Zimska depresija – redovna pojava

Većina ljudi tokom zimskih meseci, kada su dani kraći a sunčeva svetlost slabija, pati od raznih tegoba: hroničnog umora, bezvoljnosti, pospanosti, neobjašnjivog gubitka energije i koncentracije, tuge i teskobe, gubitka interesovanja za druženje s drugima, ali i za seksualni život... Mnogi od njih utehu traže i u većim količinama hrane.

Svi ti simptomi karakteristični su za zimsku depresiju, pojavu koju psiholozi i psihoterapeuti objašnjavaju kao sezonski poremećaj ponašanja.

Promene utiču na emocije

Iako je blaža varijanta ovog poremećaja češća, neki ljudi pate od težeg oblika, pa ne mogu da ustanu iz kreveta uprkos dugotrajnom snu, i gube volju čak i za najosnovnije svakodnevne životne obaveze.

„U praksi je primećeno da ovaj poremećaj nastaje zbog smanjene sunčeve svetlosti koja remeti biohemijsku ravnotežu u mozgu promenom mehanizma lučenja melatonina, supstance važne za zdrav san, i serotonina, hormona koji reguliše dobro raspoloženje“, objašnjava psihijatar i psihoterapeut doktorka Suzana Kulović.

To potvrđuje i podatak da je ovaj poremećaj mnogo prisutniji u zemljama severne polulopte, gde tokom zime vlada duga polarna noć. Naime, zimi u severnoj Evropi, Kanadi, i na Aljasci i delu SAD-a dan traje samo od četiri do osam časova, a sunce retko proviruje kroz oblake. U tim zemljama je, pokazala su istraživanja, čak deset odsto više ljudi koji pate od sezonske depresije, a veća je i stopa samoubistava u odnosu na ostatak sveta. Iako se u medijima ustalio pojam „zimska depresija“, stručna literatura ne definiše takav poremećaj kao zimsku, nego kao sezonsku depresiju koja se najčešće javlja na prelazu godišnjih doba.

Međutim, zimi je taj poremećaj uslovljen i drugim faktorima koji utiču na naše raspoloženje. Jedan od njih su i praznici kada osobe koje nemaju porodicu ili nekog bliskog osećaju dodatnu usamljenost i frustraciju. Nekada su samo starije osobe osećale tegobe prouzrokovane vremenskim promenama, a danas to osećaju i mladi, pa biometeorološku prognozu prate svi. I ekonomska situacija može da bude uzrok ne samo lošeg raspoloženja nego i dubljih depresija. Nemogućnost zadovoljavanja egzistencijalnih potreba dovodi ljude na ivicu očaja.

Isto tako, ako je suditi prema nekim studijama, i nacionalna pripadnost određuje sklonost depresiji, pa su tako već u nekoliko istraživanja

Srbi skoro uvek pri vrhu liste najpesimističnijih naroda u Evropi i svetu (u 2009. godini bili smo na sedmom mestu).

Žene i mladi su osetljiviji

Iako nema tačnih statističkih podataka, pretpostavlja se da oko 10 % Srba pati od nekog oblika zimske depresije, a to znači da oko 750.000 naših građana oseća simptome poput umora, teskobe, anksioznosti, loše koncentracije i slično.

Isto tako, studije su pokazale da od ovog poremećaja češće obolevaju žene nego muškarci, uglavnom one između 30 i 40 godina, a veća učestalost ovog poremećaja pokazala se i među mladima. Međutim, nije razjašnjeno zašto postoje te razlike, iako se nagađa da je ženski biohemijski mehanizam osetljiviji na spoljne promene.

Neki stručnjaci navode da bitnu ulogu u sklonosti ovoj bolesti imaju i nasledni faktori, a primećeno je da ona pogađa i one koji retko borave na otvorenom i one koji rade noću ili u smenama.

Kad treba početi s terapijom?

„Mnogi ljudi nisu ni svesni da boluju od ovog poremećaja, posebno ukoliko je blag, međutim takvi slučajevi mogu vrlo lako da se kontrolišu. Ipak, teži oblici zahtevaju stručnu pomoć. Antidepresivi, psihoterapija, kao i promena načina života koja uključuje aktivan pristup rešavanju problema i fizičku aktivnost, ključni su u lečenju depresije“, objašnjava doktorka Kulović. Ona priznaje kako se u svojoj praksi do sada nije srela sa slučajevima zimske depresije, možda i zato što naši ljudi još uvek nisu skloni da psihološke probleme rešavaju kod stručnjaka. Ukoliko osećate neki od spomenutih simptoma depresije, pogotovo ako ih je više, vreme je i da razmislite o kvalitetu svog života jer depresija može biti, smatraju naučnici, dobar signal da nešto nije u redu bilo u vašem braku, bilo na radnom mestu ili u nekim drugim aspektima vašeg života koji nisu u skladu sa pogledima na svet koje imate. Prvo treba da prepoznate problem kako biste ga lakše rešili.

