Crveno-belo čudo: Od prežaljenih do krema Evrope

Činjenica koja je ne tako davno delovala kao san, a posle užasnog početka sezone i kao najluđa fantazija koja u realnosti nema apsolutno nikakvih temelja. Samo četiri meseca kasnije, navijači crveno-belih mogu sebi da dopuste i da maštaju o plasmanu na fajnal-for jer su pod Zvezdom padali brojni veći, skuplji i po imenima verovatno jači timovi.

Prelazni rok urađen je očajno – Mekel, Tompson i Skorcanitis bili su potpuno pogubljeni, hemija u ekipi nepostojeća, a to se videlo i po rezultatima, -27 u Madridu i -38 u Podmoskovlju.

Pravile su se leteće rokade u hodu, Mitrović se povredio, a na rafalnu paljbu Simonovića za pobedu u Minhenu gledalo se kao na usamljeni incident, pogotovo posle ispuštenih +21 u Strazburu.

Brojni problemi učinili su da se u mislima praktično i odustane od Evrolige – objektivno govoreći, i nije sramota ispasti u ubedljivo najjačoj grupi u prvoj fazi takmičenja.

Starsport

Noć koja je sve promenila dogodila se 27. novembra kada je u Pionir došao aktuelni šampion Evrope – Real Madrid. Ne zna se na kojoj poziciji su jači, poznaju se u dušu jer većina njih dugo igra zajedno, neki i u reprezentaciji, ali tim Pabla Lasa nije blistao i delovao je umorno već u toj fazi sezone.

Kvinsi Miler sâm je vratio Zvezdu sa -10, Cirbes je pokazao zašto će uskoro biti proglašen napadački dominantnim centrom i u evroligaškim okvirima, Rebić je odigrao svoju najzreliju partiju u karijeri, a Gudurić je zapalio iskru velikog igrača u najavi minijaturom u završnici, uključujući i zakucavanje pri rezultatu 88:86 koje je prelomilo meč.

Tako je sve počelo, a mnogi igrači nad kojima je stajao upitnik ili u koje se nije dovoljno verovalo, sada su oslonac Zvezdine igre.

Uz svu svoju ’sirovost’ za evropski stil igre, Kvinsi Miler se pokazao kao pun pogodak i nadahnuće za ekipu, a Stefan Jović počinjao je sezonu karijere – igrao je sa mnogo više samopouzdanja i postao je mnogo raznovrsniji u napadu, po pravcima u kojima dodaje, ali i nešto sigurniji u šutu sa distance u prodoru. Uz standardnu čvrstinu u odbrani, Jović je igrač od kojeg najviše zavisi igra Zvezde.

Getty Images

Poslednju rečenicu ipak treba shvatiti uslovno jer su crveno-beli iz meča u meč pokazivali da je najveća snaga to što uvek neko drugi preuzme ulogu predvodnika – ta fraza stara je verovatno koliko i sama košarka, ali u ovom slučaju je istinita.

Marko Simonović, koji je često bez razloga na meti kritika, dve najbolje partije odigrao je u idealnim trenucima – u Minhenu sa Bajernom i u Malagi sa Unikahom. U Španiji u meču sa bivšim klubom vrlo dobar bio je i Vladimir Štimac, da bi koji dan kasnije odigrao i utakmicu sezone sa Cedevitom u ABA ligi.

Vasilije Micić bio je zapažen na nekoliko utakmica, povukao je u duelu sa Efesom u Vršcu, dok se Nemanja Dangubić oslobodio pritiska i deluje sve smelije na parketu, što je bio osnovni preduslov da njegov potencijal dođe do izražaja, na obe strane terena.

Možda i najveći dobitak Zvezde i srpske košarke ove sezone jeste Marko Gudurić – igrač koji se ne plaši odgovornosti i najčešće je sa uspehom preuzima, ume sebi da stvori prostor za šut i da prodorom napadne u obe strane, a poseduje i dobar pregled igre. Prostora za napredak naravno još ima – u odbrani, u kojoj je ipak bolji nego što mu se odaje priznanje, kao i na kontroli lopte.

Starsport

Uprkos blagom padu forme u poslednje vreme, Tarens Kinzi bio je neophodan dodatak svojim iskustvom, igrom ’jedan na jedan’ i doprinosom u apsolutno svakoj fazi igre (meč sa Panatinaikosom odigrao je za deset), dok je Branko Lazić igrač koji ne gubi glavu čak ni kada ekipa deluje smušeno i mnogo je puta inicirao preokrete i pokretao saigrače – najčešće odbranom, ali ne toliko ređe ni pogođenom trojkom.

Sve to postepeno je sklapao Dejan Radonjić i uradio je nešto neverovatno – u hodu je uigravao ekipu, uspeo je da izdrži sve pritiske kojih nije bilo malo i da istraje u svojoj filozofiji. Igrači su pod njime individualno napredovali, ali su i rasli kao tim do tačke u kojoj mogu ravnopravno da se nose sa najboljima u Evropi. I da ih pobeđuju – Real, Bajern, Himki, Lokomotivu, Panatinaikos, Unikahu...

I Radonjić je kao trener napredovao sa njima – npr, evidentno je da se ekipa mnogo bolje nosi sa utakmicama sa najvišim ulogom nego što je to bilo na početku njegovog mandata. Uspostavio je autoritet i igrači odreda ističu koliko su mu zahvalni, a utisak je i da rezultati koje je postigao u poslednje dve sezone zavređuju više poštovanja u javnosti.

Zvezda je ispunila osnovni cilj – igraće u Evroligi i sledeće sezone, a njihovim navijačima ostaje da maštaju i da se raduju mečevima sa CSKA ili Laboral Kučom. Ipak, posao još nije završen jer tek predstoji borba za trofeje – prvo u ABA ligi, a onda i u domaćem prvenstvu.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)