Kome će Novak, Rodžer i Rafa ostaviti tenis?

Danas se na tenis gleda mnogo profesionalnije nego ranije, igrači se više čuvaju i logično je da im to produžava vek, a ’beli sport’ sada još više počiva na fizičkom aspektu, što mlađima usporava proboj.

Ti argumenti, iako validni, ne mogu u potpunosti da objasne oseku mladih tenisera poslednjih godina, a ova sezona bila je možda i najlošija u tom smislu.

Trenutno u Top 20 jedino su Tomić (18. na ATP listi) i Tim (19) mlađi od 25 godina (Raonić i Gofan doduše imaju još oko mesec dana do 25. rođendana), a među prvih 10 najmlađi je Kei Nišikori, koji će krajem decembra napuniti 26.

Međutim, u 21. veku i jesu skoro uvek stariji zauzimali mesta u užem vrhu, ali su mlađi vrebali iz prikrajka i moglo se naslutiti da će u doglednoj budućnosti barem neki od njih postati deo svetske elite. Sada to nije slučaj – u Top 100 trenutno ima 33 tenisera sa 30 i više godina, a samo šestorica starosti 22 godine i manje.

Beta/AP

Na Vimbldonu je u glavnom žrebu bilo čak 37 igrača sa 30+ godina, što je rekord turnira, a na najvećim takmičenjima retko je bilo mesta za mlađe među osam najboljih. Jedino se na Australijan openu do četvrtfinala probio Nik Kirjos, Australijanac rođen 1995. godine. Na Rolan Garosu je među osam najboljih najmlađi bio Kei Nišikori (1989), na Vimbldonu Vašek Pospišil (1990), a na US openu Marin Čilić (1988).

Ništa bolja situacija nije ni sa Masters turnirima – najmlađi učesnik četvrtfinala bio je Bernard Tomić (1992), u Indijan Velsu i Šangaju, Dominik Tim (1993) se do te faze probio u Majamiju, a Grigor Dimitrov (1991) u Monte Karlu i Madridu. Niko od njih nije igrao u polufinalu.

Od generacije Dimitrova, Nišikorija i Raonića već smo se oprostili u smislu da će oni teško ikada moći da se približe Đokoviću, Federeru, Nadalu ili Mariju, već će biti igrači ranga Conge, Berdiha itd. To naravno nikako nije loše, ali Novak je i dalje superioran, Federer sa 34 dobija lako sve osim Đokovića, a Nadal je svoju najgoru sezonu u poslednjoj deceniji završio na petom mestu na ATP listi. U poslednje dve godine umešao sa Stan Vavrinka (30) i to je odmah donelo novu dimenziju tenisu – novog “nepoželjnog“ rivala u završnici, nekome novog ljubimca, a svima nama više uzbudljivih i kvalitetnih mečeva.

Da bi takvih mečeva bilo još više, jasno je da je potrebna sveža krv, ali pitanje je ima li trenutno takvog vrhunskog talenta na ATP turu. Godina 2015. rekla nam je “nema“, ali može li već sledeća sezona da donese potvrdan odgovor?

Beta/AP

U svakoj priči o budućim zvezdama prvo ispliva ime Nika Kirjosa, i to sa razlogom. Poseduje snažan, ali i raznovrstan servis, gaji agresivni stili igre oslanjajući se prevashodno na forhend, ali ni na bekhendu nije nepopravljivo loš. Uz to, ne plaši se velike pozornice, naprotiv, uživa u njoj. U budućnosti će morati da unapredi tehniku, verovatno češće i da završava poene na mreži, kao i da postane stabilniji i strpljviji u dužim razmenama.

Već je dva puta igrao u četvrtfinalu Gren slem turnira (Vimbldon 2014, Melburn 2015), u biografiji ima trijumfe nad Nadalom, Federerom i Vavrinkom, ali nad njegovim imenom stoje dva velika znaka pitanja. Prvi je njegov temperament – kontroverznim ponašanjem sebi stvara dodatni pritisak, a to po pravilu ima negativne posledice, kao što smo videli posle incidenta sa Vavrinkom u Montrealu. Uz to, i na terenu ume da bude autodestruktivan i da vuče loše odluke u nizu.

Hajde da pretpostavimo da se to može srediti sazrevanjem, uz malo discipline i adekvatne savete (Lejton Hjuit mu je mentor), ali njegova sklonost povredama očigledna je – leđa, lakat, rame, skočni zglob, spisak je već predug za 20-godišnjeg momka.

Ove sezone imao je skor 24-19, a osim četvrtfinala u Melburnu, igrao je četvrtu rundu na Vimbldonu i stigao do polufinala Kuala Lumpura. Trenutno je 30. na ATP listi, a tokom godine držao je i do sada svoj najbolji rang – 25. poziciju.

Beta/AP

Sušta suprotnost Kirjosu jeste njegov više od godinu i po dana mlađi kolega Borna Ćorić – izuzetno zreo za svoje godine, mladi Hrvat fokusiran je na uspeh i na ono što treba da radi kako bi do njega došao. Govorili su da podseća na Đokovića iz tog perioda i to je zaista istina – visoka sportska inteligencija, brzo uviđanje slabosti protivnika i mogućnost da se prilagodi taktika u skladu sa time. Takođe slično Novaku u ranim danima, forhend mu nije dovoljno potentan i ne uspeva uvek da završi kada dobije kratku lopticu po sredini.

