Koliko meseci posle druge doze su se vakcinisani zaražavali? "Nema bitne razlike između vakcina"

Međutim, razlika u obolevanju između vakcinisanih i onih koji nisu primili nijednu vakcinu i dalje je velika i kada je reč o broju zaraženih, ali i kliničkoj slici koja se razvijala.

Dosadašnja saznanja koja su obelodanjena, zasnivala su se na istraživanju koje je sprovedeno u Kragujevcu, a kojim je obuhvaćeno i više od reprezentativnog uzorka - oko 145.000 građana. A nakon prikupljanja novih podataka Nacionalni stručni komitet za imunizaciju bi trebalo da preporuči Kriznom štabu eventualno skraćivanje perioda vakcinacije, između druge i treće, takozvane buster doze.

"Na osnovu podataka koje sam u ličnoj komunikaciji dobio od profesora dr Dejana Baskića, a koji se odnose na područje koje pokriva Institut za javno zdravlje Kragujevac (oko 145.000 ljudi), u periodu praćenja od 1. jula do 1. septembra, kod potpuno vakcinisanih zaražavanje je utvrđivano u proseku oko četiri meseca nakon primanja druge doze vakcine. Treba imati na umu da se u tom periodu zarazilo oko jedan odsto vakcinisanih osoba sa tog područja, nasuprot oko 3,3 odsto nevakcinsaih", istakao je za Dušan Popadić, redovni profesor imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i član Nacionalnog stručnog komiteta za imunizaciju.

Ne uočava se bitna razlika između vakcina.

"Na ovom relativno malom broju zaraženih vakcinisanih osoba, i sa relativno kratkim periodom praćenja, ne uočava se bitna razlika u efektivnosti između različitih vakcina. Napominjem da su ovo još uvek sirovi podaci, nepotpuno statistički obrađeni", kaže on i dodaje:

"Na osnovu navedenih podataka u koje sam imao uvid, nema bitne razlike u efektivnosti između “sinofarma” i drugih vakcina. Među vakcinisanima na području koje pokriva Institut za javno zdravlje Kragujevac, “sinofarm” vakcinom je imunizovano oko 70 odsto građana, a njihov udeo među zaraženima je takođe oko 70 odsto. Još jednom napominjem da se radi o sirovim podacima i relativno kratkom periodu praćenja. Dalje, ti podaci se odnose samo na zaražene u tom periodu, bez izdvajanja pacijenata sa kliničkom slikom koja zahteva bolničko lečenje ili lečenje u jedinicama intenzivnog lečenja. Očekujem da će profesor dr Dejan Baskić uskoro saopštiti podatke koji se odnose na duži period praćenja i grupisane i prema težini kliničke slike kod zaraženih i imunizaciju različitim vakcinama. Postoje podaci iz inostranih studija i narativ da je “sinofarm vakcina manje efektivna od drugih vakcina, ali na osnovu ovih podataka to se ne može potvrditi. To ne znači da se u dužem praćenju i potpunijom statističkom obradom ta hipoteze neće potvrditi i na području Kragujevca gde je rađeno istraživanje".