Slavimo EURO, ali nam neki đavo ne dâ mira

Ni ovog puta, naravno, nije ni moglo da bude drugačije kada je u pitanju srpski nacionalni tim.

Ostvaren je, zaista, veliki uspeh srpske fudbalske reprezentacije. Bez dileme možemo da iskoristimo epitet "istorijski", ako govorimo iz perspektive neigranja kontinentalnog šampionata četvrt veka. Na kraju svega, to je i jedini bitan pogled na ove kvalifikacije.

Ali, javi se onaj "đavolak" sa drugog ramena, koji je u filmovima "zloća", ali u našoj fudbalskoj realnosti ima puno pravo kada kaže da nešto ovde debelo ne valja.

U nastavku ćemo podvući crtu i osvrnuti se na sve što se dešavalo "orlovima" u poslednjih godinu dana.

Mundijal je bio samo predigra, EURO je kruna generacije

Prizemljenje od strane Brazila, nokaut mentaliteta od Kameruna i šamarčina realnosti protiv Švajcarske. Učinili su da nacija nastup na Mundijalu u Kataru proglasi neuspešnim, što jedan osvojen bod, krajnje 29. mesto i gol-razlika 5:8 nesumnjivo jesu.

Pisali smo i tada, a podsećamo sada, da su postavljeni neki novi temelji za krajnji cilj i krunu ove generacije – EURO 2024.

Sa mladom, ali vrlo talentovanom odbranom, veznim redom koji je tek trebalo da pokaže puni potencijal i ofanzivcima poput potpuno sazrelih Dušana Tadića i Aleksandra Mitrovića, kao i velikom zvezdom svetskog fudbala Dušanom Vlahovićem – kvalitet koji Srbija ima nije bio sporan.

Ono što je bilo najspornije, jeste trenersko znanje Dragan Stojkovića. Kao igračka legenda svetskog fudbala, Piksi je pojava u svlačionici pred kojom svaki igrač stoji mirno. I stoga, idealan za figuru selektora koji će da smiri usijale glave kada kroče u Staru Pazovu iz sjaja svojih evropskih klubova.

Foto: StarSport/Srðan Stevanoviæ

Međutim, kada dođe do taktičkih minijatura, kao što je to bio slučaj u grupnoj fazi Mundijala, pa i ovim kvalifikacijama, on je potpuno zatajio.

Kao čovek sa ogromnim egom, to nikada nije želeo da prizna. Naprotiv, tvrdoglavo je nastavio da radi ono što je uvek i jedino najbolje umeo – da verbalno motiviše i "širi krila orlovima".

Baš kao i pred čuveni meč u Lisabonu, kada je govorio da "Ronaldo i Portugalci ne lete po terenu, već igraju fudbal 11 na 11", tako je i u ovim kvalifikacijama više radio na verbalnoj pripremi igrača i javnosti, nego na popravljanju taktičkih nedostataka.

Ovaj kvalifikacioni ciklus to nam je najbolje pokazao. Jer, godinu dana je prošlo, a problemi iz Katara su i dalje prisutni. Da, govorimo o propustima u odbrani i činjenici da je protivnik već dao "pola gola" čim je prešao centar.

"Selektore, jeste li zabrinuti?"

Kada smo, posle meča sa Crnom Gorom, pitali selektora brine li ga to što Srbija sada već učestalo prima golove iz sopstvenih grešaka, on je konačno priznao:

"Brine me. Mi radimo na treninzima, šteta što ne možete da vidite to. Objašnjavamo principe odbrane, ali greške su sastavni deo fudbala i to znate vi isto kao i ja. Ako odigrate nepromišljeno, to je poklon. Dali smo im šansu koju su realizovali. To je sve fudbal, ne bi bilo interesantno da nije tako", odgovorio je selektor na pitanje B92.net.

Ali je već sekundu kasnije u nastavku svog odgovora pokušao da relativizuje problem i "ispegla" stvar.

"Kad mi neko priča kako su Mađari taktički bili dobri... Pa dođe kontra i Živković i Mitrović im slože kontru! Pa gde je tu taktika? Fudbal je živa igra! Da je Žile samo odigrao Mitroviću, to je 1:0 za nas. Onda biste pitali mog kolegu kako je to moguće. Srbija je i večeras pokazala karakter, čvrstu veru da će pobediti utakmice. Od sto šansi u Budimpešti da ne uđe nijedna... E pa, to june neće te mune!", rekao je Stojković.

Foto: StarSport/Srðan Stevanoviæ

Svojom veštom retorikom, može se reći i arogancijom, Piksi nije uspeo da prikrije ono što svi vidimo – da Srbija i dalje pada na istim greškama i da bi to moglo preskupo da nas košta protiv iole jačih selekcija.

Rešenje? Moglo bi da se krije u stručnom štabu. Odnosno, nestručnom da mu sugerišu na koji način popraviti odbranu.

