Milion Srba živi na tabletama

Lekovi za smirenje, sedativi ili benzodiazepini, pripadaju grupi najkorišćenijih medikamenata u Srbiji. Vrhunac njihove „popularnosti“ zabeležen je tokom ratnih devedesetih godina, mada ih i danas veliki broj ljudi primenjuje i to bez konsultacija sa lekarom. Procenjuje se da godišnje u Srbiji milion ljudi podigne gotovo jedanaest miliona kutija ovih lekova, što na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što bez lekarskog recepta, piše „Dojče vele“.

Uprkos upozorenjima stručnjaka da upotreba medikamenata na svoju ruku može da izazove nesagledive posledice po zdravlje, veliki broj pacijenata u Srbiji kreira sopstvenu terapiju lekovima koji se u velikom broju najčešće privatnih apoteka mogu nabaviti bez recepta. Osim antibiotika, čija svojstva mnogi pacijenti poznaju u dušu, sedativi takođe relativno lako pronalaze put do ionako bogatih kućnih apoteka, uprkos strogim kriterijumima za njihovo izdavanje.

Kragujevčanka A. S. do lorazepama i antibiotika dolazi u privatnim apotekama bez lekarskog recepta: „Iako je trenutno nestašica lorazepama, u nekim apotekama može da se pronađe još poneka kutija. Moj prijatelj je specijalista opšte medicine i često mi faksimilom overi papir sa kojim odem u apoteku po lek. Smatram da će mi on prvi reći kad budem preterala i prestati da mi izlazi u susret, pa ne vidim ništa loše u tome što na ovaj način nabavljam lekove“, kaže A. S.

Posle treba lečiti i zavisnost

Lekari savetuju da bi stres i probleme trebalo prevazilaziti bez upotrebe lekova za smirenje. Posle duže upotrebe sedativa ili hipnotika za rešavanje problema sa nesanicom, lako može doći do krize koja nosi uznemirenost, što je potpuno suprotan efekat od željenog: „Pacijenti tu vrstu lekova najčešće uzimaju dugo, po nekoliko meseci pa čak i godinama. To, naravno, može da izazove određene ozbiljne probleme kao što je zavisnost od ove grupe lekova, koju kasnije naknadno treba lečiti“, kaže za DW Goran Mihajlović, direktor Psihijatrijske klinike u Kragujevcu.

U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje smatraju da trenutna potrošnja lekova za smirenje nema opravdanje. Direktor zavoda, Aleksandar Vuksanović, upozorava da prekomerno korišćenje sedativa posle kratkog vremenskog perioda dovodi do stvaranja osećaja zavisnosti kod pacijenata, a zavod u situaciju da sve više finansira tabletomaniju, umesto lečenja:

„Republički fond za zdravstveno osiguranje nema nikakve veze sa odlukom privatnih apoteka da li će neke lekove prodavati ili ne. Međutim, kod donošenja kriterijuma da li će se neki lek propisivati na račun Fonda, ko će imati pravo i u kojoj količini da ga propisuje, kao i koliko dugo, konsultuje se i sluša struka. Mi ne možemo da finansiramo nečiju tabletomaniju. Uža struka, a to je psihijatrija i neuropsihijatrija, definiše kriterijume i određuje kome je to stvarno neophodno i ti pacijenti će lek dobiti na račun fonda“, kaže Vuksanović.

Polovina lekova nepotrebno se uzima

Prema procenama stručnjaka, preko pedeset odsto lekova koji se danas slobodno primenjuju nema medicinsko opravdanje. Dodatni problem predstavlja veliki broj novih lekova na tržištu o kojima često ni sami lekari nisu tačno i pravovremeno informisani. „Na tržištu je u opticaju preko tri hiljade lekova, tako da ni zdravstvenim radnicima često nije lako da se snađu u toj šumi lekova, bez obzira što postoji puno informacija o njima. Međutim, sve informacije o lekovima često nisu potpuno tačne, pa ih je potrebno dobro probrati kako bi se došlo do pravih podataka“, kaže za DW Slobodan Janković, klinički farmakolog i profesor na kragujevačkom medicinskom fakultetu.

Prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, najveći skok u potrošnji zabeležen je u grupi H, gde su lekovi protiv gljivičnih oboljenja. Na drugom mestu su lekovi za kardiovaskularne bolesti, za kojima slede medikamenti iz grupe A, gde su lekovi za poremećaje metabolizma i insulin.

U Kragujevcu je nedavno zabeležen i najdrastičniji primer zloupotrebe prilikom propisivanja lekova. Naime, lekar, zaposlen u jednoj od ustanova primarne zdravstvene zaštite u tom gradu, pacijentu je za samo dva meseca propisao preko hiljadu lekova, između ostalog 27 kutija ranisana, 26 kutija sedativa bromazepama, 17 kutija lorazepama, 29 kutija različitih antibiotika, 24 kutije diklofena, čak osam kutija trodona, 18 kutija dovicina, 16 kutija eritromicina i 9 kutija raptena. Utvrđeno je da je ovaj lekar propisivao i medikamente iz oblasti psihijatrije, bez izveštaja specijaliste.

Foto: FreeDigitalPhotos.net