Lepo se kreće po terenu, tehnika mu je besprekorna i deluje kao da je na pravom putu – svaki udarac mu je dobar i ima potencijal da bude još bolji. U zavisnosti od toga koliko brzo uspe da se unapredi i sklopi kockice, zavisiće i njegov napredak.

Ove sezone ima skor 26-28, igrao je u dva polufinala (Dubai i Nica) i osvojio čelendžer u Kolumbiji. Došao je do svog najboljeg plasmana (33. pozicija), trenutno je 45. na ATP listi, ali očekivalo se da će pokazati više u duelima sa jačima od sebe. Istina, savladao je Marija u Dubaiju, ali uz svesrdnu Škotovu pomoć, uzeo je i set Vavrinki, ali uglavnom nije bio konkurentan u mečevima sa igračima iz Top 20.

Ipak, za sada sve ide “prema rasporedu“ i od Borne se u 2016. godini očekuje ulazak u Top 30, uz neki “bum“ na većem turniru. Uz malo sreće, ni mesto u prvih 20 nije nedostižno.

Getty Images

Hjeon Čung, 19-godišnjak iz Južne Koreje, dobio je nagradu za igrača koji je najviše napredovao na ATP turu – bio je 173. na svetu, ove sezone osvojio je četiri čelendžera i igrao je četvrtfinale u Šenženu, pa je sada na 51. poziciji na ATP listi.

Voli da udara ravno, bekhend mu je za nijansu agresivniji, a uz to je i prilično brz. U drugom kolu US opena izgubio je od Stana Vavrinka u tri taj brejka i upravo taj meč pokazao je koliko mu nedostaje iskustvo na najvišem nivou – u svakom setu imao je šanse, ali bi se u tim trenucima stegao. Zato Čung treba da ostavi čelendžere iza sebe i da sreću potraži na najvišem nivou – jedino tako moći će da napreduje i da spozna svoje granice.

Kaže da se ugleda na Đokovića “jer mu je igra fantastična i veoma je jak mentalno“. Otac i stariji brat takođe su mu se bavili tenisom, a videćemo hoće li sledeće sezone uspeti da postane najbolje plasirani Korejac u istoriji – Hjung-Taik Li bio je 37. na ATP listi 2007. godine.

Australijanac Tanasi Kokinakis ima 19 godina i trenutno je 78. na svetu, što je devet mesta slabije od njegovog najvišeg plasmana. Ove sezone imao je skor 13-19, u Indijan Velsu je došao do osmine finala, na Rolan Garosu do trećeg kola, ali je popustio u drugom selu sezone.

Najveće pobede ostvario je nad Fonjinijem, Šardijem, Dolgopolovom, Garsija-Lopesom i Tomićem – to su sve solidni igrači i ohrabruju ti trijumfi uprkos tome što se od Tanasija možda i više očekivalo. Visok je 196 cm, omiljeni udarci su mu forhend i servis, ali za sada je utisak da mu je igra pomalo pravolinijska i da mora nečim da je “začini“. Vremena naravno još ima.

Beta/AP

Spisak petorice najmlađih igrača u Top 100 zaključuje Aleksander Zverev, momak rođen 1997. godine koji je trenutno 81. na ATP listi. Toni Nadal rekao je da mu se Zverevova igra mnogo dopada i predvideo mu je blistavu budućnost, a Nemac je ove godine na Turu imao skor 14-17.

U Majamiju je iz kvalifikacija došao do druge runde, ali je najbolje rezultate ostvario u drugom delu sezone – polufinale u Bastadu i četvrtfinale na turniru iz Serije 500 u Vašingtonu, gde je pobedio Andersona i Dolgpolova i pružio pristojan otpor Čiliću. Postao je najmlađi četvrtfinalista u glavnom gradu SAD još od Endija Rodika 2000. godine.

Kako su primetile pojedine strane kolege, iskren je u analizi svojih nedostataka i opušten je u komunikaciji, mada mu nije strano da uđe u raspravu sa sudijama. Voli da igra sa osnovne linije, prilično je konstantan i kao mlađi je voleo više da se povuče, iako je i te kako sposoban da diktira ritam i da pravi vinere. Izrastao je do 198 cm i sada će morati da igra agresivno, što je i počeo da čini u poslednje vreme. Samopouzdanja mu ne nedostaje, kaže da mu je uzor Rodžer Federer i nadamo se da ćemo Aleksandera u 2016. godini češće viđati na najvećoj sceni.

Deluje i da se Bernard Tomić napokon uozbiljio i iskristalisao svoju igru, a Dominik Tim mora da bude konzistentniji i za nijansu strpljiviji ako misli da napravi dodatni iskorak. Džek Sok (23) ove sezone je takođe odigrao neke mečeve koji su nagovestili da bi mogao da se podigne na još viši nivo i da izađe iz američkog šablona “samo servis i forhend“, a 22-godišnji Jiri Veseli i dalje previše oscilira.

Šta god da se dogodi u 2016, biće to još jedan interesantan narativ koji ćemo pratiti – da li talentima nove generacije nedostaje kvalitet ili je tenis definitivno postao sport u kojem se vrhunac karijere uglavnom dešava posle 25. godine?

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)