Košmar na javi

Kada pomislite da je dno dovoljno duboko da ga nikada ne dotaknete, desi se prethodna noć koja dokazuje suprotno.

Sve što je u četvrtak uveče moglo loše da se dogodi po crno-bele, jeste se desilo. Eliminacija iz kvalifikacija za Ligu Evrope je sama po sebi bolna, ali sva ostala prateća dešavanja nedvosmisleno pokazuju u kakvom se rasulu klub nalazi.

Da krenemo redom...

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Navijači su jednoglasno pokazali šta misle o aktuelnoj situaciji i daleko pre početka su pogrdno skandirali prema predsedniku Miloradu Vučeliću i pogotovo generalnom direktoru Milošu Vazuri. Oni nisu previše brigali, već su ispred sebe imali postavljen "živi zid“ od dece koja su na taj način, ni kriva ni dužna, sprečavala da ispred lože na Zapadu dođe do veće eskalacije.

Preko puta, na dve lokacije na istočnoj tribini i sami su navijači stradali, i to od policijske palice, a na kraju su ih "prodali“ i igrači koji su doživeli još jedan u nizu sramotnih poraza koje će istorija pamtiti.

Paradoksalno, tek nakon poslednjeg sudijskog zvižduka nastao je opšti haos u Humskoj. Počev od zaletanja bivšeg reprezentativca Srbije i defanzivca Crvene zvezde Nenada Tomovića ka jednom od fotoreporteru i udaranja istog, zbog čega je istog momenta zaslužio prekršajnu prijavu po službenoj dužnosti zbog napada na zvanično lice. Ma šta on pre toga njemu govorio ili ne...

Za to vreme, čelnici kluba su iz svečane lože na Zapadu mirno odšetali, kao posle pobede nad Lučanima rezultatom 2:0 i po ko zna koji put su se sakrili iza trenera i njega okrivili za stanje u klubu. Ilija Stolica je dobio otkaz i odšetao iz Humske posramljeno i žrtvovano.

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Na drugoj strani stadiona, dešavalo se nešto što u Humskoj nije viđeno još od čuvenog skidanja kapitenske trake Marku Šćepoviću od strane nekadašnjeg vođe "grobara“ Miloša Radisavljevića Kimija.

Verujte na reč da je bilo mnogo gore od toga, jer je punih 20 minuta, a možda i jače trajalo postrojavanje i doslovno blamiranje igrača Partizana. Nisu smeli da odu sa atletske staze, već su morali da trpe "ribanje“ sa južne tribine, a na kraju čak i da se skinu goli do kože i predaju im dresove.

Krajnje mizerno izgledala je scena gde se od igrača očekivalo da pred svima pevaju "Uprava napolje“, a oni su to, gle čuda, odbili. Nije bio mali broj vilica u novinarskoj loži koji su u neverici posmatrali užasne događaje kako se nižu.

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Povrh svega, Ilija Stolica postao je jedan od najgorih trenera u istoriji Partizana, budući da je na klupi proveo samo šest utakmica i ima svega jedan trijumf, uz pet neuspeha (da, to jesu remiji sa Radničkim, TSC-om i poslednji sa AEK-om) usled kojih je Partizan ostao i bez titule i bez Lige Evrope.

Ne, tu nije bio kraj, već je poslovično samouverena Biljana Obradović, u svojstvu portparola kluba, ovog puta vidno zbunjena i pomalo stidljivo saopštila novinarima da Partizanove pres konferencije posle UEFA utakmice – neće biti.

Izgledalo je kao da više nikoga u pres sali stadiona u Humskoj nije zanimalo da li će UEFA zbog toga reagovati i kazniti klub, jer je svejedno, raspada se na svim nivoima i to više niko ne može da zaustavi.

Šta dalje?

Trener je platio mizeran ceh, pokupio se i otišao bez pozdrava. Iako u njegovom radu prethodna dva meseca ima velikog udela u lošim rezultatima, daleko od toga da je Ilija Stolica jedini krivac za ovakvo stanje.

Pravi se nalaze u odelima i cipelama u svečanoj loži i uvek se skrivaju iza svakog prethodnog šefa struke, a jednog od njih pokušavaju svim silama sada da privole da se vrati.

Vrlo je diskutabilno da li bi Savo Milošević mogao bilo šta da doprinese u ovoj situaciji, tim pre jer je iz jedne takve i pobegao pre tačno dve godine. Najbolje rezultate beležio je dok je kraj sebe imao tandem Milan Đuričić-Ivan Cvetković, a popularnog "Đumija“, nažalost, više nema.

Foto: StarSport/Srðan Stevanoviæ

Uostalom, klub je daleko od te 2019. kada je omladinska škola svakog leta nedrila mnogo više talenata, naspram sadašnje situacije, gde niko od klinaca ne želi da bude deo onog košmara od sinoć i da mu se navijači unose u lice i prevaspitavaju ga na atletskoj stazi.

Da li bi sada neki Natho, Sadik ili Asano želeli da dođu i to dožive posle karijera u CSKA, Romi ili Bundesligi. Dovoljno je videti izraz lica Fusenija Dijabatea na kome se jasno moglo videti dok predaje dres navijaču sa šipke: "Gde sam ja došao, a bio sam u Lesteru...“

Klub je srozan na svim nivoima i dok se ne promeni rukovodeća sprega Vučelić-Vazura boljitka za Partizan neće biti, to je sada valjda svima jasno.

Tako da, što bi rekli u poznatom srpskom filmu:

"Da se ne ljubimo...“

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Obzirom na sva dešavanja prethodne noći u Humskoj, nije bilo prostora za standardan B92.net skener, pa vam zato sada donosimo pojedinačne ocene Partizanovih igrača u ovom susretu, kao i sada već bivšeg trenera crno-belih.

Golman i odbrana:

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Aleksandar Popović – Praktično bez posla u prvom poluvremenu, a u drugom je primio dva gola iz dva pokušaja koja su otišla ka njegovoj mreži. Mada, mora se priznati da nije mogao mnogo toga da učini pored nespretnog Markovića i ukopanog Vujačića.

Aleksandar Filipović – Delovao je bolje nego u prvom meču, ali mu se mora pripisati loša markacija igrača koji je poslao loptu na peterac kod prvog gola Kiprana. U napadu je bio gotovo neupotrebljiv.

Svetozar Marković – Saničanin, Marković, Vujačić... Svejedno je, Partizanova odbrana je sramotno šuplja. U prvom delu AEK nije bio preterano zainteresovan da pritisne poslednju liniju Partizana, što je uspavalo letošnjeg novajliju iz Olimpijakosa, pa je kasnio za dva koraka u prvoj ozbiljnom napadu rivala u drugom poluvremenu i o je rezultovalo nespretnim autogolom koji je pokrenuo lavinu loših stvari za Partizan.

Igor Vujačić – Uz dužno poštovanje za njegovu borbenost i energiju koju pokazuje, ona nije dovoljna za ovaj nivo fudbala. Bez obzira što AEK nije evropski krem, on ovu brzinu ne može da isprati. Njegova limitiranost najbolje se mogla videti kod drugog gola Kiprana kada ga je Faraž običao kao čunj na treningu.

Slobodan Urošević – Nije on igrač koji bi sam mogao bilo šta da promeni, pa se tako još jednom uklopio u crnilo (ne sivilo) celog tima. Na kraju je morao da trpi maltretiranje navijača sa južne tribine, pa čak i uđe u klinč sa jednim od njih.

Vezni red:

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Ljubomir Fejsa – Ako je tačno da je igrao rovit i bez treninga, to se ceni, ali lopte unazad koje su nervirale navijače svakako nisu pohvalne. Njegov efekat dok je na terenu nije onakav kakav se očekuje. Naprotiv, nije ni izbliza onaj stameni Fejsa koji je nosio sredinu Benfike, Olimpijakosa...

Patrik Andrade – Poseduje energiju i želju da jako uđe u svaki duel, ali često tu snagu ne kanališe na pravi način. Prečesto deluje izgubljeno na terenu kao da ne zna šta mu je zadatak. Njegov pogrešan pas na 30 metara od gola negde na isteku pola sata igre mogao je skupo da košta crno-bele. Ni u 72. minutu nije bio ništa bolji kada je imao potpuno samog Gomeša na ziceru. Od paketa koji je Ivica Iliev najavljivao Partizan nije dobio ništa.

Bibars Natho – Njegov je zadatak bio da Partizanov vezni red, uz sav posed koji je na poklon dobio od Kiprana u prvom delu, bude brži i konkretniji, ali to ni ove večeri nije bio slučaj. Može se reći da su se saigrači lošije otvarali, ali isto tako ni Izraelac nije ničim doprineo da Partizan bude opasan u poslednjoj trećini.

Napad:

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Fuseni Dijabate – Od početka se videlo da je fudbalski pismen igrač, a ove večeri je konačno to pokazao, posebno kod drugog gola Partizana, kada je lažnjakom u stilu Dušana Tadića pripremio novi gol Gomešu. Uvek gleda da loptu gura napred i to ga čini opasnim. Čak se često vraćao gotovo na bekovsku poziciju da pomogne Filipoviću. Uz za nijansu bolju fizičku spremu sigurno će imati još veći kontinuitet i biti retko pogođeno pojačanje za crno-bele.

Kvinsi Menig – Prečesto u ofsajdu, premalo u iole ozbiljnijoj situaciji da ugrozi rivala. U 75. minutu nije imao sreće i pogodio je stativu, ali istini za volju, to nije bio ni izbliza dobar udarac.

Rikardo Gomeš – Konačno je proradio, baš kada je bilo potrebno. Zicer koji mu je u 24. minutu priredio Dijabate je realizovao vrlo sigurno i precizno, što se od njega očekuje. Zato je u 54. pokazao klasu za ovaj nivo fudbala fantastičnim skokom, kojim mu se vratilo za prečku iz prvog susreta. Ali, šta to vredi kada je ostatak tima, izuzev Dijabatea, bio daleko od tog nivoa.

Izmene:

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Nemanja Jović (od 64. minuta) – Možda je vreme da se u Partizanu prihvati činjenica da on nije igrač koji bi Partizanu mogao bilo šta da donese u budućnosti. Svaki pokušaj da bilo šta promeni na terenu unapred je bio osuđen na propast, jer i osrednji igrači AEK-a bili su prebrzi za svaki njegov prodor.

Aleksandar Lutovac (od 79. minuta) – Njegov ulazak u igru umesto Meniga pokazuje ništa drugo nego da je Partizan ozbiljno limitiran tim, bez ikakve pomoći sa klupe.

Samed Baždar (od 84. minuta) – Premalo na terenu da bi bio ocenjen.

Trener:

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Ilija Stolica – Mnoge loše stvari odavno nisu viđene u Humskoj, ali da se Partizan povuče pri 1:0, odnosno ukupnom rezultatu 2:2, a da se njegovi igrači valjaju po travi i zadržavaju vreme protiv tima kakav je AEK, to je, jednom rečju – sramota. Stolica ni po čemu nije pokazao da dobro radi svoj posao, a vreme koje je tražio da bi se istakao, u Partizanu nikada ne bi dočekao. Otkaz je bio očekivana stvar, iako se i po njegovoj izjavi posle meča moglo naslutiti da bi nastavio da radi isto kao i do sada jer, pazite sada: „nije poraz, nego remi“. Odlazi u istoriju kao jedan od najgorih koji je sedeo na crno-beloj klupi.

Autor – Stefan Smuđa

Sramotne scene u Humskoj 1 #partizan

📸📸📸📸@Starsportphoto pic.twitter.com/nBFGw6EShq

— B92 Sport (@b92sport) August 12, 2022