Iako na klupi pored njega sedi nekada vrsni defanzivac Goran Đorović, uz dužno poštovanje njegovoj karijeri, igrati i voditi utakmicu sa strane nije isto. To možda pokazuje i njegov mršavi trenerski CV.

Zato bi baš autoritet koji Piksi nesumnjivo ima, potencijalno, (a to je samo naša želja i predlog) mogao u reprezentaciju da uvuče neka druga imena, mnogo poznatija po trenerskom radu.

Samo ćemo baciti "mig" na Slavišu Jokanovića, Marka Nikolića i druge na delu dokazane stručnjake, a koji su ili trenutno bez angažmana ili bi sigurno mnogo više Piksiju pomogli savetima i znanjem od aktuelnih "šaptača".

Ali, Piksi je u istoriji

Foto: StarSport/Srðan Stevanoviæ

Ipak, kada se podvuče crta, činjenice su neoborive – Dragan Stojković Piksi prvi je selektor naše zemlje (kako god se ona zvala) još od Ivice Osima, koji je odveo Srbiju na dva uzastopna velika takmičenja.

Čak je tu ispred Osima, koji nije vodio Jugoslaviju na Evropskom prvenstvu 1992. godine zbog sankcija, pa Piksi i tu može da napravi iskorak.

Na to dodajmo i plasman u "A" diviziju Lige nacija, gde će Srbija u narednom ciklusu ovog takmičenja igrati među elitom.

Faktori sreće ili žrebova više su nevažni – rezultati su tu.

Međutim, ne smemo da prenebregnemo isto tako činjenice da su Piksija na taj pijedestal postavili igrači, a pre svih tandem kojim Srbija mora da se ponosi.

Tadić i Mitrović zaslužuju krunu reprezentativne karijere

Foto: StarSport/Srðan Stevanoviæ

Kapiten Dušan Tadić i najbolji strelac u istoriji reprezentacije Aleksandar Mitrović glavni su heroji ovih kvalifikacija. Kao i mnogih do sada.

Mitrogol je, uprkos odlasku u Saudijsku Arabiju i potcenjivačkim komentarima da nije više za ozbiljan fudbal, dao pet golova na sedam utakmica i imao i jednu asistenciju.

Tadić, koji je takođe promenio klub u 2023. godini i Ajaks zamenio Fenerbahčeom, imao je dva pogotka uz četiri asistencije.

Dakle, njih dvojica su učestvovali kod skoro svih pogodaka Srbije, a ako pridodamo još Dušana Vlahovića sa tri gola i asistencijom, jasno je ko je najviše izneo ovaj ciklus.

Pokazali su da su tandem za velika dela, jer su još jednom Mitrović i Tadić svojim kombinacijama donosili ključnu prevagu na terenu.

Najbolje se to videlo u meču protiv Crne Gore u Beogradu. Posle prelepog solo-pogotka Mitrovića, Jovetić je uzvratio, a u drugom poluvremenu se Srbija mučila.

Tražila je način da otvori "sokolove" i učinila to majstorskom "štiklom" Sergej Milinković-Savića i asistencijom Tadića za Mitrovića, koji su taj napad mogli da završe i vezanih očiju koliko se poznaju.

Potom je usledio i veoma lep gol Tadića, kao šlag na torti ključne pobede Srbije za odlazak u Nemačku.

Foto: Starsport

Podsećanja radi, Srbija je u prvom "prozoru" u martu upisala 2/2, pošto je sa po 2:0 dobila Litvaniju u Beogradu (Tadić i Vlahović) i Crnu Goru u Podgorici (dva puta Vlahović).

Zatim je u junu upisan remi u Razgradu protiv Bugarske (Darko Lazović u nadoknadi za 1:1), što je ocenjeno kao kiks.

Tek je neuspeh bio prvi septembarski meč protiv Mađara na "Marakani", odakle su odneli trijumf posle preokreta – 1:2.

Tri dana kasnije fleke su donekle izvađene u Kaunasu gde je Litvanija dobijena sa 3:1 (het-trik Mitrovića).

Oktobarska epizoda je najsvežija. Tada je u Budimpešti Srbija izgubila sa 2:1 (Strahinja Pavlović), ali je tri dana kasnije savladala Crnu Goru u već opisanom scenariju.

I na kraju je Leskovac bio mesto gde je obezbeđen i proslavljen, ponavljamo, istorijski plasman na Evropsko prvenstvo.

Greške i nedostaci su se videli kao pod reflektorom, a ova generacija, sa sve selektorom Piksijem, mora da dokaže da je naučila iz svojih grešaka.

I, ako zaista jeste, postala reprezentacija iz grupe elitnih. U suprotnom, da zamotamo kablove i krenemo nekom drugom rabotom.

Autor – Stefan Smuđa