Kuršumlijska banja čeka oporavak

Koliko sam Slovenac, toliko sam i Kuršumlijčanin, jer sam ovde boravio i radio od 1967. godine skoro dve decenije – kaže Franc Avbelj, arhitekta iz Slovenije, kojeg zatičemo pred hotelom „Žubor“ u Kuršumlijskoj Banji. On je bio glavni projektant i hotela i celog kompleksa ovog zdravstveno-rehabilitacionog centra, koji je, veli, bio i jugoslovenski projekat. Finansirala ga je vlada Srbije, ali su u izgradnji, koja je završena 1982. godine, učestvovale srpsko-slovenačke ustanove najvišeg ranga, fakulteti i instituti. Ugledni naučnici, takođe: akademik Vojislav Šulović, balneolog Jože Križnik, pa Maks Bać, akademik iz Sarajeva...

Avbeljeva dela su i hotel „Radan“ u Prolom Banji, projekat uređenja Lukovske Banje, motel u Rudaru, dečji vrtić „Sunce“ u Kuršumliji... Nastale su, kako kaže, „nepredvidive okolnosti“, pa je proteklo skoro tri decenije do ponovnog susreta sa objektima koje je gradio i sa ljudima sa kojima je sarađivao: Đorđem Erakovićem i Radovanom Tanaskovićem, nekadašnjim čelnim ljudima TP „Planinka“, koji su mu i sada domaćini. Ipak, pratio je sudbinu svojih dela: čuva reportažu iz našeg lista pod naslovom „Labud među bregovima“, koja je, veli, prava slika ovog modernog zdanja.

Sedma je, međutim, godina kako ne radi ovo lečilište. Franc Avbelj je sa ekipom stručnjaka ponovo ovde, na poziv ljudi iz „Planinke“, da bi sagledao stanje banjskih objekata i sačinio program sanacije, dodajući nove elemente, u skladu sa savremenim banjskim lečilištima Evrope. To treba da otvori puteve oživljavanja i Banje i celog kraja, tvrdi.

Razgledamo potom hotel. Tu je skoro sve kao da će sutra nastaviti da radi. „Ima dobrih izgleda da se sve vrlo brzo dovede u red“ – zaključuje Avbelj. Ushićen je ovim zaključkom i Zdravko Ljubičić, čovek zadužen da čuva hotel i imovinu. „Sve smo očuvali, sem što nam je preko suda zbog dugova oduzet autobus i 20 tona nafte. Verujemo da će da se vrate oni lepi dani kada smo radili punom parom, sa mnogo gostiju i dobrom platom“ – nada se Ljubičić.

Kad je zatvoren hotel i život u Kuršumlijskoj Banji je zamro. Ovde stalno živi tek dvadesetak duša, kazuje meštanin Dragomir Jović. Slavka Šejić-Anakijev rođena je ovde a sada živi u Beogradu i bar dvaput godišnje dolazi ovamo da se odmori u ovoj netaknutoj prirodi. Ona se seća da je nekad škola imala 450 đaka, a sada ih je samo sedam. Gosti su dolazili u velikom broju, i zimi i leti. Bila je i bogata pijaca sa čuvenim sirom i kajmakom...

A o RHC „Žubor“ u Kuršumliji još se vode sporovi. Opštinski sud doneo je prvostepenu presudu da on pripada Fondu PIO. Na nju je uložena žalba i čeka se rešenje.

Nedavno je i ministar Mlađan Dinkić predložio da se Kuršumlijska Banja ustupi „Planinki“, koja se dokazala gazdujući banjama Prolom i Lukovo.„Ta ideja je pun pogodak. Jer samo vezivanje uz uspešno preduzeće kao što je ’Planinka’ može da dovede do brzog oporavka i RHC ’Žubor’”, tvrdi Života Mladenović, v. d. direktora ovog lečilišta. Radovan Raičević, generalni direktor „Planinke“, kaže za „Politiku“ da su oni spremni da preuzmu i Kuršumlijsku Banju, bez obzira na stanje u kojem se nalazi. Jedini uslov za to je „da vlast reši sudbinu rehabilitacionih centara uopšte, pa i ovog“.U Republičkom fondu PIO rekli su nam da se zalažu da se nađe pravi strateški partner, što može da bude i „Planinka“, ali će o tome da se odlučuje u Fondu, na odgovarajući način.

Dejan Milošević, zamenik predsednika opštine, tvrdi pak da se još nekoliko drugih firmi interesuje za Kuršumlijsku Banju. Uskoro će država, odnosno Fond PIO, kaže on, da raspiše javni tender, za ustupanje najboljem ponuđaču, za ovu banju, poznatu još iz rimskih vremena.

Dragan Borisavljević