Stres je okidač za "tihu" smrt: Ako primetite ove simptome, odmah se obratite lekaru

Stres i bolesti srca izgleda da su snažno povezani. Hronični stres može imati kumulativni efekat na različite aspekte ljudskog zdravlja, uključujući kardiovaskularni sistem. Stres može povećati krvni pritisak, kao i verovatnoću da osoba razvije druge faktore rizika za srčana oboljenja. Međutim, ova povezanost može da bude teška za proučavanje, jer okolnosti koje dovode do hroničnog stresa mogu uticati na zdravlje i na mnoge druge načine.

Može li stres uticati na naše srce?

Da, stres utiče na srce i kardiovaskularni sistem. Postoje dve vrste stresa: akutni i hronični stres.
Akutni stres

Akutni stres je kratkotrajan i obično se javlja zbog jednog izolovanog događaja. On je rezultat odgovora na stres, što je način na koji telo priprema osobu za uočenu pretnju. Tokom reagovanja na stres:

- krvni pritisak se povećava
-srce kuca brže
-disanje postaje brže i pliće

Međutim, ovi efekti su privremeni. Kada se stresni događaj završi, srce funkcioniše kao i obično.

Hronični stres

Hronični stres neprekidno traje nedeljama, mesecima ili duže. Kako navode u Američkom udruženju za srce (AHA), hronični stres može poremetiti funkcionisanje srca:

- povećavanjem krvnog pritiska
-podizanjem upale
-doprinosom nepravilnom otkucaju i ritmu srca
-smanjenje, dotoka krvi u srce

Međutim, naučnici još pokušavaju da shvate da li i kako to može dovesti do srčanih bolesti.

Postoji li veza između stresa i srčanih bolesti

Prema AHA, nepoznato je da li stres sam po sebi može izazvati srčane bolesti. Istraživanja navode na to da može doprineti riziku kada osoba već ima predispoziciju za srčane bolesti.

Akutni stres

Za većinu ljudi, akutni stres nema dugoročan efekat na srce. Međutim, istraživanje je pokazalo da akutni stres dovodi do privremenog povećanja rizika od kardiovaskularnih bolesti (KVB). Na primer, postoji povećana stopa srčanih udara kod ljudi koji doživljavaju prirodne katastrofe.

Ozbiljan stres ili intenzivne emocije takođe mogu biti faktor stresne (takutsubo) kardiomiopatije ili „sindroma slomljenog srca”.

Hronični stres

Hronični stres povezan je sa srčanim oboljenjima, ali ne mora direktno da ih uzrokuje. Može podići krvni pritisak, što je značajan faktor rizika za stanja kao što je moždani udar, ali to ne objašnjava u potpunosti zašto neki ljudi dobijaju ovu vrstu KVB, dok se kod drugih sa hroničnim stresom to ne događa.

Može biti da stres utiče na rizik na nekoliko načina. Na primer, povezanost stresa sa navikama koje mogu povećati rizik od srčanih bolesti, kao što su:

Međutim, treba da razgovaramo sa lekarom ako smo zabrinuti. Sledeći simptomi mogu ukazivati na to da imamo KVB:

• stalno visok krvni pritisak
• nepravilan rad srca
• bol u grudima
• kratak dah
• vrtoglavicu ili osećaj nesvesnice
• umor
• otok u udovima

Kontrolisan stres za zdravlje srca

Povremeni stres je deo života, ali kada postane hroničan ili ozbiljan, može negativno uticati na zdravlje. Gde god je to moguće, korisno je smanjiti izvore stresa koji se mogu izbeći:

• fokusirajući se samo na najvažnije zadatke
• tražeći pomoć u stvarima koje nas preokupiraju
• reći „ne” svemu onome što nije neophodno
• poveravanje zadataka drugima

Za neizbežan stres, može da nam pomogne da naučimo tehnike opuštanja. One pomažu u smanjenju broja otkucaja srca i disanja, vraćajući telo u mirnije stanje. Neke od njih su:

• vežbe disanja
• joga
• meditacija
• tai či ili čigong

Otpornost na stres može da se poveća i:

-pušenje
-prekomerna upotreba alkohola
-fizička neaktivnost
-neuravnotežena ishrana

Ovo, samo po sebi, može izazvati razvoj srčanih bolesti u nekim slučajevima. Međutim, stres takođe može biti rezultat društvenih i ekonomskih okolnosti koje dodatno utiču na zdravlje srca. Na primer, finansijska nesigurnost može izazvati stres, ali takođe može biti razlog zašto osoba ne može sebi da priušti svežu hranu ili prostor ili vreme za vežbanje. Ovo je poznato kao „faktor zbunjivanja”, jer može prikriti pravu ulogu stresa u srčanim oboljenjima. Kao rezultat toga, zdravstveni stručnjaci ponekad nazivaju stres „rizikom koji doprinosi” ili „osnovnom determinantom” srčanih bolesti.

Znaci da stres utiče na srce

Ne postoje sigurni načini da se utvrdi da li stres direktno utiče na srce. Kada su pod stresom, ljudi mogu primetiti ubrzan rad srca i povećanje krvnog pritiska, ali to ne mora da znači da postoji dugotrajna šteta. Mnogi faktori mogu uticati na broj otkucaja srca i krvni pritisak, uključujući anksioznost, druge emocije, fizičku aktivnost i još mnogo toga.

-održavanjem kontakta sa prijateljima i porodicom
-redovnim vežbanjem, jer to može smanjiti krvni pritisak i ublažiti stres
-kvalitetnim snom
-prijatnim stvarima, kao što su grupne aktivnosti ili hobiji
-izbegavanjem stimulansa, kao što je kofein

Kada treba da se obratimo lekaru

Ljudi koji misle da stres može uticati na njihovo srce, ili koji doživljavaju konstantan stres, treba da razgovaraju sa lekarom. Ponekad je ono što osoba misli da je stres zapravo anksioznost. Anksioznost je stanje koje se može lečiti, uz pomoć terapije razgovorom. Postoje i lekovi koji mogu smanjiti simptome. Simptomi anksioznosti mogu biti slični simptomima srčanog oboljenja. Na primer, napad anksioznosti može izazvati ubrzano disanje, ubrzan rad srca, mučninu i znojenje, a sve to su takođe simptomi srčanog udara.

Lekar može pomoći da se isključe ozbiljna stanja i utvrdi šta uzrokuje simptome. Međutim, ako postoji sumnja u to da osoba doživljava srčani udar, treba odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Simptomi srčanog udara mogu da budu:

-bol, stezanje ili bol u grudima
-bol koji se širi u rame, ruku, leđa, vrat ili vilicu
-mučnina, loše varenje ili bol u stomaku
-neobjašnjivo otežano disanje
-vrtoglavica ili nesvestica
-znojenje ili hladan znoj

Čak i ako se ispostavi da su simptomi anksioznosti, bolje je biti siguran i proveriti simptome.