Mišićna bol - fibromialgija

Razlog nastanka ove bolesti je nepoznat. Standardnim dijagnostičkim metodama fibromialgija se ne može dijagnosticirati. Laboratorijske analize krvi, radiografije, ehografije, i skaneri, prikazuju fiziološko stanje. Primetna je bol na dodir, ali tu već postoji neko pravilo gde se najčešće javlja. To su prednja i zadnja strana vrata, lopatična regija, ramena, kukovi, lakatni i koleni zglob. Potvrđeno je da više obolevaju žene od muškaraca, kao i da je period adolescencije najčešće vezan za nastanak ove bolesti.

Izloženost stresu predstavlja značajan razlog nastanka fibromialgije. Pitanje je gde prestaje stres i gde on dobija fizičku formu u vidu fibromialgije. Trebalo bi zamisliti nešto veoma apstraktno kao što je stres i uticaj koji on ima na fizičko telo da može da izazove tegobu u smislu fibromialgije, koja je tako konkretna.

Primećeno je da je pojava fibromialgije uvek ide sa pojavom autoimunih bolesti, koje su rezultat poremećenog imunog sistema.

U ovom trenutku, svaki peti Evropljanin ima problem fibromialgije.

Imajući u vidu da je količina simptoma koji karakterišu tu bolest velika, a da su oni međusobno nespojivi i terapija je takva. Najčešće se preporučuju sedativi i analgetici.

Terapija fibromialgije

Sistemska oboljenja zahtevaju i sistemska rešenja. Trebalo bi prvo otkloniti uzrok stresa. Naravno, to je najteži zadatak. Uzroci mogu da budu različiti i mnogobrojni, ali je bitno prepoznati šta vam najviše smeta. S obzirom na to da je kvalitet života veoma loš, puno je dnevnih obaveza, te da je način života dosta neprijatan, i da je doveo do pojave bolesti, trebalo bi svaki oboleli od fibromialgije da postane svestan sopstvenog zdravstvenog stanja i kako je do toga došlo.

Svako je u stanju, ako to želi, da promeni dosta stvari u svom životu. Ishrana bi mogla da bude redovna i zdrava. Tečnost koja se unosi u organizam bi trebalo da je zdrava, ne gazirana. Dnevni ritam bi trebalo da započne u pristojno vreme i da se završi u pristojno vreme. U komunikaciji sa ljudima bi moglo da bude malo više pažnje. Sve što je višak i neprijatno, trebalo bi odbaciti. Sa ovakvom postavkom počinjemo i proces izlečenja i drugu fazu koju prepuštate stručnjacima.

U drugoj fazi lečenja primenjuju se fizikalne procedure koje bi vas rešile bolova. Koriste se anelgetici koji se elektroforezom lokalno aplikuju (strujom se aplikuju na bolno mesto). Osim anelgezije, potrebno je reći da kompletna fizikalna medicina i aparati koji se primenjuju, u osnovi, imaju isti cilj, a to je da se prokrvi bolna regija i pomogne posrnulom metabolizmu da izbaci štetne metaboličke produkte i uzme što mu treba. U okviru fizikalne terapije primenjuju se i toplotne procedure koje prijaju telu obolelom od fibromialgije. Razlog za to je pospešivanje cirkulacije u bolnoj regiji. Pored fizikalnih procedura, primenjuje se i terapeutska masaža.

Svaki terapeut će fibromialgiju da opiše u ranoj fazi kao želatinoznu masu, a kasnije čvorić koji se nalazi u samom mišiću i oseća se pod prstima, kome nije mesto tu gde jeste i koji narušava fluidnost mišića.

Treća faza u tretmanu fibromialgije je primena kineziterapijskih procedura ili primena terapeutskih vežbi. Naravno, bilo bi veoma lepo kada bi se sve ovo kombinovalo sa plivanjem.

Kineziterapija – vežbe

Trebalo bi prvo znati: izlečenje neće doći samo tako što će drugi da vežba umesto vas. Nema čarobne pilule koja rešava problem. Kada se krene sa kineziterapijom, kompletna odgovornost za vaše zdravstveno stanje je na vama, a stručnjaci su tu da vas usmere.

U prvoj fazi kineziterapijskih procedura potrebno je raditi isključivo vežbe istezanja i mobilizacija svih zglobova.

Prvo da definišemo vežbe istezanja. Vežbe istezanja se rade u svim segmentima u maksimalnim fiziološkim normama, lagano, bez prekida u kontinuitetu. U maksimalnoj amplitudi zadržaćemo položaj nekoliko sekundi i ponoviti pokret nekoliko puta.

Ovim postižemo fiziološku amplitudu pokreta kroz mišić koji ima fiziološku fluidnost i rastegljivost.

Koliko se dugo istezanja rade, zavisi od pacijenta. Krajnji cilj je fiziološka pokretljivost svih segmenata bez boli u mišićima.

Kada se razvije automatizam ovih vežbi, ukupno trajanje vežbanja za celo telo iznosi 20 – 30 minuta.

Kada se ovo usvoji, nastavlja se sa aerobnim treningom, koji se dozira tri puta nedeljno po 20 minuta.

Vežbe istezanja se nastavljaju pre aerobnog treninga i rade se svakodnevno.

Uglavnom, bitno je da rešenje uvek postoji.

Nije lako pokrenuti se!