Svinjski grip ponovo napada!

Zahvaćeni ovom vrstom gripa su uglavnom mlađi i to zbog toga što su poneki stariji imuni na svinjski grip (jer su verovatno bili izloženi i izlečeni od sličnog tipa gripa).

Najveći broj obolelih su deca uzrasta od 5 do 14 godina, zatim deca ispod 4 godine i na kraju osobe od 15 do 44 godina.

Rizične grupe su i stariji sa hroničnim oboljenjima, srčanim problemima, bolestima jetre, dijabetesom, obljenjima pluća ili oslabljenim imunim sistemom.

Iako se broj povećava, Agencija za zaštitu zdravlja (HPA) u Ujedinjenom kraljevstvu smatra da neće doći do ekspanzije bolesti.

Stručnjaci za zdravlje kažu da ako dođe do toga da veći broj oboli, osobe će se uglavnom moći sami lečiti – dosta odmora, tečnosti i lekova protiv bolova.

Međutim, oni koji iskuse ozbiljnije probleme, potrebno je da se jave lekaru. Profeson Džon Votson, stručnjak za respiratorna oboljenja, kaže: „Rasprostranjenost ove vrste gripa sa kojom se srećemo je uobičajena za zimski period. Skorašnja istraživanja su pokazala da ne postoje značajne šanse da dobije pandemijsku razmeru.“

Rizičnim grupama (osobe preko 65 godina starosti i trudnice) u Velikoj Britaniji se savetuje da se na vreme vakcinišu, međutim, broj imunizovanih je i dalje vrlo nizak. Iako u ostalim delovima Evrope nema širenja virusa kao u Velikoj Britaniji, lekari ipak najavljuju da vreme zimskih epidemija gripa dolazi.

Iako je vakcina visokoefektna protiv gripa, ne savetuje se svima da se vakcinišu, prednost treba dati spomenutim rizičnim grupama.

H1N1 se pokazao kao izuzetno opasan virus koji je u stanju da ubije kompletno zdravu osobu. Dejvid Salisburi, direktor imunizacije u Ministarstvu zdravlja, kaže: „Naš program imunizacije je konstruisan tako da odbrani prvenstveno rizične grupe od svinjskog gripa, ali i da odbrani one na kojima bi grip ostavio trajne ili fatalne posledice. Za sada se imunizacija odvija po planu i pod nadzorom.“

Međutim, savetovanje i lečenje svih koji se žale na probleme sa gripom se odvija uz poteškoće. Taj problem su, izgleda, nemarnost stanovništva ili nemogućnost da dođu do lekara.

Ispred Nacionalne zdravstvene službe, nik Čapman, kaže za Bi-bi-Sijev Radio 4: „Nismo u mogućnosti da obezbedimo usluge svima koji su se javili, i morao bih da se izvinim. Desilo se da su zahtevi za 50% viši od uobičajenih iimamo poteškoće da svima izađemo u susret.“

Rusija i Ukrajina su, pored Velike Britanije, najrizičnije zemlje.