WoT – Istorijski kutak – Bitka za “Dolinu suza”

Najveća tenkovska bitka tog perioda se odigrala u “Dolini suza”, delu Golanske visoravni, gde su se tokom Jom-Kipur rata 1973. godine sukobili izraelski i sirijski tenkovi. Saznaćete u čemu su to izraelski tenkovi u tom trenutku bili superiorniji, kako neprofesionalno komandovanje može dovesti do katastrofe, ali i o junaštvu jednog čoveka koji se sam borio protiv cele armije.

Jom-Kipur rat

Foto: Wikimedia Commons

Nakon Šestodnevnog rata 1967. godine Izrael je okupirao Sinajsko poluostrvo i desnu obalu Sueckog kanala kao i Golansku visoravan na granici sa Sirijom. Njihovim arapskim komšijama to naravno nije bilo po volji i spremali su novi sukob kako bi povratili izgubljene teritorije. U oktobru 1973. godine najveći jevrejski praznik, Jom-Kipur, se poklopio sa svetim muslimanskim mesecom Ramazanom i svi su mislili da relativno spokojno mogu da praznuju. Svi osim egipatskih i sirijskih vojnih rukovodstava – oni su zanemarili praznik i baš u tom trenutku isplanirali veliku ofanzivu.

Arapske vojske, sirijska i egipatska, su po pitanju naoružanja bile opremljene uglavnom sovjetskim arsenalom, u pogledu tenkova pre svega T-54/55 i najnovijim T-62. Sa druge strane izraelska armija je uglavnom bila naoružana tenkovima sa Zapada, pre svega M48 i M60 Patton kao i britanskim Centurion tenkovima. Bitno je naglasiti da je većina izraelskih tenkova pre rata unapređena sa britanskim L7 topom od 105mm koji će se pokazati izuzetno bitnim. Ako igrate World of Tanks možete primetiti da se ovo oružije nalazi na nekoliko vrlo efektivnih tenkova – Centurion 7/1, Centurion Action X, Leopard PT A, Leopard 1, M48A1 i M60 tenkovima.

Egipatski vojnici 6. oktobra 1973. godine vrše desant preko Sueckog kanala, zauzimaju veći deo izraelske odbrambene linije i prave čvrst mostobran već prvog dana. Izraelci već 7. oktobra uzvraćaju protivnapadom svojim tenkovskim jedinicima opremljenim M60 Patton i Centurion tenkovima ali nailaze na sada dobro obučenu pešadiju sa ručnim raketnim bacačima (RPG) i novim ruskim “Maljutka” protivtenkovskim raketama. Gubici u protivnapadu su katastrofalni za Izrael a nikakav napredak na frontu nije napravljen. Kasnije u toku rata Izrael uspeva čak i da se prebaci preko Sueckog kanala i napravi dobitke teritorije u samom Egiptu ali sam početak je bio izuzetno težak za njih.

Na drugoj strani Izraela se nalazi Sirija koja želi da im se osveti za gubitak teritorije na Golanskoj visoravni. Nekoliko godina ranije predsednik Sirije postaje Hafez El Asad, otac današnjeg predsednika Bašara El Asada, koji je željan da svom narodu dokaže da ih može povesti u pobedu. Njihov plan je ambiciozan – za samo jedan dan treba napraviti takav proboj na Golanskoj visoravni da se uđe u potpunosti u severni deo Izraela.

Bitka za “Dolinu suza”

Foto: Wikimedia Commons

Prvog dana napada, 6. oktobra 1973. godine, sirijska pešadija potpomognuta sa oko 600 tenkova prelazi takozvanu ljubičastu liniju razgraničenja. Borbe traju ceo dan, izraelski tenkisti vide u daljini velike oblake prašine koje podižu sirijski tenkovi i otvaraju vatru sa velikih udaljenosti, čak 4 do 5 kilometara, kako bi pokušali na bilo koji način da zaustave njihov napredak. Međutim taman kada sirijski tenkovi dolaze u efektivan domet topova pada mrak. Sirijska vojska uspeva da pod okriljem noći zaobiđe izraelske utvrđene položaje i negde oko ponoći stižu do predgrađa Kuneitre, glavnog grada ove oblasti. U njegovoj blizini se nalazi i strateško raskršće i komandni centar izraelske vojske, Nafakh, iza koga je potpuno nebranjen put u severni Izrael. Međutim iz Damaska stiže naređenje da se stane sa napredovanjem i sačeka jutro u skladu sa originalnim planom. Sirijska vojska je procenila da će izraelskim rezervama trebati bar 24 sata da stignu do fronta i na osnovu toga vrhovna komanda ignoriše zahteve komandanata sa terena koji žele da nastave napredovanje. Hafez El Asad je napravio takav sistem kontrole gde nijedan od viših generala ne sme da mu se suprotstavi.

