Troje je gužva!?

Kratak odgovor bi glasio - da. Sasvim je logično da u tržišnoj utakmici tri takmičara dođe do obaranja cena, ponude novih usluga (osnovnih i dodatnih, tzv. value added) i specijalnih ponuda za privlačenje novih, odnosno zadržavanje trenutnih korisnika...

Na brzinu bi se moglo zaključiti i suprotno. Dva operatora koji funkcionišu više godina se okupili veliki broj korisnika, cene i dijapazon njihovih usluga su dovoljni za većinu potreba i što bi se treći operator tu gurao... Za njega to predstavlja problem (i izazov) osvajanja korisnika koji već koriste mobilne telefone (teško da će "uloviti" nekoga ko već nema bar jedan telefon), a za korisnike stres (barem u mom slučaju) obaveštavanja velikog broja ljudi o promeni telefonskog broja. No i pored realno razumnih razloga protiv, Srbiji je potreban treći operator mobilne telefonije.

Iako je teško zaključiti kakvi su planovi Telenora na duže staze, odnosno kakvi bi bili da treći operator ne dolazi, njihov trenutni rad sugeriše da na našem tržištu postoji, ako ništa drugo, prećutni dogovor o stabilnom (čitati kao praktično nepromenljivom) nivou cena za usluge mobilne telefonije.

Prepaid korisnici kod Telenora mogu odabrati samo jedan paket (Standard) koji je skoro identičan MTS-ovom paketu NETI. MTS ima još dva simpatična paketa za one koji puno kucaju poruke ili puno razgovaraju, pa tu ima delimičnu bolju ponudu. Ipak to nije dovoljno da se kaže da je odnos dveju kompanija zaista konkurentski.

Ako se pogledaju postpaid tarifni paketi Bel (MTS) i Pro (Telenor) vide se u većoj meri identične ponude, kako po pitanju besplatnih razgovora i poruka, tako i po pitanju cena kada se taj besplatni deo potroši. Manja je razlika u dijapazonu paketa gde MTS ima dva paketa više.

Treći segment gde ih je realno porediti su usluge namenjene firmama. Oba operatora nude, opet, manje više identične pakete Biznet (MTS) i Biznis (Telenor), za kreiranje poslovnih mreža sa 5 ili više telefona unutar firme. I cene razgovora su opet manje više iste. Telenor ima jedan paket više, a MTS ima u dva najobminija paketa (po broju telefona uključenih u poslovnu mrežu) niske cene poziva ka fiksnoj telefoniji što je direktna prednost povezanosti sa Telekomom Srbija.

Jedan od zaključaka bi mogao biti da je Telenor takvo stanje zatekao po kupovini Mobija 63 i da rešavajući druge probleme nije stigao do toga da redefiniše usluge i cene kako bi podstakao korisnike da pređu kod njega. Da je Telenor ipak obratio pažnju na svoje usluge pokazuje ponuda jeftinih mobilnih telefona uz postpaid ugovore. Što upućuje na drugi zaključak - između MTS-a i Telenora postoji nekakav dogovor o nivou cena koje su takve da razlike između usluga dva operatora praktično ne postoje.

Takva situacija nije u interesu korisnika usluga (građana i preduzeća), tržišta, pa samim tim i države. Zato se nadam da će osim što je preuzeo dokumentaciju, Mobilkom Austrija zaista i ući na naše tržište i da tom prilikom neće prihvatiti isti "dogovor" o nivou cena koji trenutno važi. Drugim rečima, nadam se da će njihov ulazak na naše tržište dovesti do pada cena. Nadam se i da će domaća antimonopolska komisija (kako god se formalno zvala) pratiti situaciju u tom segmentu i izreći odgovarajuće mere, te da će to uticati da nastane prava tržišna utakmica u kojoj će svi imati iste uslove. Pri tom mislim najpre na odnos mobilnih operatora i fiksne telefonske mreže...

Ako sve bude prošlo kako se nadam, već naredne godine mogli bismo imati nešto liberalnije tržište mobilnih komunikacija. A potom bismo mogli dočekati i neke nove usluge, razdvajanje Telekoma Srbija u više kompanija posvećenih različitim tipovima usluga, ulazak novih operatora fiksne telefonije... Pa čak i, kako god to neverovatno zvučalo, mogućnost da promenite operatora a zadržite isti telefonski broj (uključujući i prefiks)!