vakcinisanje treba da ostane prioritet uprkos tome što još nije poznato da li i koliko je cepivo delotvorno u slučaju zaraze omikronom.

Istovremeno bi svi trebalo da nastave da nose zaštitne maske, izbegavaju gužve, redovno provetravaju prostorije i peru ruke.

"I dalje su nam na raspolaganju svi oni alati koji deluju u slučaju bilo koje varijante", podsetio je dr. Erik Topol, direktor Instituta Scripps Research Translational Institute u Kaliforniji.