Srbija na skeneru B92.net: Porođajne muke Srbije – Kostiću, bravo!

Prvi put posle 24 godina naša zemlja će biti deo najveće evropske smotre fudbalera i biće to u Nemačkoj narednog juna i jula.

Međutim, iako se iz tog ugla uspeh čini istorijskim, ostaje gorčina u grlu svih – zbog igre, maltretiranja očiju navijača i nesvršenih kvalifikacija "u stilu", kako je to najavio kapiten Dušan Tadić.

Umesto toga, gledali smo pravu dramu u Leskovcu, a Srbija je od virtuelno projektovanog drugog šešira u jednom trenutku, na kraju remijem vrlo moguće pala u četvrti.

Pa je sva prilika da će na žrebu 2. decembra biti u veoma lošoj poziciji. Mada, iovako, nadvilo se ozbiljno pitanje koliko imamo i čemu da se nadamo.

Na kraju smo završili iza Mađarske, a nije se baš upoređivati sa komšijama. Mađarska je reprezentacija u usponu, infrastrukturno, organizaciono, pre mesec dana smo videli da deca masovno igraju fudbal ispred "Puškaš arene". Kada ste to videli ispred "Marakane" kada igra Srbija?

Uostalom, rezultat je tu, Mađarska je u bližoj prošlosti savladala jednu Nemačku, Englesku... Koga smo mi od velikih ekipa dobili?

Nije se upoređivati ni Albanijom, koja je ponovo iskočila. Još te 2014. godine pokazali su nam se kao vrlo tvrd orah, a kroz narednih devet godina su igrali na dva Evropska prvenstva.

Spustimo se na zemlju i možda bi bolje bilo, za promemu, da u ovaj istorijski EURO krenemo iz poniznosti, umesto iz euforije.

Žreb 2. decembra, dakle, trebalo bi dočekati u miru. Nije nikakva mudrost reći da je konkurencija na EP jača nego što je na SP. Pa, onda, od koga smo mi to bolji?

Možda i jesmo, ali to nikad nismo umeli sa potvrdimo na terenu, a posebno ne na velikom takmičenju. Zato sad moramo da menjamo taktiku.

Ali, hajde da vidimo kako je izgledala Srbija ovog popodneva na stadionu "Dubočica", kao i seletkor Stojković.

Golman i odbrana

Foto: Starsport

Vanja Milinković-Savić – Najbolji srpski golman je bio siguran, onoliko koliko je bilo do njega. Kod pogođena dva okvira gol Despodova je ostao ukopan, pošto je lopta promenila smer. I imao je sreće. Početkom drugog poluvremena je izveo bravuru i odbranio čist zicer sa nekih 7-8 metara, iako je bio ofsajd. Međutim, potom je dva puta vadio loptu iz mreže, a da je malo šta mogao da učini.

Nikola Milenković – Želja i htenje kod "Blekija" nikada nisu bili sporni, ali ne može se ne primetiti pad u njegovoj formi. Istina je da je neretko bio žrtva kompletnog kolapsa srpske odbrane, ali mnogo češće se može konstatovati da je kasnio korak ili dva. Kao kod šuta Despodova, kada je Živković bio taj koji je zakačio loptu i sproveo je do stative. Da je Milenković bio korak ispred, napadač Bugarske ne bi imao ni šansu da uputi udarac.

Miloš Veljković – Od kako se ustalio u reprezentaciji Srbije igra "ispod radara". Ne ističe se previše, ali donosi sigurnost svojim prisustvom. Setimo se da nije igrao u Budimpešti kada je odbrana Srbije delovala porozno svaki put kada bi Mađari prešli centar. I ovog popodneva u Leskovcu je bio siguran, a drugi igrači su to "prosipali". Kao nagrada za njega je stigao vodeći gol u 17. minutu, a vredi upisati i odličnu intervenciju ispred Minčeva nakon što je Despodov pogodio prečku i stativu.

Srđan Babić – Bio je jedno od iznenađenja u startnoj postavi i vrlo verovatno je profitirao zbog greške koju je Strahinja Pavlović napravio u Belgiji pre tri dana. U prvom poluvremenu nije bilo mnogo posla po njegovoj strani i ono što je bilo do njega odradio je sasvim korektno. Ali, u drugom nipošto nije smeo da dozvoli Georgi Rusevu da onako probije po desnoj strani, a onda i da izgubi vazdušni duel nakon kog je isti taj Rusev imao otvoren ugao za 1:1. Taj pogodak, bez dileme, ide njemu "na dušu", ali ga je neutralisao u 82. minutu kada je lepo glavom pogodio za 2:2.

