Spirala kao kontraceptivni izbor

Jedan od najsigurnijih metoda kontracepcije je intrauterina kontracepcija unutarmateričnim uloškom poznatim kao "spirala". Tako danas u Evropi unutarmaterični uložak koristi više od 15% žena, u SAD-u i Kanadi do 1-4%, kod nas 2%, a u Kini 70% žena. "Spiralu" u svetu danas koristi više od 90 miliona žena. Taj unutarmaterični uložak uzrokuje dodatno stvaranje prostaglandina (malih tkivnih hormona) pa uz ometanje enzimskog delovanja utiče na mogućnost implantacije odnosno ugnježđenja oplođenog jajašca. Unutarmaterični ulošci uzrokuju i pseudoupalnu reakciju endometrijuma, sluznice u materici, pa unutrašnjost materice postaje neprijateljska kako za spermatozoide na njihovom putu do mesta oplodnje u jajovodu tako i za implantaciju. Smatra se da je reč o složenom delovanju koje obuhvata ometanje prenosa sperme pa neznatan broj spermatozoida dosegne jajovod/uz ometanje oplodnje i prenosa oplođenog jajašca što sve zajedno ima veće značenje od ometanja implantacije.

Od čega su napravljeni ulošci

Unutarmaterični ulošci izrađeni su od polietilena (Lippesova petlja u obliku dvostrukog slova S odatle i popularni naziv "spirala") ili se rade od polietilena s dodatkom bakra ili srebra. Bakar dodatno deluje na sluznicu u materici, ali deluje i na pokretljivost spermatozoida tokom njihovog prolaza kroz kanal grlića materice. Dokazano je da ovakvi ulošci s bakrom sprečavaju oplodnju. Ovakvi medicinski ulošci su zbog dodanih navoja bakrene žice efikasniji, pa su zato i manji što je velika prednost jer se manji uložak može lakše smestiti u matericu, a uzrokuje i manje nuspojava.

Poseban napredak u razvoju unutarmateričnih uložaka predstavlja uložak koji otpušta hormon levonorgestrel - hormonska "spirala" - Mirena koja osim izvanrednog kontraceptivnog efekta pruža i odlične nekontracepcijske efekte. Mirena ima snažan uticaj na sluznicu u grliću materice i materici utičući na transport spermatozoida. Njen sastav izaziva atrofične promene sluznice u materici jer stanjuje sluznicu - endometrijum i utiče na enzime što rezultuje i stvaranjem slabijeg estrogena. Uložak s levonorgestrelom - takođe utiče na mikroprokrvljenost sluznice u materici i same materice pa predstavlja i moćno sredstvo u lečenju obilnih krvarenja. Tako se nakon njene ugradnje količina i trajanje menstrualnog krvarenja smanjuju pa godinu dana posle ugradnje menstruacija traje 2 dana, a jedna od pet žena više nema menstrualno krvarenje - što je prednost. Ovulacija je održana, ne postoji uticaj na metabolizam šećera i lipida, ne utiče na krvni pritisak, funkciju jetre ni na koagulacijske mehanizme. Ona smanjuje rizik oblevanja od raka endometrijuma. Spirala se mora promeniti posle 5 godina jer se tada iscrpi zaliha hormona. Ovo je prihvatljiv metod za osobe konzervativnog shvatanja koje strahuju da bi intrauterini uložak mogao biti abortivno sredstvo zbog uticaja na implantaciju. Za Mirenu je dokazano da nema takvo intercepcijsko delovanje.

Ko sme, a ko ne da ugrađuje spiralu

Intrauterina kontracepcija najprikladnija je za žene koje su rodile makar jednom i imaju stabilnu polnu vezu bez rizika da dobiju kakvu polno prenosivu infekciju. Intrauterini uložak s levonorgestrelom osim u kontracepcijske svrhe upotrebljava se i u lečenju obilnih krvarenja, bolnih menstruacija, a i kao "opozicija" estrogenima kod žena koje dobijaju

hormone u promeni. Unutarmaterični uložak ne sme se ugraditi ako postoji sumnja na trudnoću, bilo na vanmateričnu trudnoću, ne sme se ugraditi ženama kod kojih se sumnja na zloćudne bolesti polnih organa, ne sme se ugraditi u slučaju bilo kakve upale polnih organa, ulošci s bakrom ne smeju se ugraditi ženama alergičnim na bakar.

Nije preporučljivo ugraditi "spiralu" ženama s hroničnom upalnom karličnom bolešću, onima koje su imale vanmateričnu trudnoću, koje imaju prirođene anomalije materice, mlađima od 16 godina, ženama koje menjaju partnere. Žene koje imaju obilna krvarenja, bolne menstruacije ili miome kandidatkinje su za Mirenu, a ne za "obični" intrauterini uložak.