Foto: Wikimedia Commons

Izrael sprovodi mobilizaciju neverovatnom brzinom, 250.000 rezervista je već prvog dana spremno za borbu i oni sa svojim tenkovima stižu na front nepunih 15 sati nakon izbijanja neprijateljstava, malo posle ponoći 7. oktobra. Kako jutro svanjiva na brdima iznad Nafaka se nalaze ukopani izraelski tenkovi, tamo gde nisu bili prethodno veče kada su Sirijci stigli u ovu oblast. Tenkovi se nalaze u takozvanom “hull-down” položaju, trup je sakriven iza brda dok vire samo kupole i topovi, najbolje oklopljeni delovi, taktika koja vam je možda poznata i iz igre. Druga prednost izraelskih tenkova su britanski L7 topovi od 105mm – Centurioni mogu efektivno delovati sa odaljenosti od preko 2 kilometra dok topovi sirijskih tenkova sovjetske proizvodnje imaju efektivni domet od samo 1.500 metara. Sirijski T-54/55 i T-62 kreću u napad po unapred dogovorenoj dinamici ali ih u dolini dočekuje salva za salvom granata. Veliki broj tenkova biva uništen ili onesposobljen u prvim napadima. Izraelski tenkisti svedoče o tome kako su samo pucali i pucali, veliki broj njih pogađajući i po 20 i više neprijateljskih tenkova u toku borbe.

Foto: Wikimedia Commons

Neverovatno ali istu taktiku Hafez El Asad i njegovi generali ponavljaju i 8. i 9. oktobra sa istim rezultatom – velikim brojem uništenih sirijskih tenkova. U jednom momentu šalju čak i dodatno pojačanje od 600 tenkova iz rezerve ali rezultat se ne menja, bez obzira na hrabrost i sposobnost sirijskih tenkovskih posada. Do 10. oktobra se bitka za “Dolinu suza”, kako je kasnije dobila naziv ova regija Golanske visoravni, je gotova, Sirijska vojska se povlači na početne položaje a Izrael preuzima inicijativu na ovom delu fronta. Procena je da je Sirija izgubila izmedju 260 i 300 tenkova u ovoj borbi naspram 60 do 80 koliko je izgubio Izrael.

Sam protiv svih

Foto: Wikimedia Commons

Uporedo sa pričom o “Dolini suza” ide i priča o tada dvadesetjednogodišnjem tenkisti poručniku Zviki Gringoldu koga rat zatiče kod kuće na odsustvu. Čim je čuo za izbijanje neprijateljstava uspeva da auto stopom stigne do Nafaka ali nema slobodnih tenkova pa odlučuje da pomaže oko ranjenika. Oko 21 časova 6. oktobra dva Centurion tenka su popravljena i Gringold preuzima komandu nad njima dok ga u šali komandant naziva “operativna grupa Zvika”. Već u prvom sukobu uspevaju da zaustave celu sirijsku oklopnu kolonu. Ipak njegov tenk je teško oštećen a on preuzima komandu nad drugim, poslavši kolege da vrate tenk na popravku. Kasnije te večeri mu se pripaja grupa od osam tenkova pod komandom jednog potpukovnika i nakon što im Zvika objašnjava situaciju kreću u protivnapad. Međutim sirijske snage uspevaju da oštete nekoliko tenkova, Gringoldov vozač gine, potpukovnik je teško ranjen Gringold zadobija opekotine pošto mu se uniforma zapalila. Opet naređuje saborcima da se povuku dok on ostaje u drugom tenku.

Tokom narednih 20 sati Gringold neprekindo uspeva da pokaže inicijativu i zaustavi različite sirijske proboje, pri čemu je još nekoliko puta morao da promeni tenk i više puta biva lakše ranjen. U jednom trenutku ostaje sam na grebenu konstantno menjajući položaj kako bi uverio neprijatelja da se pred njim nalazi mnogo veća formacija. Njegovi nadređeni ga preko radio veze pitaju o situaciji ali plašeći se da Sirijci prisluškuju njihove komunikacije Zvika odgovara samo sa “situacija je teška, pošaljite pojačanje”. Ipak situacija je teška na celom frontu a u tom trenutku čak i njegov komandir veruje da se “operativna grupa Zvika” sastoji bar od čete tenkova dok je u stvarnosti Zvika sam sa svojim tenkom!

Kada pojačanje konačno stiže do Gringolda predveče 7. oktobra on izlazi iz svog tenka, salutira komandantu i pada na zemlju s komentarom “ne mogu više”. Međutim dok su njega vozili u bolnicu bilo je očigledno da je sirijska ofanziva zaustavljena.

Posle više od 30 sati neprekidne akcije Gringold je po sopstvenom priznanju uništio ili onesposobio oko 20 neprijateljskih tenkova a neki izvori govore i o celih 40. Nakon rata je dobio najveće odlikovanje u Izraelu, Medalju za hrabrost. Danas je gradonačelnik jednog malog grada na jugu Izraela i često drži predavanja u zemlji i inostranstvu deci u školama o svom učešću u Jom-Kipur ratu.

Pouke rata

Ovde govorimo o istorijskim činjenicama ali ako bolje pogledamo mnoge pouka ovog rata mogu da se primene i na igru World of Tanks – ne napadajte po svaku cenu, nije dobro napadati Centuriona koji je “hull-down” na uzvišenoj poziciji sa L7 topom i na kraju ako ste već napravili veći proboj nikako nemojte stajati!

Miloš Hetlerović

Izvori:

Wikipedia:
Zvika Greengold
Valley of Tears

Youtube:
Dokumentarni film The War in October

Izvor: klanrur.rs