Venecija: Među maskama i mačkama

Jedan od najlepših gradova na svetu izgrađen je na 118 ostrva, ima 170 kanala, 400 mostova... Umesto automobila tu su gondole, a osnovno sredstvo komunikacije je – osmeh.

Ona je tema čuvenih opera, o njoj su pisane knjige i kazivani stihovi, snimani filmovi... Kroz vekove je pomagala preljubnicima, špijunima ali i onima koji su jednostavno želeli da se sklone od poverilaca. Kakva god maska bila, pravilo je samo jedno: zabranjeno je otkrivanje identiteta onoga ko je nosi.

Ovo staro pravilo poštuje i danas više od 30.000 turista iz celog sveta koliko dnevno poseti čuveni karneval u Veneciji. Iako se po nekim podacima početak karnevala veže uz osnivanje grada u 5. veku, ipak se kao datum uzima 1.162. godina i proslava povodom pobede Mletačke republike nad Akvilejom. U istorijskim knjigama ostalo je zabeleženo da je u jednom dugom periodu, koji je trajao čak 150 godina postojala naredba o zabrani prerušavanja tokom karnevala. Ovako su odlučili gradski oci – zbog čestih razbojništava.

Maskirane ljude, obučene u kostime najraskošnijih boja, možete videti u Veneciji samo u vreme karnevala. Kako smo čuli, reč je o glumcima koje plaća opština i koji bez reči, strpljivo poziraju hiljadama turista. Maske su ujedno i najčuveniji suvenir koji se obavezno nađe u koferu svakog turiste po odlasku iz Venecije. Mogu se kupiti kao ukras za lice i zid ili kao magnet za frižider, a cene su im od tri do nekoliko stotina evra (što zavisi od veličine, kvaliteta i materijala od kojeg su napravljene).

Najbolja pijaca za kupovinu suvenira je ona oko mosta Rialto, koji slovi za najlepši most u ovom gradu i sa kojeg se pruža božanstven pogled na Grand kanal i stotine gondola. Nama se lično više dopao pogled sa mosta Akademia, pre svega zbog prelepe Crkve Santa Maria della Salute, u čije temelje je ugrađeno oko milion stabala. Inače, u verziji vodiča sa prostora bivše Jugoslavije, Venecija je podignuta zahvaljujući hrastu iz Istre, dok će nam gondolijeri ispričati da je reč o hrastu iz Trsta.

Precizni statističari su uradili svoj deo posla i zabeležili da je jedan od najlepših gradova na svetu izgrađen na 118 ostrva, ima 170 kanala, 400 mostova i – 2327 mačaka (po podatku iz 1994. godine). Ovde nema kola, osnovno prevozno sredstvo je gondola, a to znači da vodom plove i vatrogasci i hitna pomoć i đubretari. Čuveni Most uzdaha je prva meta fotoaparata i obavezno stajalište svih koji prvi put kroče na „venecijansko tlo”. Prema pričama vodiča, u kojima je ponekad teško razlučiti gde prestaje istina a počinje legenda, ovaj most je dobio naziv u 19. veku po uzdasima zatvorenika koji su prelazeći most do zatvorskih ćelija u susednoj zgradi mogli poslednji put da pogledaju lagunu. Prema priči, jedina osoba koja je ikada uspela da pobegne iz tamnica Duždeve palate bio je Kazanova.

Ovaj biser arhitekture druga je obavezna tačka u obilasku Venecije, a ulaz košta 12 evra. Posetioci mogu da uđu u privatne prostorije dužda, da uživaju u Ticijanovim platnima, ali i da vide jednu od najvećih slika na svetu – Torentov „Raj”. Turisti imaju priliku i da prošetaju onom istom stazom kojom su osuđenici odvođeni preko Mosta uzdaha do tamnica i provire kroz dva prozora koji gledaju na drugi most na kojem se obično okuplja na stotine turista sa fotoaparatima „na gotovs”.

Karneval 2011, Foto:iz4aks/Flickr

I bez obzira na to da li odlučite samo da šetate uličicama upijajući karnevalsku atmosferu, da se častite jednim od najskupljih kapućina na svetu na Trgu Svetog Marka ili da mahnito škljocate aparatom, vožnja gondolom je obavezna. Cena zavisi od godišnjeg doba, vrste turista (Japanci sedaju i ne pitaju za cenu, pa valja izbegavati vožnju kada su oni u blizini), broja osoba i dužine vožnje, ali je uobičajena tarifa od 60 do 80 evra za četiri ili pet osoba.

Dok vešto barataju motkama, ali i nogama kroz uske kanale, ljubazni gondolijeri na uvežbanom engleskom jeziku pričaće vam o zanimljivim detaljima iz prošlosti Venecije, a ukoliko budete imali sreće, možda vam i zapevaju. Ono što smo čuli od našeg gondolijera kojeg zovu Kazanova, jeste da se ovaj posao prenosi sa oca na sina i da samo oni u čijoj je porodici ovo tradicija mogu da polažu za gondolijera.

Legenda kaže da par koji se poljubi dok gondola plovi ispod Mosta uzdaha ostaje večno zajedno. O tome da pazimo šta želimo, čak i kada je ovako romantična ideja u pitanju govori i jedna knjiga, ali to je već druga priča.

Karneval 2011,Foto:iz4aks/Flickr

Luster za 28.000 evra

U neposrednoj blizini Venecije su i dva ostrva, poznata po proizvodnji stakla (Murano) i čipke (Burano). Kako smo čuli, srpski turista je retko viđen na Buranu, dok je obilazak jedne od najstarijih staklara na Muranu redovan deo posete Veneciji. Turisti imaju priliku da vide kako se na tradicionalan način prave najčudesniji predmeti od stakla, a posle prezentacije mogu da pazare figurice za evro, ogledala za 500 ili lustere za 28.000 evra.

Od Marka Pola do Toma Kruza

Venecija je centar regije Veneto, 3.600 metara dugim mostom je spojena sa kopnom, gde su se razvila velika predgrađa Mestre i Margera. Grad sa okolinom ima 270.000 stanovnika, ali u starom jezgru je samo oko 63.000, uglavnom Italijana i oko pet odsto stanovnika Balkana.Na spisku slavnih stanovnika bili su Tomaso Albinoni, Marko Polo, Tintoreto, Vivaldi, Vagner… U njoj se svake godine održava čuveni filmski festival, koji ugosti najveće svetske zvezde.

Ispred muzeja Pegi Gugenhajm

Prema legendi ovu Njujorčanku, koja je umrla u Padovi a poslednje dane provela u Veneciji, prevario je verenik mesec dana pred venčanje. Pre nego što je raskinula zaruke, zarekla se da će svaki put kada prevari bivšeg dragana – kupiti po jednu sliku. Danas u svetu postoji 16 njenih muzeja.