Rizici i komplikacije

Kod oko 5% žena tokom prve godine korišćenja, posle u 1-2% može doći do spontane ekspulzije - izbacivanja "spirale". Oko 30% žena imaju povećan volumen krvarenja s većom učestalošću anemija (to se ne odnosi na Mirenu). Ultrazvukom se kod nekih može dokazati gubitak idealnog položaja u unutrašnjosti materice, a 4-14% žena može osećati bol ili imati grčeve, u manje od 1/1000 postupaka stavljanja intrauterinog uloška može doći do perforacije materice. Trudnoća nastaje u 0.5-5% slučajeva (visoki postoci trudnoća, npr. u Kini, nastaju zbog korišćenja manje efikasnih uložaka). Kada trudnoća nastane uz unutarmaterični uložak, rizik spontanog pobačaja je 3-5 puta veći nego kod trudnica bez uloška pa se uložak mora ukloniti kako bi trudnoća dalje normalno napredovala. Unutarmaterični uložak sprečava ili smanjuje učestalost nastanka vanmaternične trudnoće . Podaci pokazuju da je pojavnost vanmaterničnih trudnoća kod žena koje imaju "spiralu" za 50% manja u odnosu na žene koje ne koriste nikakvo kontraceptivno sredstvo, a kod korisnica Mirene učestalost onih koje koriste "spiralu" s bakrom. Povezanost upotrebe unutarmateričnih uložaka i upalnih bolesti male karlice uočavala se i istraživala već i pri samim počecima korišćenja ovog kontraceptivnog metoda. Zna se da najviše upalnih bolesti male karlice nastane unutar tri nedelje od postavljanja intrauterinog uloška i to zbog neprepoznate postojeće infekcije i/ili višestrukih polnih veza. Ako upalna bolest male karlice nastane, ona je izraženija kod žena koje imaju "spiralu". Kod žena koje nemaju upalnu bolest i imaju stalnog partnera intrauterini uložak ne utiče na neplodnost zbog upalom oštećenih jajovoda. Preventivna upotreba antibiotika pre umetanja intrauterinog uloška zbog svega navedenog nema opravdanja.

Kada se postavlja intrauterini uložak

Intrauterini uložak može postaviti ginekolog. Najčešće se to radi krajem menstrualnog krvarenja zbog malog rizika spontanih ekspulzija (izbacivanja) i lakšeg umetanja. Intrauterini uložak se može postaviti i odmah nakon pobačaja kada je žena i izraženo motivisana za kontracepciju, a neki koriste "spiralu" kao metod hitne kontracepcije. Pre umetanja potrebno je uraditi ginekološki pregled s PAPA testom i bakteriološke testove grlića materice. Nužno je učiniti i vaginalni ultrazvuk. Ako se uoči kakva upala, prvo je valja izlečiti, a tek se potom odlučiti na umetanje uloška.

Umetanje i zamena spirale

Umetanje se vrši na ginekološkom stolu. Dezinfikuje se polni organ i vagina, hvataljkom prihvati prednja usna grlića materice, a potom se sondira /tj. meri/ materica. Sledi umetanje uloška koje kod velike većine žena nije bolno. Ako je potrebno proširiti grlić materice kako bi se intrauterini uložak umetnuo /do 10% žena/ daje se lokalna anestezija. Umetanje je otežano uglavnom kod žena koje nisu rađale. Mirena otpušta hormon 5 godina i nakon toga se zamenjuje novom. Drugi tj. nemedicinski ulošci čija primena nije uzrokovala nikakve komplikacije mogu ostati u materici onoliko dugo koliko je ženi potrebna kontracepcija. Ulošci se kod žena u promeni odstranjuju 6-12 meseci posle poslednje menstruacije. Sposobnost ostajanja u drugom stanju posle odstranjivanja intrauterinog uloška nije smanjena pa normalno zatrudni više od 94% žena koje to žele.

Dobro je znati

Cene spirale i cene umetanja razlikuju se. Cena Mirene je u apoteci oko 12000 dinara.

U NOVOM BROJU MAGAZINA VITA

VITA VAM POKLANJA:

ESTETSKI ZAHVAT koji želite! Vita i poznati srpski hirurzi poklanjaju estetski makeover u ukupnoj vrednosti od 326.000 dinara. Odaberite jedan od zahvata – korekcija ušiju ili očnih kapaka, lipoaugmentacija lica sa uvećanjem usana ili ugradnja fiksne zubne proteze sa beljenjem zuba!