Preminuo Vlada Divljan

O datumu, vremenu i mestu sahrane odlučiće porodica, a u subotu u 15 časova na radiju B92 moći ćete da čujete intervju sa Vladom Divljanom koji je krajem prošle godine uradila Una Senić.

Vladimir Divljan rođen je 10. maja 1958. Krajem sedamdesetih godina bio je član džez-rok grupa Merlin i Zvuk ulice, a od 1980. do 1984. godine bio je predvodnik vokalno-instrumentalnog sastava Idoli.

Od 1985. godine je počeo samostalnu karijeru, u okviru koje je nastavio sa pop-rok formom uporedo se baveći filmskom muzikom.

Od avgusta 1991. do septembra 1997. godine živeo je u Sidneju, nakon čega se vratio u Beograd. Od juna 1999. godine živeo je i radio u Beču. Zainteresovao se za muziku 1968. posle koncerta Draga Diklića u Tučepima, odmaralištu u Hrvatskoj u kome je letovao s porodicom.

Posle povratka u Beograd, zajedno sa prijateljima Zdenkom Kolarom i Božom Jovanovićem osnovao je bend.

Prvi instrument koji je svirao bila je mala mandolina, jer je bio veliki ljubitelj dubrovačkih trubadura. Kasnije je kupio gitaru, dok se Kolar opredelio za bas, a Boža limeno bure u funkciji bubnja.

Bend se zvao Faraoni, ali pošto je već postojala grupa s istim imenom u Sloveniji, preimenovali su se u Holipe.

Zvuk ulice

Prvi ozbiljan bend Divljan je osnovao posle diplomiranja 1976. pod nazivom Merlin. Ubrzo ga je preimenovao u Zvuk ulice. Uz njega je ostao Zdenko Kolar, a pridružili su im se Dragan Mitrić, Kokan Popović i Bora Atić.

Izvodili su pesme Bitlsa, Rolling stounsa i Džimija Hendriksa, kao i svoje pesme. Imali su i izvođenja na Radio Beogradu, ali je nakon odlaska Kokana Popovića u vojsku bend ugašen.

Dečaci i Idoli

Krajem 1979. Divljan se upoznao sa Nebojšom Krstićem, a kasnije je sa njim i drugom iz detinjstva,Srđanom Šaperom osnovao bend Dečaci.

Osamdesete su preimenovani u Idole i na prvoj probi pod novim imenom Divljan je napisao “Retko te viđam sa devojkama”. Usledili su “Pomoć, pomoć” i “Maljčiki”. Idoli su radili i na Paket aranžmanu, grupi više uticajnih jugoslovenskih rok umetnika, a nakon tog angažmana objavili su VIS Idoli ploču sa šest novih pesama.

Divljan je bio pisac i vodeći vokal za većinu njih, a ploča je prodata u 200.000 primeraka.

Ploča “Odbrana i poslednji dani” objavljena je krajem 1982. ali nije postigla ni izbliza takav uspeh kao turneja Idola. Strani magazini pisali su pozitivne kritike o bendu, a magazin Džuboks album je proglasio najboljim jugoslovenskim rok albumom u 20. veku.

Sledeće izdanje snimljeno je u Londonu.

Solo karijera

Nakon raspada Idola, Divljan je želeo da osnuje bend Hondini sinovi, ali je odustao i započeo solo karijeru.

Prvi rezultat bio je album “Tajni život A. P. Šandorova”, snimljen sa Aleksandrom Šandorovim koji se do tada bavio isključivo klasičnom muzikom.

Među pesmama sa tog albuma su “Neću ništa da znam”, balada “Više nisam tu” i sempl hit “Patuljci”.

Divljan je snimio i verzije pesama Bitlesa za seriju “Čovek u beloj jakni”, muziku za film “Kako je propao rokenrol”, a sa Giletom iz Električnog orgazma učestvovao u pozorišnom komadu “Rokenrol za decu”. U avgustu 1991. preselio se u Australiju i sarađivao sa tamošnjim muzičarima. Takođe, radio je u lokalnoj radio-stanici.

Tokom kratke posete Jugoslaviji krajem 1995. i početkom 1996. osnovao je Old stars bend sa Šandorovom, Kolarom, Giletom, Markom Milivojevićem i Borisom Bunjcem. Bend je izveo dva koncerta, a na osnovu tada snimljenih materijala objavljen je album Odbrana i zaštita za B92 Records.

Usledio je projekat u Australiji sa Kirilom Džajkovskim iz fgrupe Leb i sol.

Još jedan album instrumentala “Vlada Divljan presents Die Tonzentrale “ za B92 Records objavio je 2003.

Divljan je 2006. osnovao novi bend Nevladina organizacija.

Snimio je i CD EP "Četiri godišnja doba" (2012) sa zagrebačkim Ljetnim kino big bendom.