Bekovi i vezni red

Foto: Starsport

Andrija Živković (do 76. minuta) – Jedan od igrača koji svoju dobru formu i sezonu prenosi u nacionalni tim, uprkos tome što igra na poziciji koja mu po vokaciji nije prirodna. Pretrčao je baš veliki broj kilometara, ponovio se mnogo puta u saradnji sa Dušanom Tadićem i Sašom Lukićem, te vršio visoki presing na protivničkoj polovini. Toliko visok da je nekada kod početnog udarca bugarskog golmana bio na 25-30 metara od njega. I u defanzivi je bio redovan kada je to bilo nužno, pa je jedan od retkih koji zaslužuje prelaznu ocenu.

Filip Kostić – Verovatno najbolja njegova partija u ovom ciklusu kvalifikacija. Razorio je odbranu Bugarske po levoj strani i pokazao zašto je starter kod Masimilijana Alegrija u Juventusu. Moć koju ima u svojoj levoj nozi i agilnosti da preore teren čim mu se ukaže mali prostor, velika je stvar. Kao i saznanje da, kada je zdrav, može da bude zastrašujuće oružje Srbije. Kole, takvog te želimo i u Nemačkoj!

Nemanja Gudelj – Još jednom se potvrdilo na delu da mu više prija igra kao zadnji vezni nego kao centralni štoper u poslednjoj liniji. I razlika je evidentna. U veznom redu je kao riba u vodi i mnogo lakše se kreće, jer on ima taj radijus kretanja da pokrije veliki deo terena. Dobio je veći broj duela i osigurao značajan broj napada za srpski tim.

Saša Lukić (do 76. minuta) – Sve što je uradio dobro do sredine drugog poluvremena prosuo je katastrofalnim postavljanjem i prodatom loptom iz koje je sevnula kontra za 1:2. Živkovićev išao je direktno ka njemu, ali je Lukić neoprezno propustio loptu kako bi se bolje namestio za dalji protok i prepustio je rivalu kao poslednji igrač u odbrani. Nedopustivo...

Filip Đuričić (do 62. minuta) – Još jednom je dobio šansu u startnoj postavi, ali ni ovog puta nije opravdao poverenje. Bez ideje da kreira, bez agilnosti da probije, bez adekvatne kretnje da osvoji prostor. Sa pravom je zamenjen posle sat vremena igre. Šteta je što ni ovog puta na toj poziciji šansu nije dobio Lazar Samardžić, a prostor mu je, ni kriv ni dužan, "ukrao" Đuričić.

Napad

Foto: Starsportphoto

Dušan Tadić – Kapiten je bio razigran na početku i sa nekoliko uspešnih "lažnjaka" uspeo da primami uzdahe i osmehe dečice na stadionu "Dubočica". Ali, ništa više od toga. Srbija nije bila razigrana i kreativna, a većim delom je krivica njegova. U drugom poluvremenu je još više "pao" u igri, ali mu se u 82. minutu piše asistencija za krajnjih 2:2 i, ipak, izbegnutu veću bruku Srbije u Leskovcu.

Aleksandar Mitrović (do 85. minuta) – Nije ovo bila njegova utakmica. U prvom poluvremenu mu je golman skinuo sjajan udarac glavom što je, za njega, praktično zicer. I ništa više, osim toga, nismo videli od Mitrogola. Prečesto se vraćao po loptu na centar ili još niže, a to nije pozicija na kojoj želite da vidite najisturenijeg napadača. Svakako slabija partija nego što smo navikli, ali on je svoj posao odradio protiv Crne Gore.

Izmene

Foto: Starsport

Dušan Vlahović (od 62. minuta) – Već u prvom napadu po ulasku u igru je imao udarac ka golu i to ga je "držalo" još nekoliko minuta. Kasnije mu je opravdano poništen pogodak i to je bilo, praktično, sve što smo videli od napadača Juventusa.

Nemanja Radonjić (od 76. minuta) – Izborio je korner nakon kog je Srbija izjednačila na 2:2. Ubacio se još par puta po desnoj strani, ali ništa epohalno nije uradio za kratko vreme na terenu.

Ivan Ilić (od 76. minuta) – Njegovim ulaskom je osvežen vezni red, ali se ne može reći da je doneo bilo kakav boljitak u završnih 15-ak minuta susreta.

Filip Mladenović (od 85. minuta) – Nedovoljno na terenu da bi bio ocenjen.

Nemanja Maksimović (od 85. minuta) – Premalo u igri za bilo kakvu ocenu.

Selektor

Foto: Starsport

Dragan Stojković Piksi – Došao je, odveo Srbiju na Svetsko, pa Evropsko prvenstvo, uveo je između toga i u "A" diviziju Lige nacija. Ali, ne vidi se njegov trenerski pečat u igri selekcije koju predvodi. Ako i postoji, onda su to početnički primljeni golovi, strmoglavi padovi u igri "orlova" i neobjašnjive amplitude koje su navijačima ozbiljno počele da idu na živce. To je do te mere izraženo, da deluje da Stojković više sputava kvalitet ove generacije, nego što ga eksploatiše. Ako se to pod hitno ne promeni, onda mora selektor...

Autor – Stefan Smuđa