Bežičnim internetom protiv cunamija

Cunami se definiše kao serija talasa koja nastaje usled poremećaja vodenog stuba, odnosno vertikalnog kretanja vodene mase i obično je izazvan nekom podvodnom aktivnošću poput zemljotresa.

Ispitivanja koje naučnici trenutno vrše, trebalo bi da im olakšaju način na koji će predvideti dolazak razarajućih talasa, unaprede sistem upozorenja i tako na vreme krenu u eventualno zbrinjavanje ugroženog stanovništva.

Krajnji cilj je stvaranje pouzdanog načina i uspostavljanje standarda u podvodnim komunikacijama, interakciju i olakšavanje distribucije i deljenje informacija o tome kakve se promene dešavaju na velikim dubinama.

Za razliku od standardne w-fi mreže, koja koristi radio veze, podvodna tehnologija koju testiraju za svoj rad koristi zvučne talase.

Radio talasi su sposobni da prodiru kroz vodu, ali uz ograničen domet i stabilnost, dok zvučni talasi obezbeđuju bolje mogućnosti - što je delimično potvrđeno uz pomoć mnogih vodenih stvorenja - poput kitova i i delfina.

Podvodna bežična komunikacija je moguća od pre izvesnog vremena, ali je problem u tome što različite organizacije koriste odvojene sisteme, pa je kominikacija između njih otežana.

Neke organizacije koriste, na primer, akustične talase sa dna mora koje šalju na bove koje se nalaze na površini mora, ali zbog razlike u infrastrukturi ove podatke je nemoguće brzo proslediti i podeliti sa onima koje recimo prikuplja mornarica.

Zbog toga se tim sa univerziteta u Bafalu prihvatio posla stvaranja profesionalnog standarda koji bi omogućio laku i nesmetanu komunkaciju i deljenje informacija o tome šta se dešava ispod površine vode.

"Jedinstvena bežična mreža će biti u stanju da nas snabdeva podacima koje ćemo moći da analiziramo praktično istog trenutka kada ih dobijemo, u relanom vremenu, a rezultatima će nakon toga moći da pristupi bukvalno svako sa nekim pametnim telefonom ili kompjuterom, što je izuzetno važno u trenutku kada počinje cunami ili neka druga katastrofa, i sigurno će pomoći da se spasu životi ugroženih ljudi" smatra Tomazo Melodija, rukovodilac istraživanja.

Poslednje istraživanje obavljeno je na jezeru Iri u Bafalu, kada je istraživački tim u vodu ispustio dva senzora-predajnika od 18 kilograma, preko kojih su bili sposobni da informacije šalju laptopom.

U budućnosti, naučnici se nadaju da će ovakvi senzori moći da otkriju i rešavaju i neke probleme zagađenja životne sredine, a jedinstvenim sistemom komunkacije svakako će biti moguće brže i lakše skupljanje podataka sa raznih izvora, a njihovom kombinacijom i analizom doći do efikasnijih rezultata.