Za budžet 200 miliona $ od Rusa

Ugovor o kreditu u potpisali su u Moskvi ministar finansija Diana Dragutinović i zamenik ministra finansija Ruske Federecije Dimitrij Vladimirovič Pankin. Ministarka Dragutinović izjavila je posle potpisivanja da su uslovi ovog kredita dosta povoljni, ali da će novac biti dostupan tek kada zaduživanje bude potvrđeno u srpskom Parlamentu.

"Prva rata dospeva 2012. godine i onda slede rate do 2021. godine, a uslovi su godišnja kamatna stopa koja je utvrdđna na osnovu libora za šestomesečne depozite u dolarima koji u ovom trenutku iznosi negde oko 0,44, plus kamatna marža od 2,95 odsto", rekla je Dragutinović.

"Sve zajedno, kad biste gledali koji su to uslovi, to je oko 3,40 kamatne stope, što smatram veoma povoljnijim u odnosu na ostale kredite koje smo morali da uzmemo zbog finansiranja budžetskog deficita na domaćem finansijskom tržištu", dodala je ona.

Dragutinović je rekla da pre svega od nas zavisi kada će ta sredstva biti raspoloživa, jer "svako zaduživanje mora da bude potvrdjeno u Parlamentu i dozvoljeno u Parlamentu, dakle mora postojati zakon" o tome.

"Mi ćemo taj zakon uraditi u što kraćem vremenskom periodu i na sledećoj sednici Parlamenta moguće je da se nadje na dnevnom redu. Kada se to usvoji, u periodu od sedam dana će ta sredstva biti raspoloživa za nas", najavila je ministarka.

To je prvi deo ranije najavljenog ruskog kredita Srbiji, čiji bi drugi deo trebalo da iznosi 800 miliona dolara i da bude namenjen za infrastrukturne projekte, uglavnom za železnicu, ali uslovi za njegovo povlačenje još nisu dogovoreni.

Pregovori o potpisivanju ugovora o kreditu, kojim će biti finansirani infrastrukturni projekti u Srbiji, biće intenzivirani u maju, najavila je Dragutinović. Ona je objasnila da od početka ugovoranja do dobijanja sredstava treba da prođe najmanje šest meseci.

Govoreći o drugom delu, a to su infrastrukturni projekti, ona je rekla da su oni uglavnom predloženi, da je nadjen zajednički interes.

"To je oblast železničke infrastrukture, a predložena su četiri projekta i pregovori će biti precizirani u maju ", rekla je Dragutinović.

Ona je dodala da očekuje da će na godišnjoj skupštini Evropske banke za obnovu i razvoj u maju biti dogovoreni još neki detalji i da miisli da će od tada biti intenzivirani pregovori u vezi sa infrastrukturnim projektima.

Prema navodima domaćih medija, Srbija planira da od ostatka ruskog kredita u iznosu od 800 miliona dolara oko 200 miliona uloži u beogradski železnički čvor Prokop, 100 miliona u elektrifikaciju pruge Niš-Dimitrovgrad, a 150 miliona u izgradnju pruge Valjevo-Loznica. Za radove na obilaznici oko Beograda na delu Orlovača-Bubanj potok bilo bi odvojeno 170 miliona dolara, dok bi u izgradnju puta Beograd-Čačak kao deonice puta prema Južnom Jadranu bilo odvojeno 100 miliona dolara. Preostalih 80 miliona dolara od ukupno 800 miliona namenjenih infrastrukturnim projektima Srbija bi mogla da iskoristi za autoput Beograd-Čačak ili za autoput Horgoš-Novi Sad.

Dinkić: Kredit ne predstavlja neplanirano zaduživanje

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da ruski kredit od 200 miliona dolara, koji je odobren Srbiji kao podrška budžetu i za finansiranje deficita, ne predstavlja neplanirano zaduživanje, već je predvidjeno Zakonom o budžetu za 2010. godinu.

„Ovaj kredit je već ušao u plan budžeta za ovu godinu, tako da je to sve u okviru plana za finansiranje budžetskog deficita u ovoj godini i nije neko ne planirano zaduženje, već je predviđeno zakonom o budžetu za 2010. godinu“, rekao je Dinkić.

On smatra da Srbija ima prostora da se zadužuje dok nivo ukupnog javnog duga ne dostigne nivo od 40 odsto u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP), a da je u ovom trenutku naša zaduženost 32 procenta BDP, uključujući ruski i sve kredite koji su već planirani budžetom za ovu godinu.

U ovom trenutku budžet Srbije ima višak od 500 miliona evra, koji stoji na računima u Narodnoj banci Srbije, što govori o tome da se vlada štedljivo ponaša.

Ekonomski novinar Mijat Lakićević procenjuje da će ukupna godišnja kamata za otplaćivanje prvog dela ruskog kredita iznositi između četiri i pet odsto. Iako napominje da je u javnosti očekivano da kamata bude povoljnija, ovakav razvoj situacije povezuje sa slabim kreditnim rejtingom Srbije.

"Kamata je relativno prihvatljiva, nije onolika kolika smo očekivali da bude jer je iznad one po kojoj dobijamo novac od međunarodnih finansijskih institucija. Ali i ne može se očekivati da se dobiju tako povoljne kamate jer Srbija nema bogzna kakav rejting. Postoji mogućnost da kamata u nekim dodatnim transakcijama bude smanjena", smatra Lakićević.

On dodaje da će povlačenje sredstava uticati na povećanje spoljnog duga Srbije, ali kao dobru okolnost naglašava što je obezbeđen dvogodišnji grejs period za njegovo kredita.

"Taj kredit ćemo početi da vraćamo tek za dve godine tako da ćemo imati to vreme da popravimo stanje u privredi pa da iz toga dobijemo sredstva da vraćamo dug. Ovo je nešto što je bilo dogovoreno još davno. To ipak znači da sa punjenjem budžeta ne ide sve kako treba i da je državi potrebna izvesna finansijska garancija da će moći da ispunjava svoje obaveze", kaže on.

Đogović:Svaki kredit za budžet je loš

Kredit od 200 miliona dolara, koji je Rusija danas odobrila Srbiji za podršku budžeta, loš je kao i svaki drugi kredit namenjen budžetu, bez obzira na uslove vraćanja, izjavio je ekonomski stručnjak Istituta za tržišna istraživanja Saša Đogović.

On je objasnio da je svaki kredit namenjen budžetu loš, jer će ta sredstva ići samo na potrošnju, a ne na proizvodnju.

Govoreći o subvencionisanim potrošačkim kreditima, Đoković rekao da ti zajmovi uz podršku države neće situaciju na tržištu popraviti na duži rok, već samo mogu kratkoročno da povećaju promet u trgovini, jer nema proizvodnje, koja bi obezbedila stabilnost na duže vreme.