Zbogom, Evropo; Evo zašto si "pukla"

Naime, kako je objavio Gardijan, izveštaj se temelji na 5.800 intervjua sprovedenih u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj i Velikoj Britaniji, kao i na analizi rasprava u 15 zemalja. 

Rezultati otkrivaju sliku ambiciozne, ali razočarane javnosti.

Čak 68 odsto ispitanika govori o Evropi u kontekstu opšteg pogoršanja ili gubitka normalnog stanja, dok samo 12 odsto vidi sadašnju situaciju kao vreme evropskog buđenja i obnove.

Mnogi prepoznaju ključne izazove s kojima se Evropa suočava, poput rata (43 %), ekonomskih pritisaka (33 %) i potrebe za većom međunarodnom autonomijom (29 %). 

Shutterstock/Azulblue

Uprkos tome, 74 odsto ispitanika smatra da se Evropa s tim problemima ne nosi dobro, a 56 odsto ispitanika veruje da joj je budućnost ugrožena, preneo je Index.hr.

Problem nije u nedostatku ambicije: 73 odsto ispitanika podržava viziju Evrope koja se zasniva na ujedinjenju i političkoj integraciji (35 %), miru i sigurnosti (28 %) ili prosperitetu (19 %). 

Nasuprot tome, samo 13 odsto želi manje Evrope ili raspad EU.

Raskorak između vizije i stvarnosti

Autor studije Pavel Zerka iz ECFR-a objašnjava da problem nije u tome što su ljudi prestali da žele jaču Evropu, već što više ne veruju da je ona dostižna. 

Rezultat je, kako kaže, "jaz u mašti". Ljudi mogu zamisliti kakvu Evropu žele, ali ne vide verodostojan put od današnjeg stanja do tog cilja, objašnjava on.

"To su pitanja politike, a ne samo komunikacije", ističe Zerka. 

Uoči godišnjeg govora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajenn, Zerka poručuje da podaci sugerišu da Uniji treba manje velikih obećanja, a više konkretnih dokaza o smeru kretanja.

Glasovi građana

Shutterstock/George Khelashvili

Studija donosi i delove razgovora s građanima. 

"Redovno osećam olakšanje što živim u Evropi. Nije savršena i neke stvari idu u krivom smeru, ali nijedna regija na svetu nije sigurnija, slobodnija i demokratičnija", rekao je jedan ispitanik iz Nemačke.

On je kao najveće izazove naveo klimatsku krizu i jačanje krajnje desnice, ali smatra da se oni ne rešavaju uspešno. "Izbori se previše bave sadašnjošću, a nedovoljno budućnošću", dodao je. 

Na pitanje kakvu Evropu želi za 20 godina, odgovorio je: "Slobodnu, demokratsku, održivu, manje zaduženu, politički više levo orijentisanu i mirnu." 

Ali, na pitanje veruje li da će se to ostvariti, njegov odgovor je bio kratak: "Ne."

Četiri grupe evropskih birača

Studija je evropske glasače svrstala u četiri grupe:

Pozitivci (19 %) su uvereni proevropski orijentisani koji krize vide kao priliku za jaču integraciju. 

Negativci (39 %) veruju da je najbolje vreme Evrope prošlo. U negativce spada gotovo polovina ispitanika u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, kao i gotovo svi birači radikalno desnih stranaka poput nemačkog AfD-a, francuskog RN-a, holandskog PVV-a i britanske stranke Najdžela Faraža. 

Čak 83 odsto njih govori o Evropi u kontekstu gubitka i propadanja.

Isključeni (12 %) su uglavnom apatični birači za koje je EU daleka tema, dok neodlučni (31 %) dele proevropske vrednosti, ali sumnjaju u sposobnost kontinenta da deluje odlučno, zaštiti građane i očuva svoje ideale.

Ključ je u neodlučnima

Shutterstock/GEORGIOS GKOUMAS

Gotovo trećina ispitanika (32 %) kao problem je navela sporost Evrope.

Jedan mladi Poljak, rođen nakon 2000. godine, to je sažeo rečima: "EU u osnovi puno raspravlja, a ništa ne preduzima." 

Česta tema bio je i neuspeh Unije da se odlučno postavi prema moćnim svetskim akterima, što je spomenulo 30 posto ispitanika. Kao primjr su navedeni nedavni carinski ustupci Donaldu Trampu.

Pavel Zerka ističe da je grupa neodlučnih ključna za budući smer Evrope. "Lideri se obično obraćaju pozitivcima ili popuštaju negativcima, ali upravo se među neodlučnima još uvek može sačuvati vera u evropski projekt", rekao je.

Za razliku od tvrdokornih evroskeptika, neodlučni su još uvek emocionalno vezani uz Evropu, ali ih odbijaju institucionalna tromost i utisak geopolitičke slabosti, navodi se još u izveštaju. 

Da bi se vratilo njihovo poverenje, političari moraju pokazati kako zajedničko delovanje može rešiti konkretne probleme građana - od energetske bezbednosti i odbrane do klimatskih promena i rasta troškova života, zaključuje Zerka.