Test od 60 sekundi otkriva stanje mozga: Lekar upozarava na znak koji nikako ne smete da ignorišete VIDEO

Ipak, nije uvek jednostavno razlikovati uobičajene promene od mogućih prvih znakova ozbiljnijih kognitivnih problema. Jedan britanski lekar predstavio je jednostavan test od jednog minuta koji može da pruži uvid u funkcionisanje mozga.

Dr Lorens Kaningem, lekar opšte prakse iz britanskog zdravstvenog sistema (NHS), objasnio je na svom kanalu na Jutjubu metodu koja se u medicini primenjuje decenijama. Reč je o testu verbalne fluentnosti, kojim se procenjuje sposobnost brzog pronalaženja reči iz zadate kategorije.

Jednostavan zadatak sa dubljim značenjem

Za sprovođenje testa nisu potrebni medicinski uređaji, već samo štoperica, papir i olovka. Zadatak je jednostavan: za 60 sekundi treba nabrojati što više različitih životinja. Može se početi od bilo koje, na primer psa ili mačke, a važno je samo ne ponavljati već navedene. Preporučuje se da druga osoba zapisuje odgovore radi lakše analize.

Iako deluje kao igra, ovaj test aktivira nekoliko ključnih moždanih funkcija. Mozak mora da pretražuje sačuvane informacije, brzo pronalazi reči, organizuje ih i istovremeno vodi računa o tome da ne dođe do ponavljanja.

Šta govore rezultati?

Dr Kaningem objašnjava da prosečni rezultati zavise od starosti. Zdrave osobe u pedesetim godinama života za minut mogu da nabroje oko 20 životinja. Kod osoba u šezdesetim prosek je oko 19, dok u sedamdesetim pada na 16. Osobe starije od 80 godina u proseku navedu oko 14 životinja.

Ipak, lekar naglašava da su to prosečne vrednosti, a ne stroge granice koje određuju da li je mozak zdrav. Rezultat od 15 ili manje životinja, naročito kod osoba mlađih od 80 godina koje već imaju poteškoće sa pamćenjem, može da ukaže na potrebu za dodatnim pregledima.

Kaningem pojašnjava da takav rezultat nije dokaz demencije. Na ishod testa utiču i nivo obrazovanja, jezik, umor i koncentracija, pa se isti kriterijumi ne mogu primenjivati na sve osobe.

Nije važan samo broj

Lekari tokom ovog testa ne prate samo ukupan broj nabrojanih životinja već i strategiju koju osoba koristi. Na primer, grupisanje životinja – prvo kućni ljubimci, zatim domaće, pa divlje životinje – pokazuje kako mozak organizuje informacije.

Još je važnija sposobnost prelaska iz jedne kategorije u drugu. Kada osoba iscrpi ideje u jednoj grupi, mozak mora da promeni pristup i pronađe nove primere. Ta mentalna fleksibilnost predstavlja važan pokazatelj kognitivnog funkcionisanja.

Kod osoba sa Alchajmerovom bolešću ili drugim oblicima demencije često se primećuju teškoće pri promeni kategorija i ponavljanje istih reči. Međutim, povremeno ponavljanje ili kratkotrajna blokada u razmišljanju ne moraju nužno da ukazuju na zdravstveni problem.

Kada treba potražiti savet lekara?

Kaningem ističe da ovaj test sam po sebi ne može da dijagnostikuje Alchajmerovu bolest niti bilo koji drugi oblik demencije. On služi samo kao jedan od alata u lekarskoj proceni kognitivnih funkcija.

Istraživanja su pokazala da osobe sa blagim kognitivnim oštećenjem u proseku ostvaruju slabije rezultate na testu verbalne fluentnosti. Ipak, neke od njih mogu da postignu i potpuno uredan rezultat. Zbog toga dobar rezultat ne isključuje postojanje problema, kao što ni loš rezultat automatski ne potvrđuje dijagnozu demencije.

Savet lekara treba potražiti ako vi ili neko vama blizak primetite učestalo zaboravljanje važnih informacija, poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti ili jasne promene u govoru i razmišljanju.

Stručnjaci podsećaju i da se zdravlje mozga može očuvati i podržati redovnom fizičkom aktivnošću, druženjem, učenjem novih veština i drugim mentalnim aktivnostima.

Poruka dr Kaningema je jasna: slabiji rezultat na testu nije razlog za paniku, ali ako se poklapa sa konkretnim i trajnim promenama koje primećujete vi ili vaša okolina, preporučuje se razgovor sa lekarom.