Crvena zvezda Telekom – najbolje tek sledi?

Već ste imali prilike da pročitate analizu polusezone Partizana NIS, a očekuje vas i tekst o Radničkom i Mega Vizuri.

Crveno-beli nastoje da što više poena postignu iz tranzicije – kada se rastrče, teško ih je zaustaviti. U pozicionom napadu ima dosta igre ’jedan na jedan’, ali i nekoliko akcija koje su se iskristalisale, dok je napad na zonu zadavao dosta problema timu Dejana Radonjića ove jeseni. Zvezda igra agresivnu odbranu pojedinačno gledano, naročito u spoljnoj liniji, mada timski ponekad ume da zaškripi. Takođe, nedostaje skočniji čovek u reketu koji bi zastrašio bekove kada probiju prvu liniju, što se i osetilo na nekoliko utakmica.

Čovek od kojeg umnogome zavisi igra crveno-belih jeste Demarkus Nelson. Amerikanac je očajno startovao, mučio ga je i virus, ali je posle podigao nivo igre, počeo da pogađa i šuteve, koji mu nisu najjače oružje, a prodorima i dobrom odbranom mnogo doprinosi uspehu tima. Često je i preuzimao odgovornost u završnicama, sa manje ili više uspeha, a činjenica je da je Nelson igrač koji daje ton Zvezdinoj igri.

Čarls Dženkins došao je kao zvučno pojačanje i za sada je uglavnom opravdao očekivanja. Ovo mu je prvo evropsko iskustvo i logično je da još nije ’pohvatao’ sve principe i šablone u igri, kao ni drukčiji kriterijum suđenja, ali uprkos tome igra zadovoljavajuće.

Pouzdan je kada je sâm na šutu za tri poena, aktivan je u odbrani i timski je igrač, što je Zvezdi potrebno. Ponekad ume da zbrza i da izgubi loptu u kontri, ali uglavnom igra rezonski (uz izuzetak one trojke u Skoplju). Gledaćemo još bolje igre Amerikanca u nastavku sezone.

Dok su Dženkins i Nelson staloženi, Jaka Blažič je sušta suprotnost. Na svakom meču maksimalno ulaže sebe i svoje emocije, Slovenac je posle teškog poraza od Panatinaikosa narednih pola sata sedeo u svlačionici i zurio u jednu tačku.

Takav stav ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Izuzetno je borben u odbrani, brzina mu omogućuje da uvek bude prvi u kontri, a svojom energijom diže adrenalin publici, ali i saigračima. Naličje toga mogu da budu bespotrebni prekršaji u odbrani i izgubljene lopte ili brzopleti šutevi na drugoj strani. Blažič je skroman i radan momak, uvek ističe kako još treba da radi na sebi, a pošto se trudi do krajnjih granica, i greške mu se lakše opraštaju.

Kako vreme odmiče, i Branko Lazić sve bolje ispunjava svoje zadatke. U odbrani je broj nerezonskih faulova sveo na minimum i sačuvao je neke od najboljih igrača u protivničkim timovima. Ne šutira mnogo, ali to mu i nije primarni posao.

Blejk Šilb doveden je da bude ključni igrač, ali za sada to nije. Statistički gledano, to deluje dobro, osim kada je reč o izgubljenim loptama (drugi u Evroligi). Ipak, od Šilba se očekivalo da povuče i ’izmisli’ koš kada ekipi ne ide, ali retko smo viđali da baš on povuče ručnu na nizbrdici ili ubaci ključne poene. Uz to, previše je nemaran prema lopti i stvara utisak da je ravnodušan – kako u napadu, tako i nedovoljnim zalaganjem u odbrani.

Sa druge strane, na prvi pogled se vidi da Šilb zna i razume košarku – poseduje meku ruku (kada uđe, njegova lopta skoro da ne pipa obruč), ima elegantne pokrete i odličan pregled igre. Tek se čekaju njegove najbolje igre.

Starsport

Marko Simonović ove sezone igra sjajno u odbrani – čuva i trojke i četvorke, retko kada kasni na preuzimanja i sve vreme prati šta se dešava. Osim toga, počeo je više da veruje u svoj šut za tri poena, sa razlogom, što se vidi i po procentima (38% u EL, 43% u ABA ligi). Ipak, morao bi da bude sigurniji sa loptom u rukama i da za nijansu više koristi svoje atletske predispozicije. Pred početak sezone dodeljena mu je kapitenska traka, a on je pokazao da stručni štab nije pogrešio – niste mogli da ga vidite da klone duhom, neprestano hrabri saigrače i požrtvovanošću daje pravi primer.