Mali koraci za više sreće

1. Šta mislite o šetnji čak i kada je hladno? To bi godilo vašem imunološkom sistemu. Umereno vežbanje ili polučasovna šetnja jačaju otpornost organizma na infekcije. Prema jednoj studiji, žene koje vežbaju 45 minuta tokom pet dana triput su otpornije na prehladu od ostalih. Stoga, čim sunce proviri, prošetajte se i darujte telu vitamin D koji je ključan u borbi protiv bolesti.

2. Prihvatite ponudu za javni nastup ili održite govor pred mnoštvom ljudi. Kratkotrajni stres oporavlja imunitet, kažu stručnjaci, međutim, bitno je da bude vremenski ograničen. Izazovi bude pozitivne emocije.

3. Popijte isceljujući napitak. „Čaj s medom i limunom ili paradajz čorba - samo ako su topli i ukusni - pomoći će vam u borbi protiv prehlade i lošeg raspoloženja“, tvrdi profesor Ron Ekles sa Univerziteta u Kardifu.

4. Smanjite unos kofeina koji vas „podiže“ u kratkom roku, ali dugoročno šteti nervnom sistemu. Umesto šoljice kafe odaberite biljne čajeve od kamilice, nane i koprive. Izbegavajte i alkohol jer podstiče negativne emocije.

5. Psiholozi tvrde da Betovenova „Simfonija br. 4 u B-duru“ i Mocartov „Koncert za klavir u A-duru“ smiruju nerve i podstiču dobro raspoloženje. Međutim, i ljubitelji rok muzike doći će na svoje jer žestoki ritam dokazano popravlja raspoloženje.

6. Obojte svoje okruženje, radni prostor ili garderobu. Okružite se narandžastom koja pozitivno utiče na psihu, opušta i ublažava tmurno raspoloženje. Žuta boja podstiče optimizam i poboljšava koncentraciju, a zelena smiruje i ublažava posledice psihičkog stresa. Isto tako, plava boja smiruje i ublažava osećaj bola, a upotrebljava se i u terapiji nesanice.

7. Čokolada sadrži feniletilamin koji popravlja raspoloženje i brojne druge stvari koje u nama bude priajtna osećanja. Potreba za slatkim jedan je od oblika „samoizlečenja“ jer visok unos ugljenih hidrata koje slatkiši sadrže podiže nivo serotonina, hormona sreće. Ali, budući da su ove namirnice bogate i mastima, uzrokuju i gojenje, zato pripazite koliku ćete količinu pojesti.

8. Kantarion je najčešći dodatak ishrani u lečenju depresije. Ali, on pomaže samo protiv blažih oblika jer utiče na nivo serotonina. Ne smete ga kombinovati sa lekovima niti uzimati za teže oblike depresije. Kantarion smanjuje dejstvo antidepresiva, oralnih kontraceptiva i nekih lekova za srce.

9. Nabavite kućnog ljubimca! Istraživanja su pokazala da igra i maženje sa ljubimcima jača imunitet i kardiovaskularni sistem, ali i smanjuje depresivnost i anksioznost, posledice stresa i hroničnog umora, podstiče na fizičku aktivnost, kao i na socijalizaciju jer mnogo lakše ostvarujete komunikaciju sa drugim vlasnicima ljubimaca.

10. Sreća je u malim stvarima! Pomislite samo pod kolikim su stresom svi oni ljudi koji su sebi nametnuli visoke ciljeve.

Otkrijte svu lepotu dubokog disanja pored otvorenog prozora, šetnje po snežnom pokrivaču, neobaveznih razgovora s bliskim osobama, bavljenja hobijem... Krenite u avanturu otkrivanja stvari koje vas raduju.

MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI:

Moda: Kakve kombinacije donosi proleće

Lisa akcija: 26 poklona za čitaoce!

Bojana Gregorić Vejzović: Uz dete moj život je dobio pravi smisao

Inspiracija: Magija kao profesija

Dodatak: Naj zimske fotografije + nagrade

Tema broja: Da li trošite onoliko koliko imate?

Mini kuvarica: Gurmanska jela od testenine