Katastrofa na pomolu: Šta je legionarska bolest i zašto je pogubna za hronične bolesnike

Od izbijanja legionarske bolesti u južnom poljskom gradu Žešovu do sada je umrlo 11 osoba. Preminuli su imali od 64 do 95 godina i svi su imali hronične bolesti.

S obzirom na to da je u pitanju težak oblik zapaljenja pluća, nije na odmet da se osvrnemo i utvrdimo šta je zapravo legionarska bolest.

Naime, legionarska bolest je težak oblik zapaljenja pluća koju kod ljudi može da izazove bakterija iz roda Legionella. Osobe koje već imaju neku hroničnu bolest, pušači, osobe oslabljenog imuniteta i starije osobe izloženi su većem riziku od infekcije ovim bakterijama. Smrtnost pacijenata iznosi 5–10 odsto. Izloženost legionelama ne dovodi uvek do obolevanja.

Svake godine više od 1.000 putnika oboli od legionarske bolesti, ali se rizik od pojave legionarske bolesti u smeštajnim objektima može smanjiti.

Kako se prenosi?

Legionarska bolest se prenosi udisanjem mikroskopskih kapljica vode (aerosola) koje sadrže bakterije iz roda Legionella koje žive u vodi i razmnožavaju se u odgovarajućim uslovima – u stajaćoj vodi pri temperaturi od 20 °C do 50 °C.

Aerosoli u kojima su prisutne legionele mogu nastati, na primer, pri puštanju vode iz slavine ili tuša, pri stvaranju mehurića u vodi u hidromasažnim bazenima ili putem nekih klimatizacionih sistema.

Uslovi za rast i razvoj legionela koji povećavaju rizik od infekcije ljudi i rizična mesta u objektu

Povoljne uslove za razvoj legionele omogućava voda temperature između 20°C i 50°C. Rizična mesta su: cisterne ili rezervoari tople ili hladne vode, cevi sa malim protokom vode ili bez protoka, sluz (biofilm), kamenac, korozija i prljavština na unutrašnjim površinama cevi, rezervoara, tuševa i slavina.

Rizik od infekcije postoji na mestima gde se stvaraju kapljice vode (aerosoli):

• tuševi i slavine;
• hidromasažne kade;
• bazeni sa penom (džakuzi, spa-bazeni i sl.);
• rashladni tornjevi i kondenzatori koji se upotrebljavaju za klimatizaciju vazduha;
• ukrasne fontane, posebno unutrašnje;
• ovlaženi izlozi hrane i ostali uređaji za ovlaživanje;
• vodeni sistemi creva za zalivanje biljaka.

Klinička slika

Simptomi bolesti obično počinju dva do deset dana nakon izloženosti, a u retkim slučajevima potrebno je do tri nedelje da bi se oni razvili.

Najčešći simptomi bolesti su: povišena temperatura, groznica, glavobolja i bolovi u mišićima. Nakon toga dolazi do pojave suvog kašlja i problema s disanjem koji se mogu razviti u teško zapaljenje pluća, često se javlja i proliv ili povraćanje, a kod polovine obolelih zbunjenost ili delirijum.

Većini bolesnika potrebno je bolničko lečenje odgovarajućim antibioticima.

Ko spada u rizične kategorije?

Najčešći rizični činilac za obolevanje od legionarske bolesti je pušenje većih količina cigareta. Od ostalih činilaca valja pomenuti osobe starije od 50 godina (naročito muškarci), hroničnu bolest pluća, transplantaciju organa, uzimanje većih doza kortikosteroida, oslabljeni imunološki sistem, kao i prekomernu konzumacija alkohola, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Crne Gore.