Jagodna polja - drugi deo

Da i posle diplome, učiti nije zgoreg, dokaz je i laki letnji koktel koji mi je prijatelj servirao kad sam stigao i od koga se nisam razdvajao ceo dan. Zove se Pimm's, ima tu i alkoholnog ekstrakta, gazirane limunade, mente, limete, pomorandže... Bole (Milan Bošković) nije fasciniran, ali Traubisoda je u mom srcu konačno dobila partnera.

Upoznali su me sa najboljim engleskim igračem golfa svih vremena, kao i sa višestrukim olimpijskim šampionom u veslanju. Između ta dva upoznavanja, još dvaput sam se "upoznao" sa Pimmsom.

Jagode sam ukrstio sa čokoladnim kremom, odličan hibrid i uputio se ka Centralnom terenu, gde se Dinara mučila sa Sabinom. Sunce je bespoštedno udaralo ka odlično opremljenoj publici, koja je odvažno prkosila suncobranima, šeširićima i maramicama i aplauzima podržavala svaki uspešan potez dveju devojaka.

Ispred mene su sedele dve Ruskinje, koje su aplaudirale i kada to nije nužno. Nije bilo baš prijatno gledati ih, kako oduševljeno reaguju, svaki put kada bi Sabine "pogodila" aut ili mrežu.

Kasnije smo se upoznali sa Anri Lekontom, jednim od idola mog odrastanja, pričao nam je kako ogroman novac i važnost pobede sprečava tenisere da budu pop zvezde, kako je bilo u njegovo vreme. Kaže da je Nole zbog svoga duha, na pravom putu da to postane.

Nestrpljivo sam čekao Zimonjića i Zemunca (Nestora), kojima ovde očigledno mogu da pariraju samo braća Brajan.

Na putu kući, singapursku koleginicu je zanimalo, što smo toliko jaki u tenisu. "Objasnićemo ti u nedelju popodne", pomislih, ali se ne usudih da izgovorim.

Propustio sam Reginu Spektor i Big Star, sočno sam opsovao kada sam shvatio da ovde neću gledati "Bruna". Obukao sam majicu "Kazahstan" i krenuo u grad...