Siner se nije ogrešio o Đokovića – i nas

Najbolja četiri igrača plasirala su se u polufinale Završnog mastersa, koje se igra u Torinu, gde se i mi, po prvi put, nalazimo.

Kalkulacije i specifičnost grupne faze ovog turnira mogla je da nam pokvari planove. Meni, mojim kolegama, Novaku Đokoviću.

Drama u kojoj su glavne uloge imali Janik Siner i Holger Rune okončana je pobedom Italijana, koji je u narednu fazu "povukao" i Novaka.

Sudar novog pulena Borisa Bekera i miljenika domaće publike odigravao se u vreme kada smo kolege i ja već uveliko bili u putu.

Novak na treningu dan nakon što je "preživeo"

Naravno da tenis nije samo Đoković, ali kada smo već "zapucali" na toliki put, bilo bi lepo da vidimo makar jedan meč trenutno najboljeg na svetu.

Siner je u spomenuti duel sa Dancem ušao odlično, počistio ga u prvom setu (6:2), da bi se u drugom Rune vratio, podigao nivo igre i naposletku uzvratio sa 7:5.

Već su krenuli da se javljaju flešbekovi na onaj prolećni duel ove dvojice u Monte Karlu, kada je rezultat posle dva seta bio maltene ovakav i kada je Rune naposletku slavio posle preokreta.

Nije da nije bio blizu ni ovoga puta. U osmom gemu odlučujućeg seta je imao brejk loptu, nije je iskoristio i kazna je stigla već u sledećem, za olakšanje svih nas.

Ne treba preterivati i dizati Sinera u nebesa za ono što je uradio. Igrao je on tu pre svega za sebe, novih 200 poena, skoro 400.000 dolara, ali i prestiž, pošto je od Runea izgubio u jedina dva međusobna susreta.

Pomoæni teren tik uz glavni

Sa druge strane, Sineru bi poštenje moglo na kraju da dođe i glave. Do polufinala je pogurao Đokovića, šestostrukog osvajača turnira, sa kojim bi mogao da se sastane u meču za trofej.

Već su igrali u grupi pre nekoliko dana. Priredili su pravi spektakl, u kojem je posle tri seta slavio Italijan, nanevši tako prvi poraz srpskom teniseru u četvrtom međusobnom duelu.

Teško je Novaka pobediti i jednom, a kamoli dva puta u tako kratkom vremenskom periodu.

Ne treba žuriti i najavljivati ovaj novi njihov meč, pošto Sinera od 14.30 očekuje Medvedev, a Đokovića od 21.00 ni manje ni više nego Alkaras.

Ali svakako možemo pričati o tome, pa makar stidljivo, kako nije isključeno da na kraju, u jednom trenutku otpisani Novak, dođe do rekordne titule preko čoveka koji mu je pomogao da uopšte ostane u Torinu.

Jedan od hodnika u "podrumu" hale

Ovakav scenario zasigurno ne bi želela publika u "Pala Alpituru", dvorani u kojoj se od 2021. održava završni turnir.

Malo više od 1.100 pređenih kilometara, oko 13 sati, brzo se zaboravlja kada dođete u ovo zdanje izgrađeno za Zimske olimpijske igre 2006. godine.

Zaista deluje moćno, kako sa spoljašnje strane, tako i enterijer same hale, napravljeno po futurističkom principu, u obliku paralelopipeda.

Ono što ostavlja naročit i zapravo najveći utisak kada ste u samoj hali jeste audio-vizuelni momenat.

Zamračeno je sve oko terena, koji je plave boje, ali se na momente, uglavnom posle spektakularnih i lepih poena, uključuju svetla koja od celokupne slike prave sjajan doživljaj.

Promotivni poster ispred dvorane

Pošto govorimo o najvećoj hali u Italiji, kapaciteta većeg od 15.000 mesta, ne treba da čudi što sve deluje impozantno.

Za navijače, što je najvažnije, i te kako praktično, ali za osoblje, organizaciju, pa i za nas novinare – i ne baš.

"Pala Alpitur" ima četiri nivoa, od čega dva ispod zemlje, gde se upravo i nalaze prostorije kojima navijači nemaju pristup.

Mreža hodnika, od kojih neki ne vode nikuda, mnogo vrata, liftova čine da prvi utisak, sa ove poslovne strane gledano, ne bude baš toliko sjajan.

Medija centar je pristojan, ali i skroman u neku ruku – ne može da se meri sa onima na Grend slemovima.

Pala Alpitur posle meèa Alkarasa i Medvedeva

Pristup novinarskoj loži odličan, što se ne bi moglo reći i za pogled koji se pruža na teren odozgo, pošto smo smešteni u tzv. golubarniku.

Volonteri i ljudi iz organizacije se trude, ali jezička barijera i nedovoljno dobro poznavanje hale, otežava nalaženje onoga što vam treba.

Interesantno je i da nema, ili bar mi nismo mogli da nađemo, zvanične prodavnice sa suvenirima i ostalim sitnicama sa obeležjima turnira.

To očigledno ne smeta navijačima da tokom cele sedmice u velikom broju popunjavaju tribine dvorane.

Takvo interesovanje, pa čak i za dubl mečeve, ne sreće se baš svuda i moglo bi da bude jedan od faktora da Torino i posle 2025, do kada je potpisan ugovor, bude domaćin Završnog mastersa.