Ivan Radenović je poslednji došao u klub i ove sezone igra sa mnogo oscilacija. Majstor je da iznudi faul pri prodoru, ima inventivna rešenja u napadu i stilom igre podseća na Duška Savanovića. Ipak, nekonstantan je u šutu sa penala i za tri poena, a u odbrani, iako disciplinovan, atletski ne može da odgovori pojedinim zadacima.

Mladi Luka Mitrović prošle sezone igrao je vrlo malo, mlada reprezentacija ga je ’oživela’, a napokon je dobio i priliku u Zvezdi. Počeo je da igra hrabrije, odlučnije u duelu, postao je bitan faktor i u skoku, jednom rečju – postao je važan deo tima. Taman kada je stekao samopouzdanje i kada se činilo da je “napred“ jedini put za Mitrovića, doživeo je neugodnu povredu kolena. Nadajmo se da će što pre moći da nastavi tamo gde je stao.

Starsport

Prošle sezona za Raška Katića bila je najbolja u karijeri i krunisao ju je nastupom za reprezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvu. Premor, uz povredu zgloba na početku sezone, učinio je da Katić u prethodna tri meseca ne liči na čoveka iz prethodne sezone. Često kasni u odbrani od pik-en-rola, događa mu se da pravi greške u serijama i da forsira u napadu. Imao je snažni centar i dobrih utakmica, ali i on sigurno nije zadovoljan onim što je pružio do sada.

Nakon što se preporodio u Megi, Boban Marjanović ponovo je na najvećoj pozornici. Ovoga puta znatno je iskusniji i samouvereniji, što se odražava i na njegove igre. Drskiji je i svestan svojih prednosti u odnosu na rivale, koje sada koristi na najbolji način. Istina, i on je oscilirao, i čini se da bi svojom visinom morao da bude veća defanzivna pretnja, naročito po rivalske bekove u prodoru – vodilja bi trebalo da mu bude meč sa Panatinaikosom u Atini.

Aleksandar Cvetković ponovo retko dobija šansu u mečevima koji su od veće važnosti – uglavnom igra protiv slabijih ili kada je susret već rezultatski rešen. Miljenović i Micić, momci iz njegove generacije, već su mu odmakli, a Cvetković sigurno neće napredovati sedenjem na klupi. Uz to, vidno je da ima problema sa samopouzdanjem i da često ’izgori’ u želji da se dokaže za kratko vreme koje dobija. Predviđalo se da mladi plej sledeće godine bude značajan u rotaciji, ali ako se ovako nastavi, od toga nažalost neće biti ništa.

BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC/AV

Zvezda je prvom timu priključila još neke mladiće – po koji minut povremeno dobije Dušan Ristić, tu je i Nikola Rebić, Marku Tejiću se ’otvorilo’ posle povrede Mitrovića i videćemo šta će se dalje događati, ali afirmisanje mladih igrača najzdraviji je, verovatno i jedini put ka sigurnoj budućnosti.

Trener Dejan Radonjić nalazi se na veoma teškoj misiji – u klubu je koji dugo nije osvojio relevantan trofej i očekuje se od njega da to učini. Ima najbolje rezultate od svih Zvezdinih trenera prethodne decenije, ali, ruku na srce, ima i najbolji tim. Za sada se na pravi način nosi sa pritiskom i važno je da celo rukovodstvo stoji iza njega kako bi mogao nesmetano da radi, naročito u situaciji kada su navijači nestrpljivi, a javnost ga ’smenjuje’ posle maltene svakog poraza. Osim nekoliko zamerki na vođenje pojedinih utakmica, Radonjiću za sada ide sasvim dobro.

Posle više od decenije Crvena zvezda je igrala Evroligu, što će biti od neprocenjivog značaja kada dođe kraj sezone i borba za trofeje. Atmosfera u ekipi je odlična i čini se da Zvezda posle duže vremena napreduje ravnomerno i konstantno. Zato bi u drugom delu sezone trebalo očekivati još bolje igre crveno-belih na svim frontovima.

Kakvo je Vaše mišljenje – da li je Zvezda mogla da ostvari bolje rezultate u dosadašnjem toku sezone? Ko je zadovoljio, a ko razočarao? Mogu li crveno-beli do nekog od trofeja ove godine?