Tulsa, Oklahoma

Američka država Oklahoma nalazi se u centralnom delu Amerike na samom jugu zemlje. Relativno je mlada država nastala tek 1907. godine kao 47. država SAD. Iako je površina Oklahome više od dva puta veća od površine Srbije, u njoj živi tek oko 3,5 miliona stanovnika. Dve trećina od te brojke nalazi se u širem rejonu dva najveća grada u Oklahomi - Oklahoma Sitija i Tulse. Tulsa je bila domaćin devetočlanoj delegaciji iz Srbije, stručnjacima za lokalni ekonomski razvoj, koji su gotovo tri nedelje proveli u ovom prelepom gradu.

Turistički radnici Tulse najveću pažnju posvećuju kreiranju turističkih proizvoda koji će privući turiste iz drugih krajeva Amerike, a posebno sa Istočne obale i Kalifornije. Naglašavaju da moraju da promene mišljenje drugih Amerikanaca koji Oklahomu i dalje posmatraju kao „državu farmera i divljaka koji piju, puše i tuku se“. Svaka sličnost sa Srbijom je slučajna.

Tulsa kao i cela Oklahoma su delovi Amerike gde republikanci gotovo uvek pobeđuju. Razlog pronalazimo u veoma specifičnom sistemu vrednosti, mentalitetu i ideologiji ljudi koji žive ovde. Koliko god to zvučalo čudno, rasna segregacija makar pritajeno i danas postoji. Afroamerikanci, gotovo svi, žive u severnom delu Tulse gde je stanje infrastrukture i uslova života nekoliko puta lošije nego u ostalim delovima. Takođe, teško ćete uspeti da pronađete pripadnike ove rase na nekim ključnim mestima u organima vlasti ili u velikom biznisu. Formalnopravno jednakost je zagarantovana, ali stvarnost je sasvim drugačija.

Tulsa ima jasno definisanu viziju svog razvoja u dokumentu pod nazivom „Vizija 2025“. Jedan od ključnih ciljeva je revitalizacija centra grada. Dauntaun Tulse je prost zbir velikih poslovnih zgrada koje dele prostrane avenije, ali na njima nema ljudi. Građani automobilima dolaze na posao. Parkiraju ih u jednu od desetak garaža sa po 1.000 mesta (koje su uz to i besplatne), odlaze u svoje kancelarije, a nakon posla isto, samo obrnutim redosledom. Problem je što se niko ne zadržava u centru grada, odnosno što tamo niko ne troši novac. A ne troši ga zato što nema gde. Nema kafea, restorana, butika, prodavničica, šoping centara, pa ni supermarketa... stvari za koje se očekuje da budu u strogom centru grada. U Tulsi sve to postoji, ali izvan centra grada. Određeni koraci u rešavanju problema su već preuzeti. Prošle godine izgrađen je veliki BOK (Bank of Oklahoma) centar sa 20.000 mesta koji je sedište hokejaša i američkog fudbala, dok se u neposrednoj blizini gradi i veliki stadion za bejzbol. Procena lokalnih čelnika da će u idućoj godini ova dva objekta tokom godine u centar dovesti oko milion ljudi koji ne bi tu dolazili da nema sportskih događaja. A ova procena treba da bude dovoljan motiv za izgradnju svega onoga što smo već naveli da ne postoji. Željno čekam da vidim rezultat, jer iskreno verujem da će im se investicije otplatiti, da će centar Tulse dobiti novi sjaj i da će reke ljudi svakodnevno prolaziti ulicama.

Nakon tri nedelje delegacija iz Srbije stiže u Čikago i vidi nama malo poznatiju situaciju. Nervozne vozače, neljubazne prodavačice, pikavce po ulici, galamdžije i sirotinju. Nigde harmonije i neposrednosti sa Juga. Veliki i surovi grad koji ne prašta i koji traži stalnu borbu za opstanak. Pomalo uplašen od visina i veličina nebodera zbunjeno na mapi tražim hotel. Nakon nekoliko minuta prosedi gospodin očigledno primetivši da imam problem sa geografijom Čikaga pita me: „Očigledno ste stranac. Da li bih mogao nekako da Vam pomognem u orijentaciji?“ Iznenađeno zahvaljujem na ponuđenoj i za Čikago neočekivanoj pomoći. Posle nekoliko minuta provedenih u priči o Srbiji (koju je zainteresovano slušao iako sam siguran da nema predstavu gde se nalazi) pozdravljamo se, a sredovečni gospodin završava: „ Znam ja šta znači ne biti u svojoj zemlji. Ovde sam poslom već 10 godina i još se nisam navikao. Iduće godine se vraćam u moju Oklahomu.“

Autor: Nemanja Nešić