Oboleli pate od stigmatizacije: Da li je psorijaza zarazna?

Psorijaza je hronična i bolna autoimuna bolest koja se obično javlja u napadima. Imuni sistem greškom napada zdrave ćelije kože. Na mnogim delovima tela formiraju se crvenkasti delovi kože sa srebrnastim ljuspicama.

Oni koji su pogođeni ne moraju samo da se bore sa jakim svrabom, upalama i bolom. Mnogi se osećaju unakaženi i stigmatizovani.

Koliko je česta psorijaza?

Procenjuje se da 125 miliona ljudi širom sveta pati od psorijaze. Svetska zdravstvena organizacija objavila 2016. "Globalni izveštaj o psorijazi" u kojem se kaže da učestalost psorijaze između 0,09 i 11,43 odsto u različitim zemljama. Čini se da je psorijaza najčešća u severnoj Evropi, a retka u istočnoj Aziji. Nije jasno zašto je to tako.

Koje vrste psorijaze postoje?

Najčešći tip psorijaze je psorijaza vulgaris. Utiče na spoljašnje slojeve kože i najčešće pogađa laktove, kolena, glavu i leđa.

"Neki mogu imati ljuspice na glavi, iza uha i u ušnom kanalu", objašnjava Tomas Rozenbah iz Nemačkog udruženja za psorijazu. Ali, ima i veoma teških slučajeva. "Sećam se pacijenta čije je celo telo bilo pogođeno. Koža se svuda ljuštila u debelim ljuskama."

Psorijaza inversa je još jedan oblik bolesti. Posebno su pogođeni predeli prepona, pazuha, područje ispod dojki i genitalna oblast.

"Tu nema ljuštenja, ali koža je jarko crvena. Može biti mokra na zahvaćenim mestima, a ponekad čak i smrdi", kaže Tomas Rozenbah. To je veliki problem posebno za tinejdžere, jer u tom uzrastu otkrivaju svoju seksualnost.

Nokti, zglobovi i creva

Psorijaza je često povezana s drugim bolestima. Jedna od njih je artritis, zapaljenje zglobova. Pogođeno je oko 25 procenata pacijenata sa psorijazom.

"Svaki zglob ima neku vrstu omotača, epitela. Obnavljaju se kao i naša koža. Zajedno sa psorijazom može se javiti i Kronova bolest, hronična bolest creva, jer su i ona obložena epitelom“, objašnjava Rozenbah. Za sada, međutim, nema naučnih dokaza o povezanosti ovih bolesti i psorijaze.

Sve starosne grupe mogu da se razbole. Tomas Rozenbah je otkrio da boluje od psorijaze noktiju kada je imao oko 40 godina.

"Tada se formiraju male, nepravilne rupice."

Nokti postaju porozni. To je slučaj sa oko 50 odsto ljudi koji pate od psorijaze.

Kako se leči psorijaza?

Psorijaza je neizlečiva, međutim, različiti oblici te bolesti se sada mogu prilično dobro tretirati i držati pod kontrolom. Naučnici pretpostavljaju da je psorijaza genetska, ali i da bi faktori životne sredine mogli da igraju važnu ulogu.

Ne postoje jasna naučna saznanja o uzrocima, niti postoje preporuke šta oboleli mogu sami da urade kako bi sprečili razvoj bolesti. Zdrava ishrana je važna za sve autoimune bolesti. U slučaju psorijaze, svakodnevna primena krema i losiona takođe može malo da ublaži simptome.

"Zlatni standard danas je krema koja se sastoji od vitamina D3 i kortizona“, kaže Rozenbah.

Kod umerenih formi, terapija se dopunjava zračenjem UV svetlom.

"U gornjem sloju kože, epitelu, ćelije kod psorijaze se dele prebrzo. UV svetlo pokreće ono što je poznato kao programirana ćelijska smrt. Ćelije odumiru tokom tretmana i stoga više ne mogu da se dele“, objašnjava Rozenbah. Tretman može smanjiti upalu i ublažiti svrab, ali se mora ponavljati u redovnim intervalima.

Visoko na listi novijih lekova su takozvani biološki lekovi. Dobijaju se uz pomoć živih ćelija iz mikroorganizama, životinja i biljaka.

Oni su genetski modifikovani, mogu intervenisati u procesima razvoja psorijaze i, na primer, blokirati upalu. Obično se daju u obliku infuzije ili injekcije. Uz malo vežbe, pacijenti mogu sami da ubrizgaju supstancu.

Ali, pored lečenja lekovima, neophodna je i psihološka podrška. Zbog toga je Strukovno udruženje nemačkih dermatologa 2016. pokrenulo kampanju „Molim dodirni“. Namera je da bude mesto kontakta za obolele, ali i da pruži opšte informacije o psorijazi i tako rasprši zablude o ovoj bolesti. Jer, psorijaza nije zarazna.