Na današnji dan, 11. septembar

1524 - Rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar, vođa renesansne pesničke grupe "Plejada". Francusku poeziju obogatio je raznolikošću pesničkih oblika. U vreme religioznih ratova u Francuskoj digao je glas u odbranu otadžbine u "Besedi o bedi ovog vremena". Dela: zbirke pesama "Ode", "Ljubavi", "Himne", "Elegije", ep "Fransijada" (nedovršen).

1733 - Umro je francuski kompozitor i orguljaš Fransoa Kupren, centralna ličnost muzičkog života Pariza početkom 18. veka. Bio je dvorski klavsenista i muzički učitelj dece kralja Luja XIV. Napisao je metodiku "Umetnost sviranja na klavsenu" i značajan je kao kompozitor programskih klavsenskih svita u rokoko stilu. 1830 - Proglašena je republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.

1855 - Opsada Sevastopolja, najveća operacija u Krimskom ratu, okončana je pošto su trupe Britanije, Francuske, i Pijemonta (Kraljevina Sardinija) zauzele ključnu rusku crnomorsku pomorsku bazu.

1862 - Rođen je američki pisac Vilijam Sidni Porter, poznat kao O. Henri, tvorac specifičnog žanra kratke humoristične i blago ironične priče s neočekivanim završetkom. Objavio je oko 600 priča u 11 knjiga, mahom o životu stanovnika Njujorka.

1880 - Rođen je Dobrica Milutinović, veliki srpski romantičarski pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog temperamenta. Bio je prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka i sa ogromnim uspehom igrao je niz uloga kako klasičnog tako i nacionalnog pozorišnog repertora. U Beograd je došao 1898. na poziv upravnika Narodnog pozorišta Branislava Nušića. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije su 1980. u saradnji sa Zlatarom Majdanpek ustanovili "prsten Dobrice Milutinovića", nagradu za glumačko životno delo.

1885 - Rođen je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens. Zainteresovan za primitivne religije, misticizam, seksualnost, bio je neprijateljski raspoložen prema puritanizmu, tehnicizmu, društvenim konvencijama. Skandalizovao je savremenike opisima seksualnosti. Dela: romani "Beli paun", "Sinovi i ljubavnici", "Ljubavnik ledi Četerli", "Zaljubljene žene", "Duga", priče "Pruski oficir", "Engleska, moja Engleska", "Žena koja je odjahala", eseji "Psihoanaliza i nesvesno", "Pokreti u evropskoj istoriji", "Studije o klasičnoj američkoj književnosti", "Pornografija i opscenost", "Apokalipsa", pesme "Ljubavne i druge pesme", "Amores", "Kornjače", "Ptice, zveri i cveće".

1887 - Rođena je Nadežda Spasojević, prva Srpkinja stručni pedijatar. Medicinu je studirala u Petrogradu a u Parizu je specijalizovala pedijatriju. U Beogradu je osnovala savetovalište za majke i dispanzer za odojčad. Bila je nastavnik u Babičkoj školi u Beogradu. Napisala je više knjiga iz oblasti pedijatrije.

1917 - Rođen je Ferdinand Markos, koji je 22 godine vladao Filipinima. U Drugom svetskom ratu bio je gerilac antijapanskog pokreta otpora, 1959. postao je predsednik Senata a 1965. nadmoćnom većinom izabran je za šefa države. U početku popularan, zbog uspešne privredne politike, ponovo je izabran 1969. Usledila je međutim kriza, između ostalog zbog prokomunističkih i islamskih gerilskih pokreta. Krajem drugog mandata, u septembru 1972. uveo je vanredno stanje i uz podršku SAD ostao na vlasti. Zbačen je 1986. na talasu opšteg revolta. Umro je kao izgnanik na Havajima 1989.

1921 - U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca je osnovan nacionalni atletski savez.

1922 - Proglašen je britanski mandat nad Palestinom, a kao reakciju na ovaj čin Arapi su objavili dan žalosti.

1940 - Umro je Milan Jovanović Batut, srpski lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima a medicinu u Beču. Bavio se zdravstvenim prosvećivanjem i veliki deo života je posvetio modernizovanju srpskog saniteta. Uporno se borio i za osnivanje Medicinskog fakulteta, što mu je uspelo 1919. posle više decenija polemika i priprema. Objavio je veliki broj radova, posebno iz oblasti zdravstvenog prosvećivanja. Izdavao je i uređivao časopise: "Zdravlje" (Sombor i docnije Beograd) i "Narodno zdravlje" (dodatak lista "Srpski arhiv").

1941 - Posle napada nemačkih podmornica na američke brodove, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Frenklin Ruzvelt naredio je otvaranje vatre na sve brodove zemalja "Sila osovine", čime je prekinuo politiku izolacionizma u Drugom svetskom ratu. SAD su ušle u rat nakon što je Japan 7. decembra 1941. napao Perl Harbur.

1948 - Umro je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana. S Mahatmom Gandijem i Džavaharlalom Nehruom borio se za nezavisnost Indije od Britanije, ali je insistirao na stvaranju posebne države za indijske muslimane. Britanija je 1947. priznala nezavisnost Indije i Pakistana. Od Pakistana se docnije 1971. izdvojio istočni deo, današnji Bangladeš.

1971 - Umro je sovjetski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964. upamćen po raskidu sa staljinističkim nasleđem. Posle smrti Staljina 1953. postao je prvi sekretar partijskog Centralnog komiteta, a sovjetski predsednik vlade 1958. Potpisao je 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kada su normalizovani odnosi Jugoslavije i Sovjetskog Saveza posle perioda Informbiroa. Na 20. partijskom kongresu podneo je referat "O kultu ličnosti i njegovim posledicama" i započeo proces odbacivanja Staljinovog nasleđa. Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije smenio ga je oktobra 1964. sa svih funkcija.

1973 - Predsednik Čilea Salvador Aljende ubijen je u vojnom udaru, koji je uz pomoć SAD organizovao general Augusto Pinoče. Prema zvaničnoj verziji reč je o samoubistvu. Aljende, lekar psihijatar po profesiji, osnovao je Socijalističku partiju Čilea i 1970. postao prvi marksista u zapadnoj hemisferi koji je dobio predsedničke izbore, izazvavši veliko uznemirenje Vašingtona. Direktor CIA Vilijam Kolbi docnije je priznao da je "u tu svrhu (obaranje Aljendea) utrošeno osam miliona dolara".

1989 - Mađarska je donela odluku da potpuno otvori granicu prema Austriji, čime je dopustila odlazak hiljadama građana Istočne Nemačke. Prethodno je, počev od 27. juna, bio dozvoljen odlazak više grupa. Masovni egzodus izazvaće pad Berlinskog zida i kasnije ujedinjenje Nemačke.

1991 - Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov najavio je odlazak sovjetskih vojnika sa Kube.

1995 - Hiljade demonstranata protestovalo je u Parizu zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku, u Francuskoj Polineziji na atolu Mururoa.

1997 - Škoti su na referendumu većinom glasova odobrili uspostavljanje parlamenta Škotske, posle tri veka.

2001 - Islamski teroristi oteli su u SAD četiri putnička aviona i izveli najveće terorističke napade u istoriji. Obe kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku potpuno su se srušile nakon što su dva aviona udarila u njih. Treći avion zario se u jedno krilo zgrade Pentagona u Vašingtonu, dok se četvrti, posle borbe putnika sa otmičarima, srušio u Pensilvaniji. U napadima su poginule najmanje 2.973 osobe. SAD su za napade optužile terorističku mrežu Al Kaida saudijskog islamskog teroriste Osame bin Ladena.

2004 - Patrijarh aleksandrijski i cele Afrike Petros VII i dvanaest sveštenika koji su ga pratili na hodočašće na Svetu goru poginuli su kada se helikopter koji ih je prevozio srušio u Egejsko more.

2005 - Izraelska vlada je zvanično proglasila okončanje 38 godina dugog vojnog prisustva u pojasu Gaze, okupiranom nakon šestodnevnog rata protiv Egipta 1967. Gaza je do tada bila sastavni deo Egipta a 2005. prepuštena je Palestini.

2007 - Umro je Džo Zavinul, austrijski džez-pijanista. Rođeni Bečlija (Jozef Erih Zavinul) ušao je u istoriju džeza svetskim hitovima "Mercy, Mercy, Mercy i "Birdland". Osnovao je 1970. bend "Weather Report", koji je postao jedan od najznačajnijih bendova u istoriji džeza. U njemu su svirali brojni veliki muzičari poput saksofoniste Vejna Šortera, bubnjara Pitera Erskajna i basiste Žaka Pastoriusa. Zavinul je docnije 1987. osnovao "Zavinul sindikat", bend u kojem su se takođe smenjivali vrhunski muzičari. Džez magazin "Daun bit" je čak 28 puta proglašavao Zavinula najboljim džez pijanistom.

2007 - Preminuo je akademik Stevan Koički potpredsednik SANU. Na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu doktorirao 1958. i bio je naučni savetnik Instituta u Vinči. Njegova oblast istraživanja bila je nuklearna spektrometrija, radioaktivni izotopi i zračenje. Za dopisnog člana SANU izabran je 1974. a za redovnog 1988. Na funkciji Generalnog sekretara SANU nalazio se od 1998. do 2003. kada je izabran za potpredsednika.

2008 - Srbija je zatražila, pismom upućenom svim zemljama članicama UN podršku Rezoluciji kojom se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

2023 - U ranim jutarnjim satima došlo je do pucanja brana Derna, visine 75 metara, i Mansour, visine 45 metara, u Libiji, čime se razlilo oko 30 miliona kubnih metara vode što je dovelo do razornih poplava nizvodno. U Derni, lučkom gradu u Kirenajki, na istoku Libije, u noći 10. na 11. septembar, dogodile su se razorne poplave pošto je tokom 10. oluja "Daniel" donela nezabeležene padavine. Poginulo je 4.702 lica a nestalo je više od 8.000. Približno četvrtina Derne je nestala. Brane su popustile, kako je zaključeno, usled konstrukcione greške.

2025 - Žair Bolsonaro, bivši predsednik Brazila, osuđen je na 27 godina zatvora, pod optužbom da je pripremao državni udar.