Beogradske tajne: Da li ste znali da…

“Beograd je jedan od najstarijih gradova u Evopi, a ako uzmemo u obzir činjenicu da je na njegovom obodu naselje Vinča, prvo urbano naselje na Starom kontinentu, onda nećemo pogrešiti ako kažemo da je naš glavni grad i najstariji,” priča Nikolić. “Kada danas u Beograd stignu strani arheolozi i čuju reč „Vinča“ u znak poštovanja bezmalo imaju potrebu da stanu mirno. Mislite o tome.”

Kako objašnjava, beogradskih tajni ima bezbroj, od onih iz doba Kelta, pa preko Rimljana, Bugara, Vizantinaca, Turaka, Grka, Srba, Austrijanaca, Nemaca... Ovo su samo neke od njih.

Od gradskih tajni uvek bih izdvojio na prvom mestu Tašmajdanske pećine, jer su one deo rimskog kamenoloma iz kojeg je uglavnom nastao rimski Singidunum, a takvo mesto nema mnogo metropola u Evropi. Kasnije su Turci ovom mestu nadenuli ime („taš“ znači kamen, a „majdan“ je rudnik), da bi Srbi odavde vadili šalitru, neophodan sastojak za izradu baruta. Ovde se skrivao Karađorđe kada je u Prvom srpskom ustanku otimao grad od Turaka, tu su se skrivale žene, deca i nejač tokom austrougarskog bombardovanja na početku Prvog svetskog rata, i konačno, tu je nemački komandant Aleksander fon Ler napravio podzemno sklonište za svoju Komandu za jugoistok tokom Drugog svetskog rata. Danas postoje tri velike pećine međusobno povezane hodnicima, kao i veliki prostor odvojen za spavaonice u kojima su boravili nemački vojnici. Ovo mesto je delimično zapušteno, odnosno trebalo bi u njega uložiti sredstva za obnovu električnih instalacija i sistema za ventilaciju, ali je sigurno prvorazredna turistička atrakcija.

Rimski bunar je takođe danas zatvoren za javnost, ali je sigurno da bi uz određena ulaganja on mogao da ugosti mnoge radoznale turiste. Do 50 metara dubine i nivoa vode vodi 212 stepenika, napravljen je još u doba austrijske vlasti (1717-1739), a pikantan je podatak da ga je 1964. godine posetio slavni režiser Alfred Hičkok i da je rekao kako za njega „ovakva mesta predstavljaju izuzetnu inspiraciju“.

Blizanac Rimskog bunara je građevina koja je 1987. godine značajno usporila izgradnju pozdemne železničke stanice „Vukov spomenik“ jer su građevinari potpuno neočekivano naišli na bunar širine oko dva, a dubine od oko 50 metara. I danas na najnižem koloseku postoji zatvoren otvor od pleksiglasa koji nagoveštava koliko velika građevina se nalazi tu.

Zemunski lagumi su načičkani svuda u ovom delu grada, od Gardoša, Ćukovca, Muhara, Kalvarije, pa dalje niz Bežanijsku kosu. Oni su imali trgovačku namenu, jer su u njima, u vreme kada nisu postojale hladnjače, frižideri ili zamrzivači – trgovci čuvali robu kojom su izlazili na tržište. U lagumima je uvek bila niska i stabilna temperatura. Budući da je Zemun tokom velikog dela istorije bio i pogranični grad, postojali su i brojni lagumi, odnosno delovi podzemnih fortifikacija koji su imali veoma bitnu vojnu namenu, bilo da su to bili različiti tajni prolazi, bilo da su bili korišćeni kao barutane.

Lagumi u Karađorđevoj ulici su bili takođe veoma dragoceni za grad, jer se vaskolika beogradska trgovina odvijala brodovima. U 19. veku, na primer, roba bi dolazila na mesto gde je danas turističko pristanište, ispod Saborne crkve i Kosančićevog venca, i tamo je smeštana u lagume. Danas je jedan od tih laguma, na broju 31 adaptiran u vinariju, pa mu je vraćen stari šmek s početka 19. veka, kada je Karađorđeva ulica bila znatno važnija od Knez Mihailove.

Prvi beograski most bio je Železnički most

napravljen 1884. godine. Bio je po pola u vlasništvu Srbije i Austrougarske, ali jedan podatak ga čini drugačijim od svih ostalih evropskih i svetskih mostova. Naime, rušen je četiri puta i ponovo podizan, ali kako... Prvi put je srušen prvog dana Prvog svetskog rata kada su Austrougari pokušali da iznenade naše branioce tako što su pokušali da pređu preko mosta železničkom kompozicijom koju je gurala lokomotiva. Naši vojnici su shvatili šta se sprema, minirali su most, a kada su ga podigli u vazduh konstrukcija se survala na austougarski bord „Alkotmanj“ i pobila posadu. Isto to dogodilo se u noći između 10. i 11. aprila 1941. godine, kada je Vojska kraljevine Jugoslavije, nekoliko dana pre kapitulacije odlučila da sruši sva tri tadašnja beogradska mosta da bi sprečila nadiranje nacista ka gradu. Nesrećnik koji je detonirao eksploziv te noći nije video da se ispod mosta povlači naš brod „Tanasko Rajić“ sa 110 članova posade, aktivirao je eksploziv, a rušenje mosta na brod odnelo je 95 života. Dakle, ovaj most nije ni po čemu konstrukcijski poseban, ali jeste po tome što je valjda jedini u svetu koji je dva puta rušen na brodove pune vojnika.

Beograd ima i neke neobične masonske simbole, pa je tako najpoznatija piramida u samom srcu grada, u Knez Mihailovoj ulici, ispred Srpske akademije nauka i umetnosti, i koja predstavlja zarubljenu piramidu, upravo onakvu kakva se nalazi na novčanici od jednog dolara, a koja se smatra jednim od osnovnih simbola masonerije.

Isto tako, grad ima dve kapije (Istočnu i Zapadnu). Neobično, ali u masonskoj loži postoje dva dominantna stuba koji se nalaze na njenom centralnom delu i zovu se Jakin i Boaz, a pomenuta piramida bez vrha (jer se na tom delu nalazi „oko svevideće“) već je pomenuta kao osnovni simbol slobodnih zidara. Ako bolje pogledamo, jedna beogradska kapija (ona zapadna) upravo predstavlja dva stuba, dok ona na istoku predstavlja zarubljenu piramidu. Ukoliko znamo da je masonska loža okrenuta od istoka ka zapadu, onda bi i ova simbolika teško mogla da bude proglašena za puku slučajnost.