Malina i kupina u antiage kozmetici

Starenje je neminovan proces koji pogađa sva tkiva u organizmu. Prvi i najupadljiviji odraz kontinuiranog starenja jesu promene u funkciji i izgledu kože. Najizražajnije promene koje nastupaju s godinama jesu gubitak elastičnosti i smanjenje zaštitne funkcije kože. Savremeni diktat što mlađeg izgleda prati i kozmetička industrija razvijajući stalno nove anti age preparate.

Ćelije kože (keratinociti i fibroblasti) najviše su izložene uticaju spoljašnje sredine: UV zracima, smogu, duvanskom dimu i drugim zagađivačima. Kada se te ćelije jednom oštete, koža gubi čvrstinu i postaje manje otporna. Jedno od najozbiljnijih oštećenja kože usled dejstva faktora iz spoljašnje sredine jeste inflamacija. Inflamaciju uvek prati stvaranje slobodnih radikala koje vodi ka vidljivim znacima starenja kože.

Zbog hroničnog stresa i zagađivača iz spoljašnje sredine, dolazi do kontinuirane produkcije slobodnih radikala, što vodi ka oštećenju DNK, pojavi bora i starenju kože. U sastavu antiage kozmetičkih proizvoda sve je više komponenata biljnog porekla, pa tako i fitokozmetologija sve više dobija na značaju. Jedan od razloga za povećano interesovanje za biljne sirovine i težnje ka „prirodnoj kozmetici“ jeste želja da se izbegnu sirovine sintetskog i životinjskog porekla.

Takva tendencija u velikoj meri proističe iz otkrića da neke sintetske supstance imaju kancerogena, mutagena i druga slična neželjena dejstva. Samim tim, veliki broj potrošača ima afinitet prema prirodnim i otpor prema sintetskim sirovinama. Intenzivne marketinške aktivnosti proizvođača sirovina prirodnog porekla takođe su doprinele razvoju tog trenda.

Kozmetički proizvod koji u svom sastavu ima 90 odsto prirodnih sastojaka može se označiti kao prirodan i neškodljiv po sredinu, ako su uz to i sve komponente biorazgradljive. Za dobijanje sirovina koje ulaze u sastav prirodnog kozmetičkog proizvoda ne koriste se hemijski već samo fizički procesi (ekstrakcija, ceđenje, destilacija). Prirodne sirovine moraju da budu dermatološki kompatibilne i dobro podnošljive. Za izradu kvalitetnog kozmetičkog preparata s prirodnim sastojcima neophodno je da biljni ekstrakti budu stabilizovani i standardizovani.

U kozmetičkim preparatima najčešće se koriste tečni biljni ekstrakti. Široka je upotreba vodenih, glikolnih i uljanih ekstrakata. Vodeno-alkoholni ekstrakti ograničeno se koriste zbog nadražajnog ili isušujućeg efekta etanola. U biljnim ekstraktima nalazi se veliki broj supstanci različitog hemijskog sastava i farmakološkog delovanja. U kozmetici se najčešće koriste zbog adstringentnog, antiflogističkog, emolijentnog, epitelizirajućeg, hiperemizirajućeg i tonizirajućeg delovanja.

Biljni ekstrakti, u zavisnosti od svoje funkcije, mogu predstavljati aktivne supstance u raznim kozmetičkim proizvodima: kremama za negu, emulzijama za lice i telo, uljima, gelovima, maskama za lice, šamponima, dezodoransima, pastama za zube. Kada se poznaje sastav biljnih ekstrakata i mehanizama delovanja aktivnih komponenata, može se uticati na funkcionalnost proizvoda i željeno delovanje na kožu, sluzokožu i kosu.

Podaci iz literature i sprovedene studije pokazuju da nekoliko vrsta maline iz familije Rosaceae, koje pripadaju različitim rodovima kao što su Rubus, Fragaria, Vaccinium, Ribes, Aronia i Sorbus, sadrži bioaktivne komponente koje mogu da ublaže inflamaciju kože i smanje oštećenje uzrokovano različitim reaktivnim oksidativnim radikalima. Ekstrakt maline obiluje antocijanima koji pokazuju antiinflamatornu aktivnost. Antocijani su pigmenti koji su odgovorni za crvenu ili plavu boju plodova.

U ekstraktu su prisutni i vitamin C i fenoli, koji imaju sposobnost uništavanja slobodnih radikala kao i elagni tanini, čijom hidrolizom nastaje elaginska kiselina, koja ima antivirusno i potencijalno antikancerogeno dejstvo.

Divlja crvena malina Rubus idaeus ima najveću količinu aktivnih principa i zato je korišćena za izradu nove kozmetički aktivne sirovine. U kontrolisanim laboratorijskim uslovima korišćen je hidrosolubilni ekstrakt lista te maline koji pokazuje antiinflamatornu aktivnost zahvaljujući visokom sadržaju flavonoida i antocijana, dok zbog prisustva fenolnih derivata ima i antioksidativnu aktivnost. Taj biljni ekstrakt je interesantna sirovina koja može da se koristi u preparatima za negu i održavanje zdravog izgleda kože.

Familija Rosaceae je zanimljiva po još jednom predstavniku, koji se uzgaja zbog jestivog, aromatičnog ploda. To je kupina (Rubus fruticosus). Od farmakološki aktivnih sastojaka ploda kupine, najznačajniji su antocijani. Oni deluju tako što smanjuju permeabilnost, a povećavaju elastičnost i osnovni tonus zida kapilara. Osim antocijana, ima i drugih polifenolskih sastojaka koji su zaslužni za visok antioksidativni potencijal ploda kupine.

Za kozmetičku industriju ipak je značajniji ekstrakt lista kupine. On sadrži elagne tanine koji inhibiraju enzim hijaluronidazu. Hijaluronska kiselina, koje ima u vezivnom tkivu, odgovorna je za vlažnost kože. Ona je već uveliko sastojak kozmetičkih proizvoda koji se nalaze na tržištu. Uloga elagnih tanina jeste da inhibicijom enzima hijaluronidaze spreče hidrolizu hijaluronske kiseline i tako održe vlažnost kože. Oni nemaju toksične efekte i ne iritiraju kožu. U kozmetičkim proizvodima elagni tanini mogu da se kombinuju s biljnim uljima, voskovima, masnim kiselinama, višim alkoholima, estrima, vitaminima, biljnim ekstraktima, antioksidansima.

Foto: Stuart Miles / FreeDigitalPhotos.net