Web vodič: Slovenija (1. deo)

Bogata resursima, puna prirodnih lepota i uporno miroljubiva, Slovenija se sasvim fino razvija od kada se odvojila od bivše Jugoslavije 1991. godine. Iako više nije onako neotkrivena i maltene egzotična, Slovenija je još uvek odličan protivotrov za evropske gužve i visoke cene.

U mnogim slovenačkim gradovima oseća se nekadašnje prisustvo Habsburške monarhije i Mletačke republike, dok ćete na Julijskim Alpima maltene pomisliti da ste u Bavarskoj.

Osim kratkog perioda u junu i julu 1991. kada je Jugoslavija nasilno pokušala da spreči Sloveniju da se osamostali, tamo nije bilo puškaranja, nije bilo rata i nije bilo terorizma. Dok su Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Kosovo bile uvučene u najgori sukob u Evropi od Drugog svetskog rata, Slovenci su uspeli da iskoriste stečenu nezavisnost i da se drže podalje od centra pažnje.

Opšti podaci

Puno ime države: Republika Slovenija

Površina: 20,273 km2

Broj stanovnika: 1.93 miliona

Glavni grad: Ljubljana

Stanovništvo: 88% Slovenci, 3% Hrvati, 2% Srbi

Jezici: slovenački, hrvatski, srpski, nemački, engleski

Religije: 72% Rimokatolici, 4.3% ateisti, 2.4% Pravoslavni Hrišćani, 1% Muslimani, 1% Protestanti

Očekivana dužina života: 73 godine (muškarci), 80 godina (žene) (UN)

Vlada: parlamentarna demokratska republika

Šef države: Predsednik Janez Drnovšek

Šef vlade: Premijer Janez Janša

GDP: US$37.06 milijarde

GDP per capita: US$19,200

Godišnja stopa rasta: 3.5%

Inflacija: 8%

Glavne privredne grane: Tekstilna, prerađivačka, obrada drveta, poljoprivreda

Glavni trgovinski partneri: EU (najviše Nemačka, Italija,Francuska, Austrija), Hrvatska

Članica EU: Da

Vize: Građanima Srbije i Gore potrebna je viza za ulazak u Sloveniju. Građanima Australije, Kanade, Izraela, Japana, SAD i većine evropskih zemalja viza nije potrebna za boravak do 90 dana. Građani ostalih zemalja mogu u bilo kojoj slovenačkoj ambasadi ili konzulatu da uzmu vizu za boravak od 90 dana, ili na granici prilikom ulaska u zemlju vizu za boravak od 30 dana.

Vremenska zona: GMT/UTC +1

Pozivni broj: 386

Struja: 220V ,50Hz

Kada otići

Septembar je idealan mesec jer je to najbolji period za hajking i planinarenje, a i tada nema više letnjih gužvi. Od decembra do marta je prajm tajm za skijaše, dok je proleće odličan period za obilazak nižih predela i dolina jer tada sve cveta. Izbegavajte jul i avgust, jer tada cene hotela skaču i ima mnogo više turista, naročito na obali.

Događaji

Međunarodni letnji festival je ključna slovenačka kulturna manifestacija, s muzičkim, pozorišnim i dens performansima u Ljubljani i Bledu tokom jula i avgusta. Mariborski Festival Lent održava se krajem juna ili početkom jula tokom kojeg se promovišu folklor, kultura i muzika. Kravlji bal u Bohinju je jedan kič vikend kada se puno jede i pije, a održava se sredinom septembra kada se obeležava povratak krava sa visokih pašnjaka u doline. To je Slovenija u pravom smislu reči.

U januaru i martu su skijaška takmičenja – Januarski svetski kup u ženskom slalomu i Kup u veleslalomu su glavni skijaški događaji za žene i održavaju se na padinama jugozapadno od Maribora. U Planici se u martu održava trodnevno Svetsko takmičenje u skijaškim skokovima.

Cene i troškovi

Valuta: Tolar (1 euro je oko 240 tolara, i obrnuto, 1 tolar je oko 0.004 eura)

Snek s nogu: SIT1000-1500

Ručak u restoranu: SIT1500-2000

Skuplji restoran: SIT2000-3000

Deluxe: SIT3000+

Youth Hosteli i jeftiniji hoteli: SIT1000-5500

Hoteli srednje klase: SIT5500-8500

Visoka kategorija: SIT8500-10000

Deluxe: SIT10000+

Slovenija je znatno jeftinija od susedne Italije ili Austrije, mada su cene u porastu. Ako želite da putujete komforno očekujte da ćete trošiti oko US$100 dnevno; ako vam odgovara da odsedate u pansionima i hranite se u manje skupim restoranima, proći ćete sa US$70 dnevno. Ako spavate u hostelima i jedete u jeftinim restoranima i menzama, vaš dnevni budžet ne mora da pređe ni US$35.

Gotovo sve cene su u tolarima, ali u pojedinim hotelima, pansionima i kampovima cene su navedene u eurima. Keš i travellers čekovi se lako unovčavaju u bankama, poštama, turističkim agencijama, kao i u privatnim "menjalnicama" kojih ima na svakom koraku. Crno tržište ne postoji, ali kurs nije svuda isti. Banke uzimaju proviziju od 1%, dok turist biroi, turističke agencije, menjačnice i hoteli uzimaju i do 5%

Kreditnim karticama možete da plaćate u boljim restoranima, radnjama i hotelima, ali na svim drugim mestima biće vam potreban keš. Samo pojedini slovenački bankomati omogućiće vam da podignete keš sa inostranog računa, ali kako vreme prolazi sve veći broj banaka se povezuju online.

Porez na dodatnu vrednost (kojim je zamenjen porez na 'promet') sada se plaća prilikom plaćanja većine roba i usluga. Mnogi hoteli u Sloveniji uz prenoćište naplaćuju i turističku taksu od oko US$2. Bakšiš nije obavezan, ali niko neće pojuriti za vama iz restorana ako ostavite 10% bakšiša.

Atrakcije

Ljubljana

Ljubljana je mali Prag, ali bez hordi turista. To je najveći i najmnogoljudniji slovenački grad, ali ovo šarmantno mesto više ostavlja utisak nekog čistog, zelenog i samozadovoljnog gradića, a manje industrijske oblasti od nacionalnog značaja.

Ljubljana je svoju istoriju započela kao rimski grad Emona, i tragovi rimskog prisustva se mogu naći po čitavom gadu. Ipak, savremena Ljubljana ima i sopstveni slovensku draž. 35,000 studenata koliko ih je na Ljubljanskom univerzitetu daju gradu dodatni duh.

Jadranska obala

Na maloj slovenačkoj jadranskoj obali ima nekoliko živopisnih gradića. Italijanizirani Koper ostavlja utisak srednjevekovnog grada uprkos tome što je okružen industrijom, lučkim kontejnerima i autoputevima, a simpatični Piran sa uskim uličicama je dragulj venecijanske gotske arhitekture.

U Pomorskom muzeju koji je smešten u palati z 17. veka koja se nalazi na samoj obali, ima sjajnih postavki o moreplovstvu i proizvodnji soli koji su tokom vekova predstavljali osnovu razvoja Pirana.

Najlepša plaža na tom delu obale je u Fiesi. Pesak i more su čisti, brodovima tu nije dozvoljen pristup, a sa obale se može videti Tvrđava Miramare u Trstu.

Piran se nalazi 17 km jugozapadno od Kopra, koji je 163 km jugozapadno od Ljubljane. Oba grada su povezana čestim autobuskim linijama sa Ljubljanom i Trstom, kao i sa svim ostalim mestima na obali. Koper i Ljubljana su povezani i železnicom.

Julijski Alpi

Oni koji su željni adrenalina obično ne zaobilaze Triglav koji je sa 2864m najviši vrh u Sloveniji. On je u sklopu Julijskih Alpa koje se protežu od severozapada Slovenije do Italije. Na Alpe svake nedelje dolazi na stotine vikendaša, od kojih mnogi nisu baš ambiciozni hajkeri.

Stari Sloveni su verovali da na ovoj planini živi troglava boginja koja vlada nebom, zemljom i podzemnim svetom. Od dana Habsburške monarhije, 'hodočašće' na Triglav bio je dokaz slovenačkog identiteta. Danas Triglav dominira i nacionalnom zastavom.

Škocjanske jame

Ogromne podzemne Škocjanske jame nalaze se ispod golog kršnog područja. Pre nekoliko miliona godina ova oblast bila je pokrivena dubokim morem koje je ostavilo debele nanose krečnjaka. Ove spektakularne nanose krečnjaka možete videti zahvaljujući veštačkom tunelu koji je izgrađen 1933.

Tunel prolazi kroz Tihu jamu, deo podzemnog kanjona dugačkog pola kilometra. Prvi deo, koji se zove Raj, prepun je stalaktita i stalagmita, a drugi deo, pod nazivom Kalvarija, nekada je bio korito reke. U pećinama živi 250 vrsta biljaka i pet vrsta slepih miševa.

Rogaška Slatina

Rogaška Slatina je najstarija i najveća slovenačka banja i prava je fabrika zdravlja. Nalazi se u sred šume u podnožju venca Macelj, odakle se vide dva najviša vrha u tom području, Boč i Donačka Gora.

Legenda kaže da je magnezijumom bogati izvor Slatina otkrio konj Pegaz kada mu je Apolon rekao da tu treba da pije. "Tu, kjer stojiš, je vir zdravja in resnična božja moč. Namesto Hippocrene pij Roitschocrene, rogaški vrelec, ki je pred teboj!" Ipak, Rogaška Slatina se na mapi pojavila tek 1574.

Dolina Soče

Dolina Soče kroz koju protiče plavo prozirna reka Soča, prostire se od Nacionalnog parka Triglav do italijanskog pograničnog grada Nova Gorica i bez sumnje je jedno od najlepših i najmirnijih mesta u Sloveniji. Ipak, to nije uvek bio slučaj.

Tokom najvećeg dela Prvog svetskog rata, tu je bilo poprište mnogih bitaka ozloglašenog Soškog fronta, gde je poginulo oko milion vojnika. Soški front je besmrtnim učinio Ernest Hemingvej u svojoj knjizi Zbogom oružje.

Ako krenete severno, na 21. kilometar se nalazi Bovec, avanturistički sportski centar idealan za hajking, vožnju kajakom, mountain bajkove i skijanje.

Vinska oblast

U Sloveniji se vino pravi još od doba Rimljana, i danas se proizvode mnoge kvalitetne sorte. U zemlji postoji 14 različitih područja u kojima se gaji vinova loza, ali dva najznačajnija za belo vino su u neposrednoj blizina grada Ptuja: Haloška planinska pot i Jeruzalem-Ljutomer vinska cesta.

Oblast Haloška pot se prostire južno od Ptuja do granice s Hrvatskom, i puna je brdašaca, vinograda, kukuruznih polja i polja suncokreta; u blizini se stari grad Borl, 11km jugoistočno od Ptuja.

Vinska censta Jeruzalem-Ljutomer počinje od Ormoža i prostire se sledećih 18 kilometara severno do Ljutomera preko brdskog sela Jeruzalem. Duž celog puta se nalazi gomila vinskih podruma i restorana koji prosto vape za malo